Uticaj literature i masovnih medija na formiranje negativnih stavova prema osobama sa ometenošću

Socijalna misao

Isečci iz članka objavljenog u časopisu “Socijalna misao” – 4/2009
Autori: Veselin Medenica, Srećko Potić, Milan Božičković

Individua postoji isključivo kao deo globalnog društva. U okviru tog društva razlikuju se određene društvene grupe. Čovek može biti pripadnik jednog naroda, verske zajednice, radnog kolektiva, vršnjačke grupe, porodice i slično. Čovek stiče određena znanja i ta znanja imaju upravo karakter društvene grupe kojoj pripada. Formiranje stava o određenom objektu ne dešava se  izolovano i vakumirano od ostatka sveta, već društvo i kultura u kojoj živimo  ima ogromnu ulogu na naš doživljaj sveta, objekata ili događaja.

Prirodna potreba čoveka je generalizacija određenih pojmova i dešavanja. Trudimo se da kompleksne odnose u svetu koji nas okružuje uprošćavamo i ukalupljujemo u određene sisteme po određenoj hijararhiji. Skupu pojava sa zajedničkim karakteristikama pokušavamo da nadjemo mesto u svetu afektivnog, bihevioralnog i kognitivnog funkcionisanja. Ova potreba iako je veoma korisna za kognitivnu organizaciju sveta u kome živimo ujedno je osnova za kreiranje stereotipa kroz preterano uprošćavanje i ukalupljivanje projmova i događaja sa zajedničkim karakteristikama. Afektivni iskorak prema određenom stereotipu može uzrokovati formiranje predrasude.

Pripadnici jednog društva svoja znanja, kulturu, religijska svatanja, karakteristike jezika, moralna shvatanja itd. izražavaju putem određenih medija. U tom smislu medije možemo shvatiti dvojako i to kao medijume tj. simplifikovano kao način prenosa podataka (u obiku teksta, slika, audio, vizuelno) ili kao mas-medije ili posredništvo u prenosu informacija na globalnom planu, ali sa posebnim viđenjem slike stvarnosti (novine, radio, televizija, internet). Poseban značaj u ovom radu pridaje se televiziji, novinama i literaturi koja svoj uticaj na društvo vrši u globalnim razmerama. Mas mediji i literatura imaju ogroman uticaj na formiranje i menjanje stavova ljudi bez obzira na lokaciju, starosnu dob, religiju i nacionalnu pripadnost.

Continue reading Uticaj literature i masovnih medija na formiranje negativnih stavova prema osobama sa ometenošću

Share

12 korisnih saveta roditeljima dece s problemom u učenju

1. Uvek zapamtite: vi ste najbitnija osoba u životu vašeg deteta .

Poznajete ga najbolje od svih. Znate njegove potrebe i način na koji funkcioniše. On se u potpunosti oslanja na vas.Možda neće biti u mogućnost da se izrazi najbolje svom učitelju ili nastavniku i svojim drugarima iz odeljenja kako bi objasnio najbolje svoju situaciju,te će te vi to morati da uradite umesto njega.

2. Nemojte paničiti ako ustanovite da vaše dete ima problem u učenju.

Ovo je početak osmišljavanja najkorisnijih i najboljih vidova pomoći vašem detetu koju ono zaslužuje.Vaše dete će od sada imati posebne mogucnosti za učenje prilagodjene njegovim sposobnostima i u manjim grupama,moguće čak i u individualnom obliku, kako bi naučio neophodne akademske veštine kao i socijalne.Imati ovakvo stanje ne znači osudu.Većina osoba sa problemom u učenju je pronašla način da kompenzuje svoje slabije potencijale svojim jačim stranama bogatstva ličnosti.Mnogo poznatih ličnosti je imalo ovakvih poteškoća,neki od njih su : Albert Ajnštajn,Mocart,Šer…To naravno ne znači da vaše dete treba da bude poput njih,ali sa novim informacionim tehnologijama, posebnim vidovima edukativne i socijalne podrške, zaista imaju velike šanse da se realizuju kao potpune i celovite osobe.

3. Informišite se što ranije o svojim pravima i pravima vašeg deteta.

Prilikom testiranja sposobnosti vašeg deteta možete saznati sve o vašim i pravima vašeg deteta.Nemojte se nikad ustručavati se da se izborite za proširivanje liste tih prava, kao i da se već postojeća ispoštuju.

4. Saznajte sve o osobenosti teškoće vašeg deteta koju ima prilikom učenja.

Postoji onoliko teškoća s učenjem koliko ima i dece, zato je neophodno da shvatite onu koja se tiče vašeg deteta i da se informište što je više moguće o njenim ogranićenjima i mogućnostima da se kompenzuje drugim vidovima moćnih saznajnih sposobnosti koje postoje u svakom detetu.Nakon što se utvrdi precizna procena spsosobnosti i teškoće koja pričinjava problem u učenju,morate krenuti u planiranje najadekvatnijeg programa edukativne i socijalne podrške u razvoju vašeg deteta u timskom radu sa stručnjacima koji su upućeni u ove vidove sistemske i profesionalne podrške (neuropsiholog,defektolog,pedagog…).

5. Pripremite se za susrete sa stručnjacima i postavljajte pitanja.

Sastanci i razgovori sa stručnjacima mogu biti veoma stresni i naporni, ali ako se unapred pripremite mogu biti izvor korisnih saznjanja i sticanja samopouzdanja u cilju obezbedjivanja što je moguće bolje perspektive razvoja vašeg deteta.To što postavljate pitanja ne znači da ste neobrazovani,jako brzo će te uvideti da i oni postavljaju gomilu pitanja koja se tiču vašeg deteta.

6. Trudite se da pročitate i u potpunosti razumete dokumentaciju koju vam uručuju prilikom gore navedenih susreta.

Uvek će biti neke papirologije koju treba potpisati ili pročitati, a tiče se vašeg deteta, zato je neophodno da je dobro razumete.Ako ste dobro upućeni u dokumentaciju bićete uvek potkovani popisom prava i usluga koje vaše dete ima.

7. Budite informisani o pravima i regulativama koje se tiču obrazovanja vašeg deteta.

Možete zatražiti kopiju dokumenata u kome će biti sadržane sve integrativne informacije, a tiču se obrazovanja vašeg deteta i svim posebnim vidovima podrške koje može dobiti tokom školovanja.Pomoć možete zatražiti od defektologa,direktora škole u koje je dete upućeno ili od nekih službenika zaposlenih u ministarstvu obrazovanja usko odredjenih za specijalno obrazovanje.

8. Trudite se da komunicirate sa profesionalcima koji rade sa vašim detetom i radite timski zajedno na što boljoj adaptaciji vašeg deteta na zahteve životne sredine.

Nemojte se ustručavati da inicirate sami sastanak sa nastavnikom ili defektologom,posebno ako se nešto odvija u kućnim uslovima,a što bi moglo biti značajno za rad u školskim i u što bi trebali uputiti profesionalce koji te uvide mogu konstruktivno iskoristiti.

9. Radite sa svojim detetom.

Dete koje ima teškoće prilikom učenja je u konstantnoj potrebi za odobravanjem i negovanjem samopuzdanja za koje ste kao njegov roditelj već utvrdili da je krhko.Tokom dana ono se susreće sa dosta negativnih poruka koje se ticu njegovog postignuća,posebno kad su akademske veštine u pitanju.Ono što možete uraditi je da kod kuće smanjite broj takvih poruka na minimum, a povećate broj pozitivnih što je moguće više,omogućavajući mu da izvršava zadatke za koje ste sigurni da će uspešno realizovati.Na pr. Želite da ono nešto uradi,vi treba da mu omogućite više izbora kako bi ono samo na kraju odlučilo i steklo naviku odlučivanja posebno nagraditi i verbalizovati izbore koji su dobri i korisni za njega.

10.Dozvolite detetu da vam pomogne.

Deca vole da pomažu,posebno onima koje vole i da ih vide srećne i zadovoljne. Dozvoljavajuci im da vam pomognu doživljavaju sebe važnima i neophodnim.To je idealan način da uvidite šta ga posebno interesuje i u čemu je dobar.To uvek pohvalite i podržite.

11.Vodite računa o sebi.

Imati dete koje ima teskoća u učenju je može biti zahtevna i stresna životna okolnost. Iz tog razloga je neophodno da vodite računa o sebi i svom zdravlju kako bi s takvim izazovom izašli na kraj.To takodje može značiti da nadjete podršku u ljudima koji imaju slično životno iskustvo i sa kime možete podeliti iskustva koja oni imaju iza sebe i pomognete njima u onima koja su iza vas, a tek stoje ispred njihovih porodica.

12.Naučite da negujete samopuzdanje.

Nedozvolite da bilo ko na vas ”baca” krivicu za vaše izbore.Možete eventualno objasniti razloge za svoje postupke i odluke,jer vi zaista jedini najbolje poznajete svoje dete.Ono što je još bitno,održavajte takav odnos samopouzdanja i sa svojim detetom,ono mora znati da postoje odredjene granice koje čak ni ono ne sme da prelazi.

I najvažnije pravilo bez kojih ovih 12 ne važi je, da bezuslovno volite dete i ono će kad tad procvetati u tako rodnoj zemlji kao što je roditeljsko srce!

Share