Karakteristike igre deteta od 3-7 godina

Intelektualni razvoj deteta u ovom periodu je veoma važan jer definiše igru deteta. Igra preko motorne akcija obezbedjuje dalji psihomotorni razvoj, i ona predstavlju put i način na koji se motorika i kognicija međusobno dopunjuju. Poznavanje svih svera razvoja deteta je nužan preduslov za podsticanje razvoja deteta kroz igru i igračke.

Karakteristično za decu predškolskog uzrasta je igra bez pravila što odlikuje predoperativni stadium. Deca poznaju i razlikuju klase, ali imaju problema u razlikovanju članova klase, najčešće u okviru određene podklase (oko 3 godine). Npr. dete vidi puža, nekoliko koraka dalje vidi još jednog misleći da je to isti puž. Dete još uvek nema sposobnost indukcije ili dedukcije već je mišljenje transduktivno. Nema generalizacije iz pojedinačnih članova i suprotno, već se izjednačava značenje dva člana. Npr dete misli da je pacov miš jer ima dugačak rep što je dete usvojilo kao jednu od glavnih karakteristika miša.

deca

U kasnijem periodu (4-7 godine) javlja se intuitivno mišljenje. Dete ne dokazuje svoje tvrdnje ili ih oskudno obrazlaže, što potiče iz egocentrizma i nepostojanja operativnosti mišljenja. Nema unutrašnje rasprave i potkrepljivanje tvrdnje činjenicama, već često potkrepljivanje se javlja kroz fantaziju u kombinaciji sa “Zašto ?- Zato” odgovorima. Ipak u ovom periodu je mnogo naglašenija motorna praktična akcija kao logičan nastavak na senzo-motornu inteligenciju. Razvija se pojam o pripadnosti klase ali deca u ovom periodu još uvek ne razumeju odnos klase i podklase. Na pitanje: ”Da li na stolu ima više jabuka ili više voća ?” , dete će odgovoriti jabuka čak i kada su samo jabuke na stolu.

Populacija dece sa mentalnom retardacijom mehanički usvaja određene pojmove bez adekvatne iskustvene podloge, deca sa telesnom invalidnošću usled primarnih oštećenja imaju smanjenu mogućnost za učenje putem iskustva iz adekvatne motorne radnje, deca oštećenog vida se oslanjaju na motorno, auditivno iskustvo ali nedostaje vidno potkrepljenje za pravilno formiranje pojmova, klasa itd. Zajedničko za ove populacije je da razvoj kasni a da se najveći problemi javljaju u oblasti sticanja iskustva, stvaranje mentalnih reprezantacija, šema akcija, kao i same motorne akcije koja kreira novo iskustvo.

Predškolski uzrad karakteriše egocentrizam. Deca smatraju da svi ljudi o istim stvarima razmišljaju na isti način koji je podudaran sa njihovim.

Javljaju se egocentrični i socijalizovani govor. Egocentrični govor po Pijažeu ima tri podklase: eholalija (ponavljanje reči ili slogova uživanja radi, pritom se neobraćajući drugim osobama. Dete može ponavljati i reči bez značenja. Nije reč o patološkoj eholaliji.), monolog (dete govori sebi, misli naglas, “izvodi“ ono što nije u mogućnosti da izvede samom radnjom), monolog udvoje ili kolektivni monolog (dete govori u društvu drugih i zbog drugih ali ne očekuje njihovu reakciju ili sagovorništvo) . Socijalizovani govor (Pijaže, Mekarti) može se podeliti na nekoliko podklasa: adaptirana informacija (razmena mišljenja sa drugima, uvod u dijalog), kritika i ruganja, naredbe zahtevi i pretnje, pitanja i odgovori, socijalna fraza (npr. molim, hvala) i dramska imitacija. Dramska imitacija je najznačajnija kada je reč o igri i učenju kroz igru. Deca podražavaju govor i ponašanje odraslih i na taj način prihvataju određene socijalne miljee i znanja o svetu koji ih okružuje. Kroz igru i dramsko podražavanje defektolog može navoditi dete i na taj način podsticati učenje.

Igra je u ovom periodu simbolička, imaginativna, prepuna fantazije. Zasnovana na individualnom mnogo više nego na kolektivnom. Ona je dvostruko egocentrična jer zadovoljava dečiju invidividuu sa jedne strane, a u isto vreme dete preobražava realnost zarad i prema vlastitoj želji. Osnovno oruđe igre je simbol. Prema stvarima se postavljaju kao prema živim bićima (animizam/antropomorfizam). Sve što postoji u prirodi oko nas se nalazi tu zbog čoveka/deteta je dečije uverenje proisteklo iz egocentrizama. Dete izjednačava delovanje prirodnih tj. natprirodnih sila sa delovanjem čoveka (artificijelizam), uzrok objašnjava posledicom (finalizam) Kroz fantaziju deca razvijaju izmišljenu situaciju i bez mnogo motorne akcije razvijaju različite scenarije. Na taj način bogate svoje iskustvo izvitopereno asimilirajući stvarnost kroz vlastito “ja“.

U okviru razvojnih grupa predškolske dece uloga defektologa jeste procena, tretman, vaspitno-obrazovni rad. Treba iskoristiti znanja o razvojnim karakteristikama deteta zarad boljeg pristupa detetu i kvalitetnijeg rada. Defektolog se sa detetom mora igrati, a kroz igru se može i proceniti i učiti i razvijati sposobnosti. Naravno u svakom trenutku se mora znati koje sposobnosti se razvijaju i uopšteno šta je cilj igre odnosno rada za defektologa.

Share

Knjiga “Hologram”

HOLOGRAM, dimenzije: 12×17; korice: meke, plastificirane; strana: 48; štampana: 2005.; tema: PROZA; dizajn: Zoran S. Šestić; izdavač: Vasa Radovanović i Gordana Ćulibrk, Književna Akademija; autor: NENAD ŽIVKOVIĆ Cena: 120,00 dinara + PTT

korice

RECENZIJA

U ovoj priči pokušao sam da iz invalida izvučem ono najtananije, lepotu osećanja, bogatstvo duha, snagu pisane reči koju invalidi poseduju, ali se ne usuđuju da ih iskažu, prikrivaju ih, bojeći se da su zaseban svet i da neće biti dovoljno shvaćeni. Sputana i zapretena snaga duha koju nose u sebi, a koja bi mogla bi da im pruži zadovoljenje najintimnijih potreba, najčešće ostaje neprimećena, a sami invalidi ponekad se osećaju kao biljke koje samo treba zalivati da ostanu u životu.
Još mnogo ovakvih, nenapisanih, pisama lebdi oko nas…

U nadi da ću ih podstaći da nastave sa svojim “aviončićima” nudim im jednu od mogućnosti da se iskažu. Pa evo… Izazov je tu!

AUTOR

Share

Karate trening za decu sa posebnim potrebama

Karate čiji trening može unaprediti živote ljudi koji se njime bave treba biti dostupan svim mladim ljudima, pa i onima sa posebnim potrebama kaže Ryan Mitchell. Kombinujući znanja koja je stekao kao diplomirani okupacioni terapeut i znanja koja su proizašla iz njegove ljubavi prema plemenitoj vestini karate, Mitchell je pronašao način da unapredi zivote mladih u Newtonu i Rockdaleu na način koji do sada nije viđen u školama karatea.

“Moj cilj je da svako ko želi da uči karate dobije priliku. Podučavam decu stariju od četiri godine.”

U školi koja nosi ime “World Class American Karate in Conyers” , Mitchell trenutno podučava dvanaest učenika sa posebnim potrebama koji su prema individualnim sposobnostima raspoređeni u četiri grupe. Od januara sledeće godine njegovoj školi će se pridružiti jos veći broj učenika.

Rzan Mitchell sa učenikom

James Troutman (cerebelarna paraliza)
sa svojim trenerom Ryan Mitchell-om.

Mitchell i njegovi učenici se u školi sastaju svake subote. Inače, škola je otvorena i za decu i za odrasle tokom cele nedelje.

“Moji učenici moraju mnogo da rade da bi postigli rezultate kao sto su: održavanje ravnoteže, koordinacija pokreta, samokontrola, pamćenje, snaga i izdrzljivost. “, kaže Mitchell. ” Takođe radimo na poboljšanju socijalne svere ličnosti, samopoštovanju i poštovanju drugih ljudi. Ove sposobnosti su veoma važne za decu sa kojom radim jer im daju alat za postignuće bilo kog cilja koji postave pred sobom, bilo da je on socijalne, akademske ili fizičke prirode. ”

World Class American Karate” podržava Mitchella u njegovim naporima da uspesno vodi ovaj program.
Ovaj program omogućava istovremeni rad sa decom sa posebnim potrebama i decom opšte populacije.

“Ova stavka je značajna jer mojim učenicima daje ulogu modela.” , kaze Mitchell.
Mitchell sarađuje i sa bihevioristima koji mu pomažu u radu na pojedinim časovima koji se održavaju subotom.
On sada voli da radi sa decom iako, kaze da mu to nije bio plan za vreme studiranja okupacione terapije. Želeo je da nastavi studeije i da se bavi gerijatrijom.

Bilo kako bilo, mnogobrojni pozivi koje je uputio klinikama, dok je čekao odgovor za dalje studiranje, doveli su ovog dvadesetosmogodišnjaka na Covington, pedijatrijsku kliniku.

“Posle intervjua za posao na klinici, osećao sam se dobro i pomislio kako nebi bilo loše da nekoliko meseci provedem sa pedijatrima.” , kaze Mitchell. ” Zaposlio sam se i rad sa decom je iz dana u dan prerastao u zadovoljstvo.”

“U jednom neobaveznom razgovoru na klinici saznao sam da bi klinika volela da ima školu karatea koju bi deca mogla da pohađaju. Posle kratkog razmišljanja odlučio sam da svoj najveći hobi udružim sa svojim znanjem i vežem za najomiljeniju populaciju sa kojom radim, populaciju dece sa posebnim potrebana.”

Michall kaže da njegova ljubav prema karateu postoji od najmlađih dana. U početku je to bio samo način moguće odbrane od svojih vršnjaka, ali se na kraju ispostavilo da karate za Mitchell-a znači mnogo više.

“Karate mi je darovao samopouzdanje, samokontrolu i samopoštovanje. Postigao sam savršenu koordinaciju pokreta vođen fizičkim aktivnostima i veštinama koje sam stekao trenirajući ovu borilačku veštinu. Kroz karate sam naučio da su moja fizička ograničenja, često samo mentalna ograničenja. Ovo znanje prenosim na svoje učenike.” kaze Mitchell.

“Deca su uzbuđena i puna entuzijazma na časovima karatea. Nadam se da će se moji učenici kroz karate i dobro zabaviti i da će se osećati kao bilo koje drugo dete koje uči vestine karatea.”

Share

Projekat “The Cyberlink”

Projekat “The Cyberlink” predstavlja potpuno novi vid komunikacije čoveka i mašine. Naime, reč je o programu koji detektuje pokrete mišica lica, pokrete očnih jabučica, alfa I beta moždane talase preko elektroda implementiranih u specijalnu traku koja se korisniku postavlja uz celo. Signal iz trake biva pojačan, digitalizovan, i prenosen do kompjutera gde se prevodi u 12 opsega frekvecije koji se nazivaju “Brainfingers”.

Pojava prvih električnih pomagala za osobe sa hendikepom vezuje se za izume kao što su pojačivač zvuka za osobe sa poremećajima sluha iz 1900. godine ili pak za pojavu električnog skutera (invalidskih kolica) 1924. godine. Od tada pa do danas progresija informatike je doprinela razvoju savremenih pomagala za osobe sa hendikepom. Jedan od korisnika invalidskih kolica kaže: “Ne postoje najbolja invalidska kolica na svetu, već samo najbolje prilagođena korisniku”.

Czberlink
Cyberlink

Steven Hawking jedan od najvećih svetskih umova iz oblasti teorijske fizike I astrofizike večiti je duznik informatici. Od svoje dvadeset prve godine, kada je saznao da će ga bolest motornih neurona smestiti u invalidska kolica Stivenov najveći saveznik postaje njegov računar. Mnoge firme koje se bave proizvodnjim softvera za osobe sa hendikepom prosto se utrkuju koja će da napuni hard disk profesora Hokinga. Jedna od najpoznatijih kompanija koja je u ovome uspela je “Brain Actuated Technologies”. Ovu kompaniju proslavila je savremena integracija hardvera I softvera.

Projekat “The Cyberlink” predstavlja potpuno novi vid komunikacije čoveka i mašine. Naime, reč je o programu koji detektuje pokrete mišica lica, pokrete očnih jabučica, alfa I beta moždane talase preko elektroda implementiranih u specijalnu traku koja se korisniku postavlja uz celo. Signal iz trake biva pojačan, digitalizovan, i prenosen do kompjutera gde se prevodi u 12 opsega frekvecije koji se nazivaju “Brainfingers”.

Cyberlink sačinjavaju dva programa: Cyberlink Explorer I CAT Launch Program. Cyberlink Explorer služi za otkrivanje mogucnosti koje Cyberlink pruza I ovladavanje kontrolisanja signala koji dolaze iz trake. Postoje dve vrste rada u programu I to uz koriscenje mišića ili bez uz pomoc moždanih talasa. Bez obzira o kojoj vrsti rada govorimo korisnik moze sam definisati prag osetljivosti programa za klik za datu frekfenciju iz trake. Savladavanje Cyberlink Explorera daje osobama koje su paralizovane mogućnost da koriste miša, startuju programe I aktivno ih koriste. U okviru Explorera postoje I igre koje pre svega predstavljaju vežbu za ozbiljnije zahteve koji se postavljaju pred paralizovanog korisnika. Među igrama su Pong, Tetris, Billiard, Maze I mnoge druge.

CAT Launch Program sluzi za praktičan rad korisnika I korišćenje većine Windows I Office aplikacija.

Share