Svetosavske nagrade za doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja

Aktuelno, 27.01.2011.

NagradaMinistar prosvete prof. dr Žarko Obradović uručio je danas Svetosavske nagrade obrazovno-vaspitnim institucijama i pojedincima za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja tokom 2010. godine.

Obradović je, u na konferenciji za novinere u Pres sali Vlade Republike Srbije, tom prilikom naveo da se danas obeležava najveći prosvetni prazni k –školska slava Sveti Sava i dva veka od osnivanja Ministarstva prosvete u našoj zemlji.

Ministar Obradović je istakao da su za budućnost Srbije zajedno odgovorni država, društvo, privredne organizacije, udruženja građana i svaki pojedinac i dodao da su znanje i obrazovanje jedan od ključnih uslova za dalji razvoj zemlje.

Dodelom nagrada šaljemo poruku da je kvalitet potreban Srbiji i da bez obrazovanja nema budućnosti, naglasio je on i dodao da se samo obrazovana Srbija može izboriti za ravnopravno mesto u modernoj Evropi.
Plakete i zlatnici uručeni su predškolskim ustanovama “Paša i Nataša” iz Nove Varoši i “Bambi” iz Kule, Osnovnoj školi “Đorđe Natošević” iz Novog Sada, profesoru razredne nastave u OŠ “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca Toplici Petroviću, učeniku sedmog razreda OŠ “Jovan Kursula” iz Varvarina Nemanji Divniću i Ekonomsko-trgovinskoj školi iz Prištine sa sedištem u Lapljem Selu.

Nagrade su uručene i Tehničkoj školi iz Valjeva, profesoru istorije u Prvoj beogradskoj gimnaziji Mihajlu Ćulumu, učeniku Matematičke gimnazije u Beogradu Teodoru fon Burgu, Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, episkopu dr Irineju Buloviću dekanu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Dobitnici priznanja su i student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Adriana Stojanović, Živomir Jovanović načelnik Školske uprave Ministarstva prosvete u Nišu i Ustanova Studentski centar “Beograd”.

Nagradu su dobili i direktor ustanove “Studentska odmarališta Srbije” Rade Dabetić, Karate klub “Studentski grad”, Društvo defektologa Sombor, Preduzeće za telekomunikacije “Telekom Srbija”a.d Beograd i Privredno društvo “Prosvetni pregled”d.o.o Beograd. U Centru “Sava” večeras u 20 sati će biti održana tradicionalna Svetosavska akademija.

Share

Velika volja može da pobedi svaki hendikep

Slepa osoba

Autor: Gordana Đukić

Priča o Miladinu Trkulji (48) iz Kozarske Dubice, diplomiranom pravniku i vlasniku preduzeća kožne galanterije ,,Gala“, možda bi bila jedna od uobičajenih priča o starim zanatima da Miladin nije u potpunosti slep. Ovaj majstor za kožnu galanteriju zahvaljujući izraženom osećaju dodira i izuzetnoj orijentaciji u prostoru izrađuje remenje koje krasi odela lovaca.

– Pravo, koje je bilo moja prva ljubav, zamenio sam mašinama. Posle rata sreo sam drugara koji je radio u bivšem travničkom ,,Borcu“. U skromnom prostoru uz jednu mašinu počeli smo da izrađujem kaiševe i novčanike. Podigli smo kredit i izgradili poslovni prostor od 160 kvadrata koji smo i opremili potrebnim mašinama – kaže Trkulja, koji je u biznis s remenjem, lovačkim i ribolovskim priborom ušao vrlo skromno, da bi danas stigao do preduzeća kožne galanterije sa veoma ambicioznim planovima da asortiman prošire kožnim torbama i rokovnicima kojim bi osvojili i inostrano tržište.

U ,,Gali“, koja je svoje mesto izborila kvalitetom proizvoda, danas rade dva stalna i tri sezonska radnika, a sve proizvedeno Trkulja pre izlaska na tržište sam lično ,,pregleda“.

– Čulom dodira bolje vidim no mnogi drugi -priča nam Miladin dok vešto kontroliše lovačko remenje. Miladin pokušava svoja iskustva da prenese na ljude sa hendikepom i ukaže im da se život uprkos svemu može nastaviti i da svaki čovek bez obzira šta ga zadesi ima svoje mesto pod suncem. Trkulja je i predsednik regionalnog Udruženja slepih za Bosansku Dubicu i Kostajnicu. Kaže da u ovom udruženju trenutno ima 108 članova, koji za tuđu negu i pomoć mesečno primaju tek skromne 43 marke, ali ipak ne gubi nadu u bolje sutra i tvrdi da se stanje može i mora popraviti.

(Izvor: Blic)

Share

Invalidi ostali bez pomoći

Jagodina

JAGODINA – Projekat personalnog asistenta za osobe sa invaliditetom koji je završen 15. juna osobama sa invaliditetom u Jagodini doneo je mnogo problema. Posle pet godina, ljudi koji su uz pomoć personalnog asistenta uspeli da unaprede kvalitet života, da putuju, da rade i žive kao i svi ostali, ostali su uskraćeni za prava koja im pripadaju zakonom i životom.

Projekat personalnog asisenta zaživeo je 2003. godine kada ga je finansirala Irska vlada a kasnije Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kao i Fond za socijalne inovacije i to za 70 osoba u Beogradu, Smederevu, Jagodini i Leskovcu. Vremenom je država smanjivala broj onih koji mogu da koriste usluge personalnog asistenta zbog navodno velikih troškova, da bi danas ovaj projekat doživeo gašenje.

– Mi smo pokazali da je ovaj vid podrške jeftiniji od institucionalnog smeštaja. Broj korisnika je smanjen tako da umesto nekadašnjih 12 osoba sa invaliditetom danas personalnog asistenta ima šest osoba. Mesečni troškovi za njih su 114.200 dinara sa sve porezima i prihodima. Oduzimanje personalnog asistenta za nas ima posledice koje su nesagledive – kaže Dimitrije Gligorijević ispred Centra za samostalni život invalida.

Ovu vrstu pomoći nisu mogli da koriste oni koji sede kod kuće već osobe koje su aktivne, imaju posao, edukuju se, putuju.

– Često držim predavanja u zemljama u okruženju upravo na temu samostalnog života osoba sa invaliditetom. Ne mogu da vozim, to je do sada radio moj personalni asistent. Ne mogu da uđem u stan bez njega, jednostavno moj život ne bi mogao da bude aktivan bez personalnog asistenta – dodaje Gligorijević.

U filmu koji je uradio Centar za samostalni život invalida značaj ove usluge najbolje je opisala Stana Radivojević.

– Ujutru nisam mogla da ustanem iz kreveta dok neko ne dođe da me podigne. Onda me stave u kolica, pored peći i ja tu provedem ceo dan. Ćutim i čekam da uveče, kad neko od rodbine ili prijatelja može da dođe da me stavi u krevet, nekad u 23 nekad u ponoć. Tako je proticao moj život. Uz asistenta moj život je dobio novu dimenziju, posle deset godina ja sam izašla iz kuće – rekla je Stana Radivojević.

U Centru za samostalni život invalida ima sportista koji su osvajači medalja, ljudi koji brojnim projektima doprinose razvoju grada. Na kraju, svako od njih traži svoja prava.

– Mi nećemo milostinju, ne želimo to. Mi imamo prava kao i drugi ljudi na život. S druge strane, personalni asistenti su imali posao, stalno zaposlenje, izdržavali su svoje porodice. Jedan od njih je i otac troje maloletne dece koji je 15. juna ostao bez posla – dodaje Gligorijević.

Na državi je kao i na lokalnoj samoupravi da još jednom razmotri ovaj problem. Finansiranjem personalnih asistenata osobama sa invaliditetom daje se mogućnost normalnog života, ali i ravnopravno učešće u zajednici.

(Izvor: Blic)

Share