Edukacija & Rehabilitacija

Pozivno pismo – II Međunarodna naučna konferencija „Specijalna edukacija i rehabilitacija – Cerebralna paraliza”

Veselin Medenica — Sun, 30 Oct 2011 20:30:20 +0000

POZIVNO PISMO

Drage koleginice i kolege, dragi prijatelji,

Sa posebnim zadovoljstvom vas pozivam da učestvujete na II Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Specijalna edukacija i rehabilitacija – Cerebralna paraliza”, koju organizuju:

Odeljenje za somatopediju, Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,
Katedra za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju, Univerzitet u Novom Sadu Medicinski fakultet,
Društvo defektologa Vojvodine i
Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović”, Novi Sad.

II Međunarodna naučna konferencija „Specijalna edukacija i rehabilitacija – Cerebralna paraliza” održaće se u Novom Sadu od 25-28. oktobra 2012. godine. Osnovne teme Konferencije su:

Cerebralna paraliza, etiologija i dijagnostika,
Tretman osoba sa cerebralnom paralizom,
Edukacija osoba sa cerebralnom paralizom i
Socijalna zaštita osoba sa cerebralnom paralizom.

Sve važne informacije o II Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Specijalna edukacija i rehabilitacija – Cerebralna paraliza” možete pronaći na sajtu www.cerebralnaparaliza.com

Očekujemo vas i radujemo se vašem dolasku.

Predsednik Organizacionog odbora

Prof. dr Goran Nedović

Defektologija – reč ili nauka, termin ili emocija?

Veselin Medenica — Mon, 24 Oct 2011 18:55:31 +0000

By Александра Ж. Вукосављевић in FORUM-Edukacija i rehabilitacija ·

…moram da napišem, ali da ne bih kvarila lep kraj objave u kojoj je započeta tema oko Defektologije i da ne bih ispadala ljuta zbog toga što iznosim svoje mišljenje koje je različito od nekog drugog ili da ne bi ličilo na “kuknjavu” nešto što je jednostavno razmena mišljenja, iskustava, doživljaja i pogleda izmedju kolega u jednoj oblasti koja je sigurno specifična i veoma, veoma različita od drugih profesija, pisaću ovde… prema mom mišljenju, koje uopšte ne mora da bude tačno niti je od opšteg značaja, ali imam potrebu da ga iznesem na ovom mestu podstaknuta prethodnim razgovorima, defektolozi su, mladi i pomalo nesigurni iz mnogih razloga, na početku svog profesionalnog postojanja na ovim prostorima koketirali i sa drugim profesijama sa kojima su usko saradjivali (kojima su se greškom od početka potčinjavali) i sa drugim akademcima (profesorima, docentima, asistentima zbog nepostojanja sopstvenog stručnog kadra) i sa populacijom na koju su usmerena praktična saznanja iz oblasti kojom se bave, radi potvrdjivanja svoje potrebnosti… i činili su beskrajne i bezbrojne ustupke, svodivši sebe ponekad na nabavljače doručka čitavom kolektivu… pritom su bili tihi i nevidljivi i sami nesigurni u svoju profesionalnu usmerenost…zahvaljujući pojedincima, pionirima, jakim i sigurnim ljudima, zaljubljenim u svet Defektologije, koji su prepoznali potrebu afirmacije jedne ovakve divne profesije zasnovane na čovekoljubivoj nauci – Defektologiji, krenuli su glasno i beskompromisno da se guraju, gle! na svom rodjenom prostoru, i pored ogorčenosti, kuknjave i ljutnje drugih profesija koje su se sasvim bezraložno raširile na defektološkom prostoru, i uspeli da od više škole sazidaju fakultet, da odu jedan stepenik više i da otvore oči i drugim profesijama i uopšte ljudima da su oni koje je Defektologija prigrlila ljudi medju ljudima… uspeli su da se svi nalaze na istoj strani, u istoj borbi, i stručnjaci i roditelji i deca i ljudi i ustanove…. medjutim, ono koketiranje je tiho živelo u većini, i kada su oni koji su bili glasni i beskompromisni u tome da ova nauka i ova profesija, imaju svoj specifikum, i takvi svoj prostor, svoju istoriju, svoju svrhu, svoju budućnost, otišli, počelo je činjenje ustupaka, gurkanje, podele i sve ostalo, ….promena imena kao ustupak za profesionalni prostor što je bio uslov, podele oko prioriteta smerova, rasprave ko je kliničar a ko nije zarad prodora u škole ili pak prodora u klinike, koketiranje sa medicinom, pedagogijom, fizikalnom medicinom i rehabilitacijom, neuropsihologijom, psihologijom, oftalmologijom, neurologijom, otorinolaringologijom, pedijatrijom, nevladinim organizacijama zbog zapošljavanja (pa po cenu da se u obim posla defektologa ugura i posao oko ravnopravnosti i afirmacije roma, lgtb i ostalih), roditeljima, udruženjima, bavljenje temama koje su popularističke a potpuno nebitne za konkretni praktični uspeh, i tako dalje i tako dalje….. Defektologiju su iscepkali, ona je izbledela, rasula se, izgubila ime i nestala… prema vujakliji specijalan znači naročit, osoben, poseban, odredjen, tačan, pobliži; edukacija – vaspitanje, odgoj, odgajanje, podizanje; rehabilitacija – uspostavljanje, vraćanje u ranije stanje…. gospodo, terminološki, potpuni promašaj za ovu nauku i struku…. moj dragi prijatelj ne želi da bude lice sa posebnim potrebama, jer, kako sam kaže on nema posebne potrebe već identične potrebe kao i ostali, on za sebe kaže da je osoba sa invaliditetom…drugi prijatelj se opredelio za termin hendikep,.. i tako dalje… i to je u redu, u terminološkoj papazjaniji koju su generacijski nasledjivali defektolozi od profesora koji nisu imali jačinu da se terminološki odrede na ovom prostoru i stave tačku, jer na to imaju pravo i to im je u krajnjoj liniji i obaveza čim nose neko nastavno-naučno zvanje) normalne su ovakve različitosti… ali Defektologija je NAUKA, nema tu ličnog opredeljenja niti bi smelo biti činjenja ustupaka nezadovoljnim pojedincima, niti činjenja ustupaka trenutnoj svetsko-političkoj i domaće-političkoj klimi…nauka ne počiva na emocijama…zbog čega je odbačen ruski koncept “defektološki” i preuzet ograničeni koncept “specijalne edukacije” i “terapeutske pedagogije – Heilpädagogik” sa zapada..?…promiču i politički momenti, što se mene tiče…. sve u svemu, kod nas je zaista drugačije nego u ostalim profesijama, nismo ni stasali a već nestajemo, zaplašeni malo višim tonom svakog pojedinca, grupe ili organizacije koji sebi daju za pravo da se mešaju, izgradjujemo dobre odnose sa svima samo ne sa sobom samima ….i dozlogrdile su mi hajke na defektologe…pa Bože dragi, ko normalan može da pomisli da jedan defektolog ne želi dobro osobama kojima je posvetio trećinu (najmanje) svog života koliko provodi na poslu?…advokat može da bude advokat tužbe ili advokat odbrane, on se opredeljuje na čijoj će strani biti, zarad dobiti ili lične promocije, defektolog je na pravoj strani, opredeljen zauvek…

International seminar in Skopje: Early Intervention: Preventive effectives of Early Childhood Intervention – Challenges of 21st Century

Prof. Dr Vladimir Trajkovski — Tue, 09 Aug 2011 11:51:55 +0000

Dear colleagues and friends

Within the continuing education the academic teaching staff of postgraduate studies at the Institute of Special Education and Rehabilitation alongside with Social Innovative Networks from Graz-Austria and the Faculty of Medicine from Hamburg-Germany organized seminar with topic Early intervention: Preventive effectives of Early Childhood Intervention- Challenges of 21^st Century. The seminar will be held on 29.08.2011 in the hall for conferences at the Faculty of Philosophy in Skopje, Republic of Macedonia. This international seminar is together with world experts from Austria, Germany and Macedonia. The entrance is free of charge, but the participants will cover their own travel and daily expenses. At the end of the seminar certificates for participation will be given.

Due to the limited number of places it is mandatory that application form is completed and forward to Hristina Mitreva on the following e-mail kikamitreva@yahoo.com or by fax on +389-2-3118-143. The participation needs to be confirmed by the organizer. The invitation you can download here. I am certain that the program will be of great interest for you so you can retrieve it from this link. Hoping to see many of you in the last Monday of August, I warmly greet you.

Head of Educational-Scientific board

Prof. Dr. Vladimir Trajkovski

Indeksacija JSER-a u Versita Open

Prof. Dr Vladimir Trajkovski — Sat, 09 Jul 2011 07:30:47 +0000

Poštovane koelginice i kolege
Želim vas obavjestiti da je naš časopis Journal of Special Education and Rehabilitation indeksiran u renomiranoj bazi podataka Versita Open. U isto vreme potpisan je ugovor u kom Versita postaje elektronski izdavač našeg časopisa. S ovim smatramo da će se povećati broj indeksacija, naša citiranost i uopšte naša vidljivost na mapi svetske nauke.
JSER glavni i odgovorni urednik

Stefan Rašković

Veselin Medenica — Fri, 08 Jul 2011 14:35:54 +0000

Stefan Rašković

Handbook: Autism and Pervasive Developmental Disorders

Prof. Dr Vladimir Trajkovski — Sat, 04 Jun 2011 18:37:37 +0000

Dear readers,
I want to announce that my newest handbook named Autism and Pervasive Developmental Disorders was published yesterday Friday 3rd June in Skopje. It is on 412 pages B5 format and contain 14 chapters. Medical doctors, child psychiatrist, pediatricians, special educators, psychologists, social workers can use it. I kindly invite you to read it.
The author

Reedukacija psihomotorike

Veselin Medenica — Wed, 27 Apr 2011 16:30:18 +0000

Reedukacija psihomotorike u praksi

[display_podcast]

Ikt politika u specijalnom obrazovanju

Veselin Medenica — Wed, 20 Apr 2011 08:58:21 +0000

Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Ciljevi, principi i značaj razvoja ICT politike u specijalnom obrazovanju

Dok vlade stvaraju programe da uključe osobe sa invaliditetom u društvo i dizajniraju strategije za njihovu rehabilitaciju na principima jednakih prava i antidiskriminacije, inicijative koje se tiču specijalnog obrazovanja trebaju se fokusirati na facilitaciju pristupačnost specijanom i inkluzivnom obrazovanju zasnovanom na korišćenju ICT-a. Ciljevi zakonskih okvira za podršku integracije ICT-a u sistem specijalnog i inkluzivnog obrazovanja su sledeći:

- da razviju integrisani sistem za menadžment, da koordinišu planiranje, implementaciju i nadgledaju sve sfere integracije ICT-a u sisteme specijalnog i inkluzivnog obrazovanja.

- da rade na stvaranju strategija koje imaju za cilj da stvore jednak pristup obrazovanju koje uključuje ICT za osobe sa invaliditetom.

- da stvaraju svest i učestvuju u formiranju stavova društva o ulozi ICT-a u obrazovanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

- da definišu lokalnu strukture i da kroz pilot projekte vazane za strategiju i kroz političke napore sa operativnim planiranjem inicijativa, uključe sve relevantne faktore (škole, institucije, nastavnike, studente itd.), kako u državnom tako i privatnom sektoru.

Legalne osnove za razvoj ICT politike u sistemu specijalnog obrazovanja

Principi jednakosti i antidiskriminacije su u celom svetu dobili na značaju na razne načine i to počev od Univerzalne deklaracilje ljudskih prava koja je usvojena od strane UN-a 1948. Mnogo precizniju interpretaciju možemo sresti u nekoliko potpisanih dokumenata vezanih za ljudska prava. Mora se upamtiti da se zakonska regulativa edukativnog konteksta ljudskih prava fokusira na dostupnost i pristup obrazovanju, bez definisanja postupaka koji se tuču kvaliteta. U Konvenciji o pravima deteta leži najvažnija legalna osnova u smislu kvaliteta obrazovanja izražavajući obavezu ispunjenja ciljeva obrazovanja.

Objektivna težnja ka izjednačavanju rezultata učenja, pristupačnost i retenzijapostaju glavne prepreke stvaranja zakonske regulative koja se tiče ljudskih prava u edukativnom kontekstu. Ova namera reflektuje verovanje da sva deca mogu razviti osnovne kognitivne sposobnosti, ako im se pruži odgovarajuće okruženje za učenje (UNESCO, 2005). Princip pristupačnosti je razvijen kao interpretacija antidiskriminacije imajuću na umu ogromne razlike tehničkih uređaja. Istraživanje pod nazivom „Komunikacijom ka Evropi bez barijera za osobe sa invaliditetom“ koje je objavila „Commission of the European Communities “, 2000. godine prezentuje holastičku zakonsku perspektivu i uvažavanje da arhitektonske barijere predstavljaju veće ograničenje da se pojedinac uključi u društvo nego funkcionalne limitacije datog pojedinca. Uklanjanje barijera kroz legalizaciju , akomodaciju, univerzalni dizajn i drugim sredstvima je identifikovan kao ključ za uspostavljanje jednake šanse za osobe sa invaliditetom.

PLANIRANJE ICT POLITIKE U SISTEMU SPECIJALNOG OBRAZOVANJA

Promovisanje ICT strukture u specijalnom obrazovanju

Mnogi zakonodavci i donosioci važnih odluka se slažu da pristupačnost određenih informaciono komunikacijskih tehnologija može poboljšati kvalitet obrazovanja i biti važan alat u sprovođenju inkluzije u kontekstu obrazovanja. Iako postoji ogoman potencijal za upotrebu ICT-a u specijalnom obrazovanju, samo ponekad očekivanja budu u potpunosti ispunjena. Neadekvatna ili limitirana pristupačnost novim tehnologijama vodi još nižem kvalitetu specijalnog obrazovanja za pojedine grupe učenika uključujući i one sa posebnim obrazovnim potrebama. U mnogim slučajevima, nazadovoljavajući rezultati upotrebe savremenih tehnologija, kreiraju stav nastavnika da upotreba tehnologija u specijalnom obrazovanju ima više mana, nego prednosti. Ovo nezadovoljstvo često biva okrenuto prema kvalitetu odgovarajuće zakonske regulative, a potiče od nefleksibilnosti tehničkih platvorma za učenje, hardvera, softvera ili internet pristupačnosti za sve potencijalne korisnike.

ICT infrastruktura se odnosi na telekomunikacije i informacione mreže koje prenose, skladište i vrše ispostavu informacija. Infrastruktura u kontekstu specijalnog obrazovanja podrazumeva mnogo različitih uređaja. Tradicionalni korporativni pristupi ICT menadžmentu nije dovoljno fleksibilan kako bi zadovoljio potrebe. Od vitalnog je značaja da infrastruktura bude dizajnirana sa tačke gledišta korisnika. Kako bi se obezbedilo da se ICT uređaji adekvatno i pravilno koriste u okviru specijalnog obrazovanja, veoma je važno da se stalno ocenjuje nivo treninga i podrške koji se obezbeđuje za nastavnike i studente.

Integracija ICT-a u planove i programe specijalnog obrazovanja

Studenti sa invaliditetom imaju široku lepezu sposobnosti i potreba i zbog toga zahtevaju varijatete učenja i strategija ocenjivanja. Zakonska regulativa koja se tiče posebnih potreba mora biti fokusirana na planiranje kurikuluma i praćenje napredka studenata.

Prvo i najvažnije je kurikulum koji poštuje rezličitosti u potrebama studenata, mora biti i adaptibilan, dizajniran da smanji barijere koje proističu iz okoline za studente sa smanjenim mogućnostima za uključenje u redovno obrazovanje. Evidentno je da takvi studenti moraju imati priliku da:

- pristupe i budu u potpunosti uključeni u kreiranje kurikuluma

- postignu dobre rezultate pri učenju i adekvatno ih demonstriraju

Aranžmani za obezbeđivanje jednake šanse za učenje nema značaja u smislu adaptacije i izmena metoda i sadržaja od strane nastavnika. Kako bi zahtevi za studenta sa posebnim obrazovnim potrebama koji su metodički obrađeni bili jasni, moraju se razviti adekvatne strategije, modeli i uslovi za učenje. Ovakvi modeli se ne mogu primeniti bez adekvatnih adaptacija u okviru komponenata kurikuluma:

- Sadržaji

- Metode rada

- Načine i metode ocenjivanja napredka studenata

Trening specijalista iz oblasti ICT-a za učešće u procesu specijalnog obrazovanja

Moderna tehnološka dostignuća koja su našla primenu u specijalnom obazovanju sa ciljem poboljšanja rezultata učenja, traže specijaliste sa iskustvom i kvalifikacijama, koji bi bili stalno uključeni kroz svoje ekspertsko znanje, kroz savetodavi rad i vođstvo u procesu obrazovanja baziranom na individualnom pristupu.Specijalni programi za trening i ponovni trening ICT specijalista uključenih u obrazovanje osoba sa posebnim obrazovnim potrebama su od ogromne važnosti za kolektiv u smislu informisanja i održavanja koraka sa dešavanjima u svetu.

Trenutno, ICT ohrabruju studente da kompenzuju vlastite funkcionalne limitacije i da krenu u napredak i ovladavanje akademskih veština (Peterson-Karlan, 2003). S tim u vezi, prema Bray-u, Brown-u i Green-u (2004) sve tehnologije koje podržavaju različitost učenika mogu biti podeljene u dve glavne kategorije: asistivne/adaprivne i tehnologije za podršku za učenje. Asistivne/adaptivne tehnologije omogućavaju fizičku pristupačnost za one objekte koji bi inače bili nepristupačni (lupe, programi za prepoznavanje glasa, modifikovani miševi i tastature), dok tehnologije za podršku učenju asistiraju učeniku kroz remedijaciju, kompenzaciju i ekstenziju.

Evidentno je, da tehnologije mogu biti moćan alat za obrazovanje studenata. Vrednost njihove upotrebe zavisi od toga, koliko ih efikasno nastavnici koriste u službi didaktičkih i metodičkih uputstava. Kvalitetno obrazovanje studenata sa invaliditetom koji se školuju u okviru sistema redovnog obrazovnog sistema nebi bilo moguće bez adekvatnog treninga za defektologe i nastavnike koji im omogućava da tehnologije na lak i efikasan način integrišu u njihovu svakodnevnu praksu. U cilju ostvarivanja treninga defektologa i nastavnika potrebno je obrazovanje iz oblasti upotrebe ICT-a u specijalnom obrazovanju.

PREĆENJE UPOTREBE ICT-a U SPECIJALNOM OBRAZOVANJU

Identifikacija kvalitativnih standarda specijanog obrazovanja u digitalnom dobu

Iako postoji slaganje da se kvalitet obrazovanja mora povaćeti, mnogo manje slaganja postoji kada je reč o samom definisanju „kvaliteta obrazovanja“. Postoji mnoštvo definicija kvaliteta obrazovanja, što je indikatora da postoji i mnoštvo različitih pristupa ovoj tematici. Termini kao što su: efikasnost, efektovnost i kvalitet često se simultano koriste. Globalni izveštaj m monitoringu obrazovana za sve iz 2005. naglašava tri principa koja se tiču pristupa kvalitetu obrazovanja (UNESCO, 2005):

- potreba za većim značajem

- potreba za jednokom pristupačnošću i realiziciji

- pravilno gledanje na prava individue

Izveštaj UNICEF-ovog istraživanja iz 2000. govori da glavne dimenzijame kvaliteta u kontekstu obrazovanja pokriva pet komponenti: učenici, uslovi, sadržaji, procesi i rezultati (UNICEF, 2000).

Uslovi za kvalitet specijalnog obrazovanja kroz prizmu upotrebe ICT-a

Prema UNESCO IITE visok kvalitet obrazovanja proističe iz stvaranja neophodnih i suficitarnih uslova za rad.

Neophodni uslovi uključuju edukativne komponente, kao i opremljene učionice i sale za predavanja, profesionalnu administraciju i menadžment obrazovnih ustanova, visoko kvalifikovani obrazovni kadar, jednostavan pristup kvalitetnim udžbenicima i profesionalnoj literaturi, kao i postojanje modernih nastavnih sredstava i informacija za nastavnike i studente.

Suficitarni uslovi su vezani za sposobnost čoveka da transformiše znanje i veštine stečene tokom obrazovanja u lični sistem etičkih, kulturnih i provesionalnih vrednosti, kao i sposobnost primene tog sistema u različitim poljima intelektualne i praktične aktivnosti.

Sa ciljem stvaranja pristupačnosti visoko-kvalitetnom obrazovanju za studente sa invaliditetom, kreatori politike i donosioci odluka moraju se fokusirati na stvaranje sledećih uslova:

- stvaranje prikladne ICT infrastrukture koja zadovoljava principe upotrebljivosti, pristupačnosti, fleksibilnosti, ekonomske prihvatljivosti, dobrog odnosa cene i efikasnosti;

- modifikovanje komponenata kurikuluma (metode, sadržaje, načini ocenjivanja…) uzimajući pri tom u obzir edukativne potrebe studenata;

- trening i ponovni trening ICT specijalista u specijalnom obrazovanju sa ciljem zadovoljavanja kvaliteta, profesionalizma nastavnika u smislu osvajanjaa sposobnosti korišćenja tehnologije u nastavnom procesu.

Analiza i interpetacija evaluacije razultata sa ciljem poboljšanja ICT politike u sistemu specijalnog obrazovanja

Postizanje jednake pristupačnosti servisima specijalnog obrazovanja baziranog na ICT-u u skladu sa standardima i zahtevima informatičkog društva moži biti izazov ako se sprovodi bez postojanja zakonskih okvira, bez vladinih donacija i bez nacionalnih standarda. Jasna i nedvosmislena informacija o prednostima i manama ICT korišćenja u specijalnom obrazovanju trebala bi da unapredi tehnološki razvoj i formira implementaciju zakonske regulative koja se tiče obrazovanja na terenu. Informacija koja je precizno određenog tipa, formata i fokusa na različite aspekte ICT korišćenja u specijalnom obrazovanju često nije dostupna na nacionalnom i mešunarodnom nivou (ne postoji ili nije izvršena disemenacija još uvek).

S tim u vezi, monitorng i evaluacija su postali ključni instrumenti stvaranja ICT politike u specijalnom obrazovanju. Ovakve aktivnosti su neophodne ne samo za koordinaciju i donošenje zakona već i za uticaj i podršku ljudskim pravima osoba sa invaliditetom, uopšte.

Učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Veselin Medenica — Wed, 20 Apr 2011 08:51:04 +0000

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Učenje na daljimu i njegova uloga u digitalnom društvu

Tehnološki razvoj u poslednje tri decenije doveo je do fundamentalnih promena u produkciji, skladištenju, disemenaciji materijala i informacija. Kako nove tehnologije postaju dostupne , tradicionalni način učenja se menja. Ekspanzija u korišćenju modernih tehnologija utiče na način interakcije između nastavnika i studenata, kao i na principe konstruisanja znanja i pedagoške principe. Pojedini tipovi znanja su pogodniji za nove oblike prezentovanja. Obrazovanje na daljinu je steklo kredibilitet kao efikasan, alternativni oblik učenja i poučavanja, jednak tradicionalnom sistemu interakcije licem u lice u redovnoj školi. Obrazovanje na daljinu, bazirano na ICT-u daje priliku nastavnicima da poučavaju studente širom sveta i obezbede studentima aktivno učešće u nastavnom procesu sa bilo kog mesta na planeti. Neki od istraživača (Alavi, Yoo i Vogel, 1997; Millbank, 1994; Navarro i Schoemaker, 2000; Sankaran i Bui 2001; Schutte, 1996; Sherrz, 1996;) smatraju obrazovanje bazirano na web aplikacijama efikasnijim od tradicionalnog.

Pozitivni rezultati obrazovanja na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

ICT pružaju efikasnu podršku obrazovanju na daljinu studenata sa posebnim obrazovnim potrebama u tri oblasti:

- Interaktivna komunikacija između nastavnika i učenika

- Pristup resursima

- Dostupnost resursa

Postoje grupe korisnika koje nisu u mogućnosti da pohađaju tradicionalne oblike nastave ili ne mogu pristupati obrazovnim ustanovama na uobičajen način.Mnogi od njih nisu u mogućnosti da putuju od kuće do obrazovne ustanove i/ili nisu u mogućnosti da sede u učionicama .Interaktivna i asinhrona priroda ICT-a pruža zadovoljavajući izbor za ovu grupu studenata. Kombinacija obrazovanja na daljinu i personalne podrške je mnogo pristupačnija od tradicionalnog oblika nastave za većinu osoba sa posebnim obrazovnim potrebama.

Korišćenje različitih tehnologija u cilju postizanja pozitivnih rezultata u obrazovanju na daljinu za osobe sa posebnim obrazovnim potrebama

Model koji je razvio Johansen (1991.) pruža pregled kategorija različitih tehnologija koje podrazumevaju individualnu i grupnu primenu. Model nosi naziv „The 4-Square Map of Groupware Options“ i formiran je na osnovu tipova vremenske interakcije:

- Isto vreme/isto mesto

- Različito vreme/isto mesto

- Isto vreme/različito mesto

- Različito vreme/različito mesto

Ove četiri kategorije su korišćene da ilustruju tehnologije koje trenutno predstavljaju oslonac za obrazovanje na daljinu. U novije vreme najpopularniji način za opisivanje tehnologija obrazovanja na daljinu je determinisan u odnosu na oblike interakcije i načine dostavljanja materijala za učenje. Postoje dva tipa i to sinhroni i asinhtoni. Sinhroni i asinhroni sistem učenja i poučavanja na daljinu mogu biti zavisni ili nezavisni u odnosu na mesto interakcije.

Sinhroni oblik komunikacije i potrebni alati

Oblik komunikacije u kome su nastavnik i student u isto vreme uključeni u proces učenja i poučavanja naziva se sinhroni oblik komunikacije. Uloga nastavnika u sinhronom okruženju je da: prezentuje informacije, odgovara na pitanja, prati diskusiju … Student se nalazi u stalnoj interakciji sa drugima i sa instruktorom u realnom vremenu. Čitav proces je u mnogome sličan tradicionalnoj nastavi. Neke od tehnologija omogućavaju vizuelizaciju učesnika, tako da svaki korisnik može da posmatra ko sa kim razgovara i da eventualno reaguje na njihove odgovore ili reši nesporazume na sličan način kao utradicionalnom razgovoru lice u lice.

Sinhrona komunikacija podrazumeva korišćenje sledećih alata:

- Servisi za instant poruke

- Chat sobe

- Whiteboard

- Audio konferencija

- Video konferencija

- Multi-User Domain Object Oriented Enviroments (MOOs)

Asinhroni oblik komunikacije i potrebni alati

Kada obrazovanje nije vremenski određeno, tada govorimo o asinhronom obliku komunikacije. –ovaj oblik komunikacije je mnogo lakši od sinhronog, jer studenti imaju slobodu da kreiraju vlastiti raspored. Kod asinhrono dobijene instrukcije, student može da razmatra online sadržaje i po nekoliko puta i uživa u dodatnom vremenu za razmišljanje i učenje sadržaja, kako bi na te instrukcije adekvatno odgovorio. Ovaj način komunikacije je od vitalnog značaja za studenta sa invaliditetom, jer input/autput informacija, razmišljanje, konceptualizacija mogu potrajati duše vreme kao posledica primarnog oštečenja. Najčešće je nastavnik u mogućnosti da putem email-a ili preko telefona studentu pruži određena pojašnjenja, ako je to potrebno.

Asinhrona komunikacija podrazumeva korišćenje sledećih alata:

- Elektronska pošta

- Mailing liste

- Forum

- Video transmisija (ranije pripremljena)

- Web skladišta informacija

UČENJE NA DALJINU ZA STUDENTE SA POSEBNIM OBRAZOVNIM POTREBAMA: PRISTUP U PREVAZILAŽENJU BARIJERA PRISTUPAČNOSTI

Barijere pristupačnosti obrazovanju na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Glavni problemi sa kojima su se osobe sa invaliditetom susretale su prezentovane u Formalnom istraživanju koje je izvršila Komisija za prava invalida (Disability Rights Commission, 2004):

- Netačno ili nepostojeće označavanje linkova, elemenata formulara ili okvira (frames);

- Nejasna ili kompleksna struktura stranice;

- Neadekvatna upotreba boja ili loš kontrast između sadržaja i pozadine;

- Nekompatibilnost između softvera za poboljšanje pristupačnosti (npr. lupa) i web stranica;

- Navigacioni sistemi koji zbunjuju ili dezorjentišu korisnika;

- Nedostatak alternativnih medija za audio informacije ili kompleksne jezičke izraze;

- Nejasan ili zbunjujući izgled stranica;

Standardi pristupačnosti primenljivi na učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Vodič za pristupačnost sadržaja na Web-u (WCAG):

Stavka 1. Obezbedite ekvivalentnu alternativu za auditivni i vizuelni sadržaj
Stavka 2. Ne oslanjajte se samo na boje
Stavka 3. Pravilno upotrebljavajte označavanje i stilske predloške
Stavka 4. Odredite koji se prirodni jezik koristiti
Stavka 5. Oblikovanje tabele za prikladan prikaz
Stavka 6. Omogućite prikladan prikaz stranica koje koriste nove tehnologije
Stavka 7. Omogućite korisniku nadzor nad animiranim (time-sensitive) promenama sadržaja
Stavka 8. Osigurajte adekvatan pristup uloženim (embedded) korisničkim interfejsima.
Stavka 9. Oblikujte stranice nezavisno od uređaja za pristup.
Stavka 10. Koristite pristupačna rešenja
Stavka 11. Koristite W3C tehnologiju i smernice
Stavka 12. Osigurajte kontekst i orijentaciju informacija
Stavka 13. Osigurajte jasne navigacijske mehanizmeStavka 14. Pobrinite se da dokumenti budi jasni i jednostavni

Glavne tehnike provere pristupačnosti kod učenja na daljinu

Provera pristupačnosti uključuje:

- Besplatne alate za proveru pristupačnosti kao što su Bobbz, A-Promt ili TechDiss Accessibility and Usability checker.

- Manuelna provera resursa. Da li korisnik čiji je browser podešen za određenu veličinu teksta i stil može neometano pristupiti sadržajima ? Da li je sajt čitljiv kada se uklone parametri koji definišu stil ? Da li se resursi mogu koristiti bez upotrebe miša ?

- Testiranje različitih browser okruženja, uključujući i ne grafičke browsere kao što je Lynx. Ovo je veoma bitno jer su resursi koji se koriste kroz web aplikacije dostupni putem različitih browsera.

- Korišćenje resursa uz upotrebu asistivnih tehnologija npr. čitača ekrana, govornih browsera, ekranskih lupa… Alati kao što je Vischeck stimulišu određena oštećenja vida , i obezbeđuju korisnu povratnu informaciju.

- Evaluacija rasursa zajedno sa osobama sa invaliditetom. Dok se gore navedenim vrstama provere može otkriti najveći broj problema pristupačnosti, praćenjem rada osoba sa invaliditetom mogu se uočiti neki novi, neodkriveni problemi.

Uloga informatičkih i komunikacijskih tehnologija u obrazovanju osoba sa posebnim potrebama

Veselin Medenica — Wed, 20 Apr 2011 08:27:02 +0000

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Promene u obrazovnom sistemu informatičkog doba

Poslednjih 20 godina su bile prepune inovacija u oblasti obrazovanja. Tradicionalni tekst, zvuk, grafika i video su spojeni u jedan „multimedijalni“ dokument. Svet vremenom postaje povezan putem kompjuterskih mreža.

Pre mnogo godina obrazovne ustanove su edukativne sadržaje, strukturu i metode pokušavale da usaglase sa zahtevima industrijskog doba. Došlo je vreme velikih promena i prilagođavanje obrazovnog sistema informatičkom dobu.

Lakši pristup globalnoj komunikaciji, uključujući internet, WWW i široko rasprostranjena upotreba kompjutera i interaktivne multimedije znači da:

- proces poučavanja i učenja prestaje da bude ograničen fizičkom lokacijom

- broj resursa koji su na raspolaganju učenicima izvan učionice su u ogromnom porastu

- lokus kontole u smislu iniciranja obrazovnog procesa je sada prenešena na učenike. Učenik može započeti sa procesom učenja na bilo kom mestu, u bilo koje vreme.

Jednaka šansa za sve: Digitalna inkluzija za osobe sa posebnim obrazovnim potrebama

Brzi razvoj informatičkog doba donosi mogućnosti ali i opasnosti za osobe sa posebnim potrebama. Savremeno doba pruža novu šansu za osobe sa posebnim potrebama da budu uključene u društvo, ali i novu opasnost da ove osobe zbog smanjene pristupačnosti ostanu iza još veće barijere. Oni koji imaju nejednake šanse za pristup informacijama predstavljaju rizičnu populaciju koja bi mogla izgubiti osnovna ljudska prava. Ako tehnologija nije pristupačna

osobama sa hendikepom, ili se informacija procesuira na način koji nije odgovarajući za određene grupe osoba sa posebnim potrebama, one postaju isključene iz informatičkog društva. Digitalna podela sve češće donosi isključivanje pojedinaca ili grupa iz društva.

Identifikacija barijera u procesu učenja za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Tipovi oštećenja

Fizička oštećenja

Senzorna oštećenja

Oštećenja govora i jezika

Kognitina oštećenja

Specifični problemi u učenju

Multipna oštećenja

Tabela 1. Glavni tipovi oštećenja.

Uloga ICT-a u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji

Promocija infrastrukture ICT-a je neophodna u smislu obezbeđivanja odgovarajućih uslova za sprovođenje nastave u kontekstu specijalne edukacije i rehabilitacije. Uslovi u bilo kojoj oblasti inklizivnog obrazovanja nemogu biti kreirani sa uspehom bez odgovarajuće primene alata ICT-a. Ključni načini na koje ICT mogu podržati mogućnosti za obrazovanje osoba sa posebnim obrazovnim potrebama su sledeći:

- procena sposobnosti studenta na početku studija

- podrška u habilitaciji i rehabilitaciji sposobnosti korisnika

- poboljšavanje pristupa informacijama

- prevazilaženje geografskih i socijalnih barijera putem podrške u komunikaciji i umrežavanjem

- kreiranje pozitivne slike o sebi, povećavajući motivaciju i samosvest kroz dobre rezultate upotrebe ICT-a u radu sa osobama sa posebnim obrazovnim potrebama.

Podrška inkluzivnom obrazovanju kroz implementaciju ICT-a

ICT se sve više uključuju u sistem obrazovanja sa ciljem da se poboljša kvalitet nastave, steknu nova iskustva u sistemu učenja i poučavanja. Na ovaj način postaje moguće da se zadovolje specifične potrebe različitih grupa učenika uključujući i učenike sa posebnim potrebama. Iako je specifična primena ICT-a veoma raznovrsna možemo je grupisati u nekoliko kategorija:

- didaktička

- komunikacijska

- kompenzaciona

ASISTIVNE TEHNOLOGIJE ZA STUDENTE SA POSEBNIM OBRAZOVNIM POTREBAMA

OPIS, KLASIFIKACIJA I APLIKACIJA ASISTIVNIH TEHNOLOGIJA

Internacionalna klasifikacija funkcionisanja, invalidnosti i zdravlja

Fundamentalno je pravo svakog čoveka da ima priliku za individualni napredak u kontekstu društvenog, kulturnog i političkog života.

Nova međunarodna klasifikacija bolesti, funkcionisanja i invalidnosti razvijena od strane Svetske zdravstvene organizacije pruža pregled pojedinih bitnih domena življenja i predlaže da se razmotre mogućnosti primene asistivnih tehnologija u okviru ovih domena, kao i da se procene rezultati upotrebe (WHO, 2001).

Telo, uključujući njegove funkcije i strukturu može se posmatrati kao baza koja omogućava pojavu aktivnosti koje su osnova socijanog učestvovanja. Kontekstualni faktori (okolina i lični) mogu facilitirati ili izolovati. Ovi faktori ne deluju samostalno, već su u stalnoj interakciji. Novi model definiše invalidnost kao posledicu ili rezultat kompleksnih odnosa između zdravstvenog stanja individue i ličnih faktora sa jedne strane i kontekstualnih faktora koji predstavljaju okolnosti u kojima individua živi, sa druge strane.

AT kao instrument autonomije osoba sa invaliditetom

Danas su asistivne tehnologije prepoznate kao najbitniji uslov za obezbeđivanje autonomnog, samostalnog i nazavisnog života osoba sa hendikepom. Vremenom, kako tehnologija bude napredovala u skladu sa savremenim svetskim kretanjima koja se odnose na stavove prema osobama sa hendikepom, tako će i njihovi životi postajati sve samostalniji, nazavisniji i autonomniji.

Autonomija predstavlja sposobnost planiranja sopstvenog života u kontekstu relacije sa drugima i u zajednici sa njima aktivno participirati u daljem razvoju i oblikovanju društva.

Andrich & Porqueddu, 1990
Educazione all ` autonomia: esperienze, strumenti, proposte, metodologiche

Europa Medicophysica

Nezavisnost, kao ljudsko pravo za osobe sa invaliditetom se štiti veoma snažno još od sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Klasifikacija asistivnih tehnologija

U zavisnosti od namene (katalogiziranje, učenje, razmena informacija, organizacija..) , postoje različite klasifikacije AT. Naj rasprostranjenija klasifikacija je ISO 1999 klasifikacija tehničkih pomagala (2002). Ova klasifikacija je proizvodno orjentisana. U okviru nje postoji klaster posvećen asistivnim tehnologijama u okviru koga se nalazi 11 klasa. Svaka klasa ima nekoliko subklasa, a svaka subklasa je razdeljena u divizije. Brojevi se odnose na klase:

04. Pomagala za lični medicinski tretman
05. Pomagala za trening sposobnosti
06. Ortroze i proteze
09. Pomagala za ličnu brigu i zaštitu
12. Pomagala za ličnu pokretljivost
15. Pomagala za poslove u kući
18. Pomagala za adaptaciju prostora u kući i nameštaja
21. Pomagala za komunikaciju, informisanji i signaliziranje
24. Pomagala za rad sa proizvodima i robom
27. Pomagala i oprema za poboljšanje okoline, alati i mašine
30. Pomagala za rekreaciju

Postoji i klasifikacija formirana u odnosu na aktivnost pod nazivom Slaganje osoba sa tehnologijom (MPT – Matching Persons and Technology). U smislu ove klasifikacije, AT se posmatraju kroz različite zadatke svakodnevnog života : kućni poslovi, zdravlje, rekreacija, briga o sebi, zapošljavanje, komunikacija, pokretljivost, vid, sluh, kognicija, čitanje, pisanje, učenje (Scherer, 1994).

Predhodno navedene klasifikacije ne mogu biti od velike koristi kada je reč o struktuiranju obrazovnih programa jer su orjentisane na sam proizvod ili servise.

Najprikladnija klasifikacija je ona koja je orjentisana ka znanju i koja sakuplja znanje o asistivnim tehnologijama u tri oblasti: tehnička (komunikacija, pokretljivost, manipulacija, orjentacija), humana (invalidnost, prihvatljivost i izbor AT, savetodavni rad, personalna asistencija) i socio-ekonomska (pristupačnost i dizajn, kvalitet i standardizacija AT-a, nabavka, zakonska regulativa i izvori informacija o asistivnim tehnologijama ).

Tehnički, socijalni i psihološki aspekti primene asistivnih tehnologija

Tehničke karakteristike primene asistivnih tehnologija

Naziv	Definicija
„Dizajn za sve“ ili univerzalni dizajn	Ovaj princip pokušava da obezbedi pozitivne rezultate upotrebe tehnologije za širu populaciju. U obzir se uzimaju „granice proseka“ korisnika pri dizajniranju proizvoda ili kreiranju adekvatnih servisa.
Pristupačnost (Accessibility)	Jedan od parametara koji definiše upotrebljivost (usability) proizvoda. Proizvod koji jedan korisnik neometano koristi nije pristupačan za neku drugu osobu. Pri dizajniranju proizvoda moraju se poštovati određeni standardi pristupačnosti kako bi proizvod bio upotrebljiv za sve ljude podjednako.
Sistem obezbeđivanja servisa (SOS)	Pokriva nacionalnu zakonsku regulativu i procedure koje podržavaju obezbeđivanje asistivnih tehnologija i njihovih servisa kao što su informisanje i trening. SOS treba da bude definisan zakonskim okvirima i implementiran kroz administrativne procedure.
Faktori tržišta	Faktori tržišta asistivnih tehnologija su: 1. troškovi nabavke (neke države pokrivaju deo troškova) 2. troškovi održavanja (čišćenje, električna struja, popravke, asistencija, dodatni servisi)

Tabela 2. Tehničke karakteristike primene asistivnih tehnologija

Psihosocijalni aspekti implementacije asistivnih tehnologija

Naziv	Aspekti
Uticaj asistivnih tehnologija na život individue	Kako bi poboljšali kvalitet života asistivne tehnologije moraju imati facilitirajuću ulogu za postignuće operativnih ciljeva koji su postavljeni pred korisnika u okruženju (kontekstu) u kome takvi ciljevi imaju smisao a u skadu su sa životnim stilom i ličnošću korisnika.
Asistivne tehnologije i stavovi prema invaliditetu	Negativni stavovi (invalidnost kao slabost, zavisnost od drugoga) se tiču negativnog percipiranja asistivnih tehnologija kao neprijatnosti, pa čak i eksteriorne stigme slabosti. Pozitivni stavovi (uglavnom lična rešenost) se tiču pozitivnog percipiranja asistivnih pomagala, kao alata za povećavanje i proširivanje sposobnosti.
Asistivne tehnologije i lični identitet	Najbolje asistivne tehnologije postaju „nevidljive“ kroz primenu. Kada se uspostavi simbiotička veza između korisnika i uređaja, asistivnio pomagalo postaje sastavni deo identiteta osobe.
Prihvatanje asistivne tehnologije	Prihvatanje asistivne tehnologije se tiče prihvatanja sopstvenog invaliditeta, kao i stavova šire i uže socijalne sredine prema invaliditetu i tehničkom pomagalu.

Tabela 3. Psihosocijalni aspekti implementacije asistivnih tehnologija

Odabir i korišćenje adekvatne asistivne tehnologije

Mnoge studije u ovom polju su pokazale da proces odabira, nabavke i korišćenja asistivne tehnologije pripada samom korisniku. Korisnici najbolje mogu da procene kvalitet proizvoda i servisa koji su im obezbeđeni. Sa druge strane i najbolji servis traži povratni informaciju od korisnika. Proces koji osobama sa posebnim potrebama daje viši stepen autonomije, priliku da budu uključeni i da se njihovi zahtevi čuju i usliše smatra se pozitivnim procesom.

Korisnik u kontekstu pozitivnog procesa je informisan, zahtevan i odgovoran korisnik asistivnih tehnologija.

Odabir asistivnih tehnologija za decu

Sa razvojne tačke gledišta, rana manipulacija objektima i korišćenje alata su od ogromnog značaja. Stoga, asistivne tehnologije koje iziskuju motornu akciju deteta, na taj način omogućavaju njegov razvoj. Prema rezultarima Verburške studije (1987.), deca koja su posedovala minijaturno pokretljivo vozilo pokazala su veoma dobre rezultate u socijalnim i akademskim sferama razvoja, dok su komunikacijski i fizički aspekti razvoja ostali van uticaja korišćenja vozila. Prezaštićivanje deteta od strane roditelja se smanjivalo sa povećavanjem nivoa dečije nezavisnosti i samostalnosti.

Korišćenje i odustajanje od korišćenja asistivnih tehnologija

Da rezimiramo. Asistivne tehnologije krajnji korisnik može uspešno koristiti samo onda kada su one prikladne ili efikasne (deluju na očekivani način), kontekstualne (uklapaju se u okolinu i kontekst korišćenja), konzistentne (konzistentne u odnosu na način života korisnika i karakteristike ličnosti) (EUSTAT, 1999a; 1999b).

U studijama o odustajanju od korišćenja asistivnih tehnologija govore da uloga, tj. uključivanje korisnika u sam proces dizajna i odabira asistivne tehnologije veoma bitan. Rano odbacivanje asistivnog pomagale govori da je pomagalo loše ili predstavlja pogrešan izbor ili se iz nekog razloga pokazalo neefikasnim, beskorisnim, nazadovoljavajućim za klijenta. Četiri važna kriterijuma koji mogu pomoći u sprečavanju odustajanja su:

- efikasnost, ili koliko dobro tehnologija kompenzuje sposobnosti korisnika

- pristupačnost, ili koliko košta nabavka, održavanje i popravka

- operativnost, ili koliko lako se tehnologija postavlja u radno stanje

- zavisnost, ili koliko dugo tehnologija radi bez smanjenih performansi ili kvarova (Philips & Zhao, 1993).

Navedeni kriterijumi, bez sumnje predstavljaju osnove za odabir adekvatne asistivne tehnologije. U ovom smislu zakonska regulativa i servisi zahtevaju uključenje korisnika i razumevanje dugoročnih potreba.

Izvori informacija o asistivnim tehnologijama

Precizne i korisne informacije o asistivnim tehnologijama mogu se pronaći na Internetu, u kljima i katalozima. Mnogobrojni vodiči pružaju sveobuhvatan pregled tema koje se tiču AT. Ove vodiče obično izrađuju istraživački centri ili informacijski servisi. Pojedine agencije nekih država formiraju indormacijske baze o asistivnim tehnologijama. Postoje glavni izvori informacija:

Naziv	Misija
AAATE, Association of the Advancement of Assistive Technologz in Europe, http://www.aaate.net	Stvaranje svesti o AT, promovisanje istraživanja i razvoja u ovom polju, doprinositi razmeni znanja i promovisati stalno informisanje
ARATA, Australian Rehabilitation and Assistive Technology Association, http://www.arata.org.au	Da služi kao forum o rehabilitaciji i AT
RESJA, Rehabilitation Engineering Society of Japan, http://www.resja.org.jp	Da promoviše razumevanje profesionalaca u oblasti AT i otvori mogućnost za nadogradnju znanja, a u svrhu boljeg života osoba sa posebnim potrebama.
RESNA, Rehabilitation Engineering and Assistive Technology Society of North America, http://www.resna.org	Da poboljša potencijale osoba sa invaliditetom za postizanje vlastitih ciljeva kroz upotrebu tehnologije i promovisanje istraživanja, obrazovanja, razvoja, zakonske regulative, pristupa tehnologiji
NCRPAT, Nacionalni centar za razvoj i primenu asistivnih tehnologija Srbije,

Tabela 4. Izvori informacija o asistivnim tehnologijama

ASISTIVNE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU

Uticaj korišćenja AT u obrazovanju osoba sa posebnim obrazovnim potrebama

Ppredstavljanje ICT-a u državnim školama u Americi izazvalo je revoluciju u obrazovanju, dajući zeleno svetlo novom modelu učenja i poučavanja, koji je baziran na aktivnom učešću i kooperaciji studenata (Gooden, 1996; Lau, 2000; Rogers, 2002). Ovaj model favorizuje integraciju svakog studenta u vršnjačku grupu i daje podršku inkluziji studenata sa invaliditetom.

Asistivne tehnologije igraju fundamentalnu ulogu u ostvarivanju procesa inkluzije. U Informacijko-komunikacijskim okvirima možemo proceniti da asistivne tehnologije mogu graditi svojevrstan most između funkcionisanja i učestvovanja studenata u školskim aktivnostima, pružajući im mogućnost da uče. Kroz facilitaciju funkcionalnih sposobnosti mogu se prevazići određeni nedostaci, eliminisati arhitektonske barijere, podršku studentu, asistivne tehnologije su najbolji saveznik, ponekad i rešenje, koje dopušta deci sa invaliditetom da uzmu maksimalno učešće u procesu obrazovanja.

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa telesnim nedostacima

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Specijane tastature (uvećane, smanjene, alternativne, štitnici )
Trekbol
Dzojstici
Elektronski pokazivači
Ekran na dodir
Paneli na dodir

Softver se prilagođava funkcijama tastature (kontrola odgovora i broja ponavljanja, menadžment kombinacija tastera za posebne karaktere ili funkcije, emulacija miša preko numeričkih tastera)

Softver kontroliše funkcije operativnog sistema ili upisuje tekst putem prepoznavanja govora (glasovne komande).

Softverske tehnike za ekspanziju očekivanog, dovršavanje reči ili njihova predikcija; čitava reč ili rečenica može biti napisana pritiskom samo nekoliko tastera.

Softver koji reprodukuje tastaturu na ekranu uz kotrolu miša ili tehnikom skeniranja.

Tabela 5. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa telesnim nedostacima

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima vida

Slepe osobe

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Brajev displej
Brajev štampač
Audio knjige
Softver za taktilni autput baziran na taktilnoj Brajevoj azbuci.

Softver kontroliše funkcije operativnog sistema ili upisuje tekst putem prepoznavanja govora (glasovne komande).

Čitači ekrana

Slabovide osobe

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Veliki monitor visokog kvaliteta i performansi
Brajev displej
Brajev štampač
Audio knjige
CCTV sistem za uveličavanje
Čitači ekrana

Dodaci ugrađeni u softver za uvećanje delova radne površine ili teksta.

Tehnike za promenu boje pozadeine.

Softver za uveličavanje ajtema i površina na ekranu.

Softver za ispravku grešaka, promenu, poboljšanje i reformatiranje.

Tabela 6. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima vida

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima sluha

Gluve osobe

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Snimanje i konvertovanje audui-vizuelnih sadržaja u tekst.

Automatski sistemi za prepoznavanje govora daje edukatorima mogućnost prezentovanja audio-vizuelnih materijala sa titlovima.

Nagluve osobe

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Pojačivači zvuka i žični ili bežični sistemi za prijem auditivnih stimulusa

Snimanje i konvertovanje audui-vizuelnih sadržaja u tekst.

Automatski sistemi za prepoznavanje govora daje edukatorima mogućnost prezentovanja audio-vizuelnih materijala sa titlovima.

Tabela 7. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima sluha

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima govora i jezika

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Pomagala za glasovni autput u komunikaciji (VOCA)
Softverske tehnike za ekspanziju očekivanog, dovršavanje reči ili njihova predikcija; čitava reč ili rečenica može biti napisana pritiskom samo nekoliko tastera.

Softver za ispravku grešaka, promenu, poboljšanje i reformatiranje.

Tabela 8. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa oštećenjima govora i jezika

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa problemima kognitivnog funkcionisanja

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Specijane tastature (uvećane, smanjene, alternativne, štitnici )
Trekbol
Ekran na dodir

Softver za kreiranje konceptualnih mapa i planova rada.

Softverske tehnike za ekspanziju očekivanog, dovršavanje reči ili njihova predikcija; čitava reč ili rečenica može biti napisana pritiskom samo nekoliko tastera.

Softver za ispravku grešaka, promenu, poboljšanje i reformatiranje.

Tabela 9. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa problemima kognitivnog funkcionisanja

Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa specifičnim problemima u učenju

Asistivni uređaji

Programska rešenja

Elektronski kalkulatori, rečnici i enciklopedije

Softver kontroliše funkcije operativnog sistema ili upisuje tekst putem prepoznavanja govora (glasovne komande).
Softver za kreiranje konceptualnih mapa i planova rada.
Softverske tehnike za ekspanziju očekivanog, dovršavanje reči ili njihova predikcija; čitava reč ili rečenica može biti napisana pritiskom samo nekoliko tastera.
Softver za ispravku grešaka, promenu, poboljšanje i reformatiranje.
Softver za promenu izgleda teksta kroz modifikaciju fonta, dimenzija, boje pozadine i kontrasta, razmaka između slova i redova.

Edukacijski i rahabilitacijski softveri za poboljšanje brzine i preciznosti čitanja.

Tabela 10. Asistivne tehnologije za obrazovne potrebe studenata sa specifičnim problemima u učenju