• scissors
    August 19th, 2005Lidija IvanovićKnjige, Pervazivni poremećaji

    IZVADOCI OD RECENZII

    Monografijata „AUTIZAM“ e originalno delo i prvo od vakov vid vo Republika Makedonija. Taa pretstavuva samostoen trud na avtorot i istovremeno prv obid za pokompleksno proučuvawe na etiologijata i epidemiologijata na problemot autizam. So toa nesomnen e pridonesot na ovoj trud vo razvojot na defektološkata i medicinskata naučna misla.

    Na mislewe sum deka trudot }e predizvika golem interes vo makedonskata stru~no-nau~na javnost. Knigata e nameneta za defektolozi, doktori po medicina, psiholozi, socijalni rabotnici, psihijatri, nevrolozi, pedijatri, epidemiolozi, imunolozi, a može da posluži i kako učebno pomagalo za studentite na Institutot za defektologija i Institutot za psihologija pri Filozofskiot fakultet i studentite od Medicinskiot fakultet vo Skopje.

    korica knjige

    Avtorot koristi dosta precizna terminologija vo izrazuvaweto, a jazikot na pišuvaweto e jasen, korekten i lesno itliv. Problemot na autizmot e iznesen vo celost i za prv pat vo Republika Makedonija e napraven obid za seopfatno prika`uvawe na dadenata materija.

    Prof. d-r Ajdinski

    Share
  • scissors
    July 1st, 2005Lidija IvanovićPervazivni poremećaji

    Istrazivaci “UNIVERSITY OF MISSOURI ( MU )” dali novu klasifikaciju autizma.
    Dva istrazivaca MU menjaju lice dijagnostike autizma. Judith Miles , profesor na katedri za deciju genetiku , i Nicole Takahashi, naucni saradnik ,razvile su dijagnosticki kriterijum koje ce omoguciti klasifikaciju dece sa autizmom u dve podgrupe:

    1. esencijalni autizam
    2. kompleksni autizam

    “Ovo je prvo razlikovanje koje morate napraviti ako procenjujete dete sa autizmom , ”kaze prof. Miles.” Znajuci da li vase dete ima esencijalni ili kompleksni autizam moze pomoci u tome da obezbedite precizniju prognozu kao i saznanje o riziku javljanja istog stanja u porodicnoj lozi.

    Posle petogodisnje studije koja je ukljucivala uzorak od 260 dece sa autizmom,istrazivaci su zakljucili da 30 % populacije sa dijagnozom autizma ima kompleksan vid autizma.Ova deca imaju manji obim glave ili skup od najmanje šest fizickih abnormalnosti,kao sve ostale simptome koja imaju deca sa autizmom poput ostecene socijalne interakcije,teskoce u govoru i tendencijom za repetitivnim oblicima ponasanja.

    “Nasli smo da su deca sa kompleksnim autizmom geneticki drugacija” kaze Miles.” Rizik od javljanja iste bolesti kod njihovih sestara I braca je manji, zatim postoji ujednacen odnos broja muskih I zenskih osoba sa autizmom,sto je vrlo indikativno jer obicno u analizama nalazimo da je njihov odnos takav da se radja na jednu devojcicu , cetiri ili pet decaka sa autizmom.Za decu sa esencijalnim autizmom utvrdjeno je da postoji odnos 7: 1 decaka u odnosu na devojcice.

    Istrazivaci su takodje zakljucili da deca sa kompleksnim autizmom su sklonija povredama ,nizim vrednostima IQ kao i strukturalnim anomalijama u mozgu nego deca sa esencijalnim autizmom. U daljem nastavku istrazivanja doslo se do saznanja da deca sa esencijalnim autizmom na genetickim testovima jako retko pokazuju pozitivne nalaze na prisustvo hromozomskih anomalija, te da je to svojevrsna usteda kako I za drustvo tako I za roditelje ove dece.

    I mozda kao najbitnije za roditelje ovi nalazi ce mozda predociti najrealnija ocekivanja koja oni mogu imati od svoje dece sa dijagnostikovanim stanjem autizma.

    Share
  • scissors
    February 12th, 2005Lidija IvanovićPervazivni poremećaji

    “Stil učenja ” je koncept kojim se pokušavaju opisati načini kojima ljudi prikupljaju informacije o njihovom okruženju. Ljudi mogu učiti posmatranjem (vizuelno), slušanjem (auditorno) ,ili putem dodira kao i manipulacijom objekta (kinestetičko).

    Na primer, gledanjem slikovnice ili čitanje udžbenika obuhvata učenje putem gledanja; slušanje predavanja uživo ili putem snimka zahteva učenje slušanjem; dodirivanjem dugmića na videorekorderu zahteva kinestetičko učenje.

    U osnovi ljudi koriste prilikom učenja dva do tri stila. Interesantno je da ljudi mogu proceniti svoja interesovanja i životne stilove, kako bi odredili načine kojima će dolaziti do više informacija o svoj sredini. Ja lako mogu da razumem tekst, ali za razliku od toga veoma mi je teško da slušam taj tekst putem snimka, jer lako izgubim koncentraciju.

    Nečiji stil učenja može uticati na to kako se jedna osoba snalazi u obrazovnom ambijentu, posebno u razdoblju od sedmog razreda i tokom čitavog fakultetskog obrazovanja.

    polo

    Škole obično obuhvataju auditorni način učenja (slušanje predavanja) kao i vizuelni nacin učenja (čitanja teksta). Tako da u slučaju da je učenik slab u bilo jednom od ova dva osnovna načina sticanja saznanja u školskim ustanovama, veoma je verovatno da ce u velikome zavisiti od svoje volje. Koristeći ovu logiku, dolazimo da zaključka da ce učenik koji je slab u oba ova načina učenja imati izvesne teskoce prilikom školovanja. Štavise nečiji stil učenja svakako određuje izbor nečijeg zanimanja ili profesije. Recimo, osobe koje uče putem dodira ili kinestetički tj. upotrebom svojih ruku, obično biraju svoje zanimanje u profesijama kao što su mehaničari, hirurzi ili u umetnosti kao što je vajarstvo. Za razliku od njih oni koji imaju sklonosti ka vizuelnom načinu učenja traže zanimanja gde će biti obuhvaćen vizuelni način obrade informacija, kao što su zanimanja informatičara, umetnika , arhitekte kao i profesije gde se zahteva različita razvrstavanja proizvoda u industriji. U skladu sa ovim ljudi koji uče putem sluha ili auditorno traze svoje zanimanje koje obuhvata auditornu obradu podataka, i to u profesijama poput trgovaca, sudija, muzičara, telefonskih operatera kao uslužiteljskih zanimanja (npr. konobari).

    Na osnovu mog iskustva, kao i mojih kolega, autistične osobe su najverovatnije oslonjene na samo jednu vrstu učenja. Posmatrajući jednu osobu možda možemo utvrditi koji stil učenja joj najvise odgovara i koji je primaran. Npr. ako autistično dete voli da gleda slikovnice, televiziju i trudi se da gleda ljude i objekte ona je moguće da mu odgovara vizuelni nacin učenja. Dok autistično dete koje prekomerno priča, ili uživa dok mu drugi ljudi pričaju onda je auditorni stil učenja primaran prilikom sakupljanja informacija iz sredine. i u trećem slučaju, ako autisticno dete uživa u konstantnom rasklapanju stvari , otvaranju i zatvaranju fioka, pritiskanjem dugmića na aparaturama, sve ovo može ukazivati na kinestetički način učenja.

    Kad je jednom utvrđen odgovarajući stil učenja, oslonjeni na njemu odgovarajući način predavanja možemo uveliko povećati verovatnoću da će osoba i učiti. Ako edukator nije potpuno siguran koji način učenja najviše odgovara detetu ili uči grupu u kojoj su prisutni razliciti vidovi učenja najbolje bi bilo koristiti sva tri stila zajedno. Npr. ako želimo objasniti pojam želea , to ćemo učiniti tako sto ćemo pokazati pakovanje i činiju (vizualni tip); opisati njegova svojstva kao što su boja ,sastav i primena (auditorni tip) i na samom kraju dati učeniku da dotakne žele i da ga proba.

    Jedan čest i očigledan problem kod autističnog deteta je sto stalno trci po učionici i pri tome ne sluša nastavnike. Ovakvo ponašanje može proisteći iz toga sto ovo dete nije tip osobe koja uči slušanjem te joj nastavnikove reci ne mogu privući pažnju. Ako je dete sklono kinestetičkom vidu učenja onda bi nastavnik trebao staviti svoje ruke na ramena deteta i odvesti ga na njegovu stolicu, ili nastavnik sam treba da ode do stolice i pomeri je ka studentu. U slučaju ako dete uči vizuelno, nastavnik treba pokazati detetu stolicu, ili mu pokazati sliku stolice i uputiti ga gestom da sedne.

    Predavati u skladu sa stilom učenja koji je odgovarajući za učenika moze ostvariti uticaj iako autistično dete može ili ne propratiti ili obraditi prezentovane informacije. Ovaj pristup, zauzvrat može uticati na detetove školske sposobnosti kao i na njegovo ponašanje. Dakle, veoma je važno da edukatori rano procene koji vid učenja najvise odgovara detetu čim ono zakorači u školski sistem i da prilagode svoje predavačke sposobnosti u skladu sa voljom deteta za učenjem. Primenom ovakvog modaliteta nastave obezbeđujemo velike šanse za uspeh autističnog deteta prilikom školovanja.

    AUTOR: Stephen M. Edelson, Ph.D.
    Center for the Study of Autism, Salem, Oregon

    Share
  • scissors
    November 6th, 2004Lidija IvanovićPervazivni poremećaji

    “Naša studija pruža dokaze, na relativno jednostavnom životinjskom modelu, da promene u aktivnosti jednog gena mogu temeljno izmeniti socijalno ponašanje životinja unutar jedne vrste”, izjavio je za časopis Nature voditelj studije Dr Larry Young sa Medicinskog fakulteta “Emory” u Atlanti.

    Da li je pronadjen gen ljubavi?

    Naučnici iz “Emory centra”, uradili su istraživanje u kome su su na zanimljivom uzorku pokazali kako samo jedan gen moze uticati na celokupno ponašanje jedinke, što je bacilo novu svetlost na sve poremećaje koji se vezuju za probleme socijalnog ponašanja. Istraživanju su podvrgnute voluharice različitih podvrsta.

    Biolozi su tokom izučavanja njihovog načina života utvrdili da postoji jedna ekstremna razlika u ponašanju planinske i poljske voluharice. Ove dve podvrste su 99% slučajeva genetički identične, ali ovaj jedan posto razlike rezultira i značajnom razlikom u socijalnom ponašanju ovih životinja.

    Misevi
    Misevi

    Tokom izučavanja , poljski miševi su se pokazali kao pravi model odanosti i socijabilnosti, jer mužijak ostaje u dugogodišnjoj vezi sa ženkom i nakon parenja i vrlo agresivno deluje na prisustvo novog mužijaka u blizini svoje ženke.Za razliku od njih planinski miševi se ponašaju promiskuitetno i pokazuju vidljivu samostalnost ,a ženke ostaju veoma kratko sa svojim mladuncima.

    Dr Insel i Dr Young su u nastavku istraživanja utvrdili koji je to biološki mehanizam odgovoran za ovakvu ekstremnu razliku u ponašanju ove dve podvrste. ”Krivica” je pala na vrstu peptide tj. hormona sa širokim dijapazonom bioloških funkcija. Kod ženki je to oksitocin (OT), a kod mužijaka je to vazopresin(AVP). Ova dva naučnika su pokazala da se ne radi o količini hormona već o receptorima i načinu na koji se oni distribuiraju u mozgu, što se neposredno odnosi na tu razliku u 1 % genetičkog materijala ovih voluharica, koja utiče na na izbor bilo monogamnog ili promiskuitetnog ponašanja. Pošlo se od toga da tokom čina parenja mužijaka i ženke poljskog miša dolazi do ispuštanja vazopresina koji dalje stimuliše ventralni pallidum, deo prosencephalona (prednji mozak),a konačna reakcija je iskustvo zadovoljstva i prijatnosti. Mužijak na taj način dobija nagradu i sklon je udruživanju sa ženkom u odnos.

    prednji mozak
    Prednji mozak(prosencephalon)

    Gen koji nosi ova podvrsta čini da je mozak ovih miševa mnogo receptivniji za hormone vazopresin i monogaman način ponašanja. Ovo je potvrdjeno eksperimentom u kome su naučnici iskoristili virus kao nosioca genetičkog materijala, kako bi ubacili “gen ljubavi” pravo u pallidum mozga miša sa promiskuitetnim ponašanjem..

    Miševi su stavljeni u kavez sa ženkama gde su proveli 17 sati. Potom su opet stavljeni zajedno sa poznatim i nepoznatim ženkama. Genski tretirani miševi su pokazali sklonost ka onim koje poznaju, za razliku od onih miševa koji nisu bili genetički izmenjeni i koji nisu pokazivali nikakvo interesovanje za ženke sa kojima su proveli izvesno vreme.

    Da li se sve ovo može primeniti i na ljude ?

    Dr Young ide dalje u svojim razmišljanjima, pretpostavljajući da neprisustvo vazopresinskih receptora može nositi ključnu ulogu nastanku stanja kao što su autizam, šizofrenija i mnogih drugih bolesti koje su utemeljene na potpunom odsustvu ljudske univerzalne osobine poput potrebe za druželjubivošću i za komunikacijom.

    Da li je ovo kraj ili početak svih pitanja vezanih za ljudsko ponašanje kroz socijalnu interakciju? Ostaje vremenu i naučnicima da odluče.

    Share