Autor: Gordana Đukić

Priča o Miladinu Trkulji (48) iz Kozarske Dubice, diplomiranom pravniku i vlasniku preduzeća kožne galanterije ,,Gala“, možda bi bila jedna od uobičajenih priča o starim zanatima da Miladin nije u potpunosti slep. Ovaj majstor za kožnu galanteriju zahvaljujući izraženom osećaju dodira i izuzetnoj orijentaciji u prostoru izrađuje remenje koje krasi odela lovaca.

- Pravo, koje je bilo moja prva ljubav, zamenio sam mašinama. Posle rata sreo sam drugara koji je radio u bivšem travničkom ,,Borcu“. U skromnom prostoru uz jednu mašinu počeli smo da izrađujem kaiševe i novčanike. Podigli smo kredit i izgradili poslovni prostor od 160 kvadrata koji smo i opremili potrebnim mašinama – kaže Trkulja, koji je u biznis s remenjem, lovačkim i ribolovskim priborom ušao vrlo skromno, da bi danas stigao do preduzeća kožne galanterije sa veoma ambicioznim planovima da asortiman prošire kožnim torbama i rokovnicima kojim bi osvojili i inostrano tržište.

U ,,Gali“, koja je svoje mesto izborila kvalitetom proizvoda, danas rade dva stalna i tri sezonska radnika, a sve proizvedeno Trkulja pre izlaska na tržište sam lično ,,pregleda“.

- Čulom dodira bolje vidim no mnogi drugi -priča nam Miladin dok vešto kontroliše lovačko remenje. Miladin pokušava svoja iskustva da prenese na ljude sa hendikepom i ukaže im da se život uprkos svemu može nastaviti i da svaki čovek bez obzira šta ga zadesi ima svoje mesto pod suncem. Trkulja je i predsednik regionalnog Udruženja slepih za Bosansku Dubicu i Kostajnicu. Kaže da u ovom udruženju trenutno ima 108 članova, koji za tuđu negu i pomoć mesečno primaju tek skromne 43 marke, ali ipak ne gubi nadu u bolje sutra i tvrdi da se stanje može i mora popraviti.

(Izvor: Blic)

JAGODINA – Projekat personalnog asistenta za osobe sa invaliditetom koji je završen 15. juna osobama sa invaliditetom u Jagodini doneo je mnogo problema. Posle pet godina, ljudi koji su uz pomoć personalnog asistenta uspeli da unaprede kvalitet života, da putuju, da rade i žive kao i svi ostali, ostali su uskraćeni za prava koja im pripadaju zakonom i životom.

Projekat personalnog asisenta zaživeo je 2003. godine kada ga je finansirala Irska vlada a kasnije Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kao i Fond za socijalne inovacije i to za 70 osoba u Beogradu, Smederevu, Jagodini i Leskovcu. Vremenom je država smanjivala broj onih koji mogu da koriste usluge personalnog asistenta zbog navodno velikih troškova, da bi danas ovaj projekat doživeo gašenje.

- Mi smo pokazali da je ovaj vid podrške jeftiniji od institucionalnog smeštaja. Broj korisnika je smanjen tako da umesto nekadašnjih 12 osoba sa invaliditetom danas personalnog asistenta ima šest osoba. Mesečni troškovi za njih su 114.200 dinara sa sve porezima i prihodima. Oduzimanje personalnog asistenta za nas ima posledice koje su nesagledive – kaže Dimitrije Gligorijević ispred Centra za samostalni život invalida.

Ovu vrstu pomoći nisu mogli da koriste oni koji sede kod kuće već osobe koje su aktivne, imaju posao, edukuju se, putuju.

- Često držim predavanja u zemljama u okruženju upravo na temu samostalnog života osoba sa invaliditetom. Ne mogu da vozim, to je do sada radio moj personalni asistent. Ne mogu da uđem u stan bez njega, jednostavno moj život ne bi mogao da bude aktivan bez personalnog asistenta – dodaje Gligorijević.

U filmu koji je uradio Centar za samostalni život invalida značaj ove usluge najbolje je opisala Stana Radivojević.

- Ujutru nisam mogla da ustanem iz kreveta dok neko ne dođe da me podigne. Onda me stave u kolica, pored peći i ja tu provedem ceo dan. Ćutim i čekam da uveče, kad neko od rodbine ili prijatelja može da dođe da me stavi u krevet, nekad u 23 nekad u ponoć. Tako je proticao moj život. Uz asistenta moj život je dobio novu dimenziju, posle deset godina ja sam izašla iz kuće – rekla je Stana Radivojević.

U Centru za samostalni život invalida ima sportista koji su osvajači medalja, ljudi koji brojnim projektima doprinose razvoju grada. Na kraju, svako od njih traži svoja prava.

- Mi nećemo milostinju, ne želimo to. Mi imamo prava kao i drugi ljudi na život. S druge strane, personalni asistenti su imali posao, stalno zaposlenje, izdržavali su svoje porodice. Jedan od njih je i otac troje maloletne dece koji je 15. juna ostao bez posla – dodaje Gligorijević.

Na državi je kao i na lokalnoj samoupravi da još jednom razmotri ovaj problem. Finansiranjem personalnih asistenata osobama sa invaliditetom daje se mogućnost normalnog života, ali i ravnopravno učešće u zajednici.

(Izvor: Blic)

Beograd — 10 najboljih učenika i studenata sa invaliditetom dobili su od Lutrije Srbije prenosive (laptop) računare, u okvru humanitarne akcije “Znanjem do kompjutera”.

Margita Joksimović je studentkinja iz Požege. Na trećoj je godini Fakulteta organizacionih nauka, sa prosečnom ocenom 9, a boluje od mišićne distrofije. Dušan Grujić je njen godinu dana mlađi kolega. Njegov prosek je 9,27 uprkos tome što pati od paraplegije. Računari će im olakšati dalje školovanje i usavršavanje.

“Značiće mi mnogo jer na starom kompu nisam imala neke neophodne programe”, kaže Margita Joksimović. “Ja sam iz Lazarevca, a sada ću moći da kompjuter koristim i u putu do Beograda”, kaže Dušan Grujić.

U Narodnoj lutriji kažu da su na ovaj način želeli da mlade ljude sa invaliditetom podstaknu i pomognu im da budu još bolji.

Kriterijumi za dodelu računara bili su uspeh u školi, posebne nagrade u nastavnim i vannastavnim aktivnostima, materijalno stanje i stepen invalidnosti.

(Izvor: B92)

Poboljšanje dostupnosti četiri institucije od nacionalnog značaja – Narodnog pozorišta, Kolarčeve zadužbine, Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu – jedan je od najvažnijih segmenata projekta “Kultura jednakosti”, posvećenog unapređenju inkluzije osoba sa invaliditetom u rad i programe javnih ustanova u Srbiji, koji realizuje Britanski savet u Beogradu u saradnji sa beogradskim Univerzitetom, Arhitektonskim fakultetom i Ministarstvom kulture. Projekat koji se finansira iz fonda Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije i britanske Ambasade u Beogradu, kao i iz sredstava Nacionalnog investicionog plana Srbije, predstavljen je juče u Britanskom savetu, a njegovi ciljevi su, osim adaptacije zgrada javnih institucija i prilagođavanje njihovih programa, te osposobljavanje zaposlenih u javnim ustanovama ali i obrazovnom sistemu za rad sa osobama sa invaliditetom.

“Moralno je pravo svakog pojedinca na puno učešće u kulturi, obrazovanju, radu, u svim aspektima života zajednice”, istakao je direktor Britanskog saveta u Beogradu, Endru Glas, i dodao da je to pitanje i doprinosa svih članova društva. Britanski savet je, između ostalog, pružio podršku i uvođenju novog izbornog predmeta u okviru prvog semestra diplomskih studija na Arhitektonskom fakultetu, Kretanje kao arhitektonska disciplina, koji će studentima pružiti pogled na arhitektonske i urbanističke barijere, dizajn elemenata u njihovom prevazilaženju, kao i praktični rad na rešavanju projektnih zadataka kod postojećih ili objekata u izgradnji.

Za zaposlene u javnim institucijama u oblasti kulture biće organizovana serija predavanja i radionica, na kojima će biti distribuiran i priručnik “Kultura jednakosti – vodič za aktivno uključivanje osoba sa invaliditetom u rad i program javnih ustanova”, reizdanje vodiča štampanog pre dve godine, koji je Britanskom savetu u Beogradu i Ministarstvu kulture ustupio Savet za muzeje, biblioteke i arhive Velike Britanije.

Inače, u saradnji sa Fakultetom za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Britanski savet u Beogradu radi i na uspostavljanju Centra za senzibilizaciju, koji bi pružao podršku vaspitačima i nastavnicima i predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju za rad sa decom i mladima sa invaliditetom.

M. Jovanović

(Izvor: Danas)

Beograd — Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje besplatno obučavanje nezaposlenih iz Beograda i sa područja Banata.

Obuka je namenjena licima koja su u evidenciji nezaposlenih duže od dve godine, licima koja su mlađa od 24 godine i osobama sa invaliditetom. Zainteresovani za učešće mogu se informisati do 27. juna.

Gostujući u Vestima B92, direktor projekta “Radimo zajedno” Dejan Nikolić objasnio je da je za realizaciju obezbeđena pomoć Evropske unije od 2,5 miliona evra.

“Cilj koji želimo da postignemo je obuka 1.500 ljudi, a do sada je nekih stotinjak ljudi uključeno u nekoliko obuka za određena zanimanja u građevini. Međutim, cilj je 1.500, i očekujemo da najmanje 30 odsto učesnika još tokom trajanja obuke nađe posao”, rekao je on.

(Izvor: B92)