Author Topic: Glavne komplikacije kod povrede kicmene mozdine  (Read 11105 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Glavne komplikacije kod povrede kicmene mozdine
« on: April 06, 2004, 05:07:53 PM »
Sta je PKM? Sta je to povreda kicmene mozdine? Povreda kicmene mozdine (PKM) je ostecenje kicmenog stuba, koje dovodi do gubitka pokreta, kao i osecaja u ekstremitetima. Veoma cesti uzroci ostecenja su traume (saobracajne nesrece, padovi, povrede iz vatrenog oruzja itd.) ili bolesti (polio,spina bifida...). Kicmena mozdina ne mora da bude skroz presecena da bi se izgubio osecaj i motorika ekstremiteta, ustvari kod vecine ljudi sa PKM, kicmena mozdina nije presecena ali i najmanje njeno ostecenje dovodi do gubitka njene osnovne funkcije. PKM se veoma razlikuje od ledjnih ostecenja kao sto su: diskus, prikljestenje nerava..
   Covek moze da "polomi ledja ili vrat" ali ako nije pretrpeo povredu kicmenog stuba, ako je samo polomio kosti oko njega on nece biti paralizovan, vec ce se oporaviti.

   Sta su prsljenovi i mozdina? Mozdina se proteze od baze mozga preko sredine ledja, pa sve do nivoa pojasa. Nervi koji su u mozdini su gornji motorni neuroni (UMNS) i njihova uloga je da prenose poruke od centra mozga do nerava duz mozdine. Nervi koji se granaju i idu od mozdine do drugih delova tela zovu se donji motorni neuroni (LMNS). Ovi nervi izlaze i ulaze u svaki nivo prsljena i komuniciraju sa odredjenim delovima tela. Culni delovi donjih neurona nose one poruke do mozga, koji su vezani za senzilibitet koze i drugih organa. Motorni delovi ovih nerava nose poruke od mozga do razlicitih delova tela, i oni dovode do pokretanja misica.
   Kicmena mozdina je deo tela koji sadrzi najvecu mrezu nerava koji nose poruke od mozga do raznih delova naseg organizma. Mozak i kicmena mozdina cine CENTRALNI NERVNI SISTEM. Motorni i senzibilni nervi van Centralnog nervnog sistema cine PERIFERNI NERVNI SISTEM, i treci, koga cine nervi za kontrolu krvnog pritiska i regulaciju temperature zove se SIMPATICKI I PARASIMPATICKI NERVNI SISTEM.
   Kicmena mozdina je okruzena prstenom kostiju-prsljenovima. Sto je visa povreda prsljenova u kicmenom stubu, to je vece ostecenje.
   Nazivi prsljenova zavise od njihove lokacije. Osam prsljenova u vratu nazivaju se Cervikalni prsljenovi. Najvisi prsljen naziva se C-1, sledeci je C-2, itd. Ostecenje tih prsljenova uzrokuje oduzetost ruku i nogu tzv. Kvadripligia. Dvanaest prsljenova u grudima nazivaju se Torakalni. Povrede u torakalnom delu uzrokuju oduzetost nogu i naziva se Paraplegia. Prsljenovi u donjem delu ledja nazivaju se Lumbalni prsljenovi. Sakralni prsljenovi su izmedju kukova pa do kraja kicmene mozdine. Povrede ovih prsljenova uzrokuju nemogucnost nekih pokreta u kukovima i nogama.

   Koje su posledice ostecenja kicmene mozdine? Posledice zavise od nivoa i vrste ostecenja. Mogu se podeliti u dve grupe: delimicne i totalne. Prva grupa su one povrede u kojima nema nikakvih pokreta ispod nivoa povrede. U drugu grupu spadaju oni koji imaju nekih pokreta. Ljudi sa ovakvim ostecenjem mogu da pokrecu jednu nogu vise od druge, da osete delove tela koje ne mogu da pomeraju. Sa napretkom medicine sve cesce su delimicne povrede. Znajuci visinu povrede veoma lako se moze odrediti tezina i koji delovi tela su zahvaceni paralizom.
   Cervikalne (vratne) povrede obicno dovode do Kvadriplegie. Povrede u nivou C-4 mogu prouzrokovati poteskoce sa disanjem. Osobe sa visinom povrede C-5 najcesce mogu kontrolisati pokrete u ramenima i bicepsima, ali nemaju pokrete u sakama. Povrede u visini C-6 omogucuju kontrolu nad rucnim zglobom, ali ne i sake. Osobe sa povredama C-7 i T-1 mogu da se isprave u ramenima, ali i dalje imaju problema sa prstima i rukama. Povrede u torakalnom delu i nize uzrokuju Paraplegiu, i nisu zahvacene ruke.
   Kod povreda izmedju T-1 i T-8 uspostavljena je kontrola nad rukama ali je kontrola trupa veoma slaba kao rezultat losih abdominalnih misica. Nize T povrede (T-9 do T-12) omogucavaju dobru kontrolu trupa i trbusnih misica. Sedeci balans je veoma dobar.
   Lumbalne i sakralne povrede popustaju smanjenju kontrole u gornjim flexorima i nogama. Pored gubitka motorike i osecaja osobe sa ovim povredama trpe jos neke gubitke. Na primer smanjenje funkcije creva i besike. Nedostatak seksualnih funkcija su veoma ucestale i plodnost ljudi moze da bude ugrozena. Veoma visoke povrede (C-1,C-2), mogu da prouzrokuju ostecenje nekih osnovnih zivotnih funkcija kao sto su: disanje, koriscenje pomocnih aparata za disanje kao sto su mehanicki ventilator, dijafragmaticki pejsmejker. Neke povrede mogu da prouzrokuju niski krvni pritisak, smanjenu kontrolu telesne temperature, nemogucnost znojenja ispod nivoa povrede, hronican bol.

Ostecenja koze (dekubitusi) su glavne komplikacije kod povrede kicmene mozdine. Oni su rezultat stalnog pritiska na kosti straznjeg dela. Kod povrede kicmene mozdine ima i drugih promena kao sto su; nedovoljno snabdevanje tkiva i misica krvlju, poremecena je i elasticnost tkiva ispod koze, a samim tim i koza postaje kruca, misicni tonus je oslabljen i neotporan na pritisak.
   Ovaj pritisak se smanjuje koriscenjem antidekubitalnih jastucica koji mogu biti zelatinski ili tzv. roho jastuk.

   Osteoporoza i frakture Veliki broj ljudi sa povredom kicme dobijaju osteoporozu. Usled neaktivnosti misica oni atrofiraju jer ne vrse svoju funkciju, kosti pocinju da gube kalcijum i postaju krte i lomljive. Generalno posle dve godine se moze dobiti osteoporoza. Ona se moze izbeci ili bar odloziti ako se bar malo koristimo nogama pri transferu. Stajanje, koristeci razboj ili neko drugo pomagalo povecava otpornost kostiju. Elektro stimulacije misica takodje smanjuju mogucnost dobijanja osteoporoze. Najveci rizik kod ove bolesti su frakture.

   Pneumonija i ostale plucne bolesti Povrede u nivou T4 su podlozne respiratornim bolestima i one se mogu razvijati godinama. Kako medicina napreduje, sve se brze lece ovakve bolesti.

   Okostavanje je pojava izletanja kostiju iz normalne konstitucije a najcesce se javlja u velikim zglobovima kao sto su kukovi i kolena. Najveci problem kod ove bolesti je sto se zglobovi ukrucuju i spajaju. Ako se to dogodi potrebna je hiruska intervencija da bi se koleno oslobodilo i dozvolila sloboda pokreta.

   Spazam Posle povrede kicmene mozdine nervne celije ispod nivoa povrede nisu u kontaktu sa mozgom. Posle spinalnog soka desavaju se promene na nervnim celijama koje kontrolisu misicnu aktivnost. Spazam je nevoljna, uvecana reakcija tela koja je u tom trenutku na neki nacin stimulisana.
   Misicni spazam se javlja uvek kada se ispod nivoa povrede telo na neki nacin stimulise. Bol, cesanje ili neki drugi osecaji iz tela idu do kicmene mozdine ali zbog nepovezanosti nerava sa mozgom ovi osecaji ce prouzrokovati kontrakciju misica ili SPAZAM. Neke stvari kao sto su infekcija mokracnih kanala ili besike dovode do povecanja spazma. Kod ljudi koji neredovno vezbaju, misici se opuste, pa se i kod najmanjih pokreta pojavljuje spazam. Najbolji nacin da se spazam smanji je svakodnevni program vezbi. Postoje i lekovi za regulisanje ove pojave: Baklofen, Valium i Dantrium.
   Spazam ima i svojih prednosti. On moze da vas upozori na bol ili neki problem koji postoji u onom delu tela gde nemate osecaj. Takodje sprecava totalnu atrofiju misica i pojavu osteoporoze, kao i bolju cirkulaciju u nogama.