Author Topic: Mentalna higijena - ukratko  (Read 12064 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Mentalna higijena - ukratko
« on: May 04, 2004, 10:39:59 AM »
MENTALNA HIGIJENA

Mentalna higijena se definiše na dva naèina:
1.   kao teorija
2.   kao praksa

Teorija i praksa su meðusobno izmešane, tako da je teško zakljuèiti gde jedno poèinje, a drugo se završava.

MH nije samostalna nauka; ona iz drugih nauènih disciplina koristi znanja o èoveku, sa osnovnim ciljevima da:
1.   spreèi pojavu mentalne bolesti
2.   oèuva mentalno zdravlje
3.   omoguæi pun i harmonièan razvoj liènosti

Razvoj MH nužno mora da se (podvede) posmatra kroz razvoj psihijatrije, tj. grane medicine koja se bavi mentalnim bolestima.
Potrebno je naglasiti dve èinjenice:
1.   U svim kulturama postojali su ljudi koji su se proglašavali neobiènim, èudnim, ali se nisu medicinski tretirali. Tek poslednjih 200 g. njima se bavi psihijatrija.
2.   Od momenta pojave, psihijatrija je imala dva lica:
-   jedno je bilo okrenuto leèenju, a
-   drugo je bilo okrenuto durštvu

Ta dva lica uslovila su i dve akcije u psihijatriji:
-   leèiti pojedinca
-   štititi društvo od tog pojedinca (služila je i kao instrument represije društva)

Ove dve akcije su se od samog poèetka preplitale.

Pre medicinskog naèina leèenja ''èudacima'' su se bavili vraèevi. Bolest se tretirala na magijsko-religijski naèin. Neobièni ljudi smeštani su u crkvena sirotišta, zatvor.

Prva duševna bolnica osnovana je u Valenci, Španiji, 1409. g. Razlog njenog osnivanja je bio izdvajanje duševno bolesnih od zdravih.
Ovakvo shvatanje dovodi do toga da se duševno bolesni leèe batinanjem, fizièkim kažnjavanjem, okivanjem. 1793. g. francuski psihijatar, PINEL, oslobodio je bolesnike okova i poèeo da zagovara drugaèiji tretman.
Pinel je uvideo da su popodne, kad nema lekara, bolesnici mirniji, jer ih je jedan èuvar oslobaðao okova i od tada on se bori za njihovo oslobaðanje.
Leèenje poèinje da se odvija po tradiciji tadašnje medicine: kurativnim sredstvima (puštanje krvi), tople i hladne kupke, odmaranje u tišini. Osnovni terapijski stav je bio da se ti ljudi prevaspitaju – u njihovo leèenje unete su ideje prosvetiteljstva. Smatralo se da je decu i mentalne bolesnike moguæe prevaspitati ukoliko se primenjuju represivne metode, èiji je cilj podvrgavanje autoritetu. Verovalo se da  se duševni bolesnici mogu izvesti na put racionalnosti ako se primenjuje gvozdena disciplina i vežbanje.
Ideje koje je Pinel zagovarao imale su odjeka u svetu.
IJUK u Engleskoj: ''treba pažljivo manipulisati strahom.''

U 19. v. dolazi do velikih otkriæa na planu anatomije, fiziologije i patologije. Ona dovode do uverenja da su i duševne bolesti – bolesti mozga. Sve duševne bolesti su tako neurološke bolesti. Dolazi do spoja neurologije i psihijatrije. Smatralo se da se za svako duševno oboljenje može naæi defekt u mozgu.
Do duševne bolesti dolazi ili nasleðem ili su plod degeneracije.
VERNIKE, MOREL, HEKEL – znaèajna imena u psihijatriji.
KREPELIN je 1883. g. napravio prvu sistematizaciju psihièkih poremeæaja. On je objedinio niz klinièkih slika i stvorio jedan identitet koji je nazvao dementio praecox (kasnije shizophrenia).
U francuskoj se javlja MOREL, u Italiji LAMBROZO, koji poèinju da tretiraju i druge kategorije devijantnih osoba (skitnice, ubice). To je, takoðe, jedna vrsta humanizacije prema toj vrsti ljudi.
U Francuskoj se javlja ŠARKO, koji tvrdi da duševne bolesti mogu biti i psihogenog porekla. On je putem hipnoze i sugestije izazivao kod svojih pacijenata velike histeriène napade, èime je pobio ranije shvatanje da su za histeriju zaduženi pojedini delovi u mozgu.
S. FROJD je tu dobio inicijativu da o duševnim bolestima razmišlja kao o posledicama psihogenih uzroka.

II REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI
Sigmund Frojd je nastavio ideje Šarkoa i razvio ih. On je takoðe bio neurolog i tragao za organskim uzrocima duševnih bolesti. Meðutim, kasnije je došao do toga da su one psihièke prirode i da se tako mogu i leèiti (razgovorom).
U 20. veku imamo dva velika otkriæa: psihofarmakologija i pojava socijalne psihijatrije.

PSIHOFARMAKOLOGIJA
je naèin leèenja duševnih bolesti lekovima. Povezano je sa biološkim shvatanjem duševne bolesti i sa nizom egzaktnih eksperimenata.
Ranije se bolesnik smirivao vezivanjem (ludaèkim košuljama), a danas injekcijama.
Loša strana ovoga je da su lekovi poèeli da se dele nekontrolisano i kada to nije potrebno.
Smatra se da se lekovima otklanja samo napetost, ali ne i uzrok.
Meðutim, dobro dozirana farmakološka sredstva mogu biti vrlo uspešna.

3. SOCIJALNA PSIHIJATRIJA
III  REVOLUCIJA U PSIHIJATRIJI
Socijalna psihijatrija je stvorena pred kraj II sv. tata. Ona je izmeðu sociologije i psihijatrije, da bi se kasnije izdvojila u novu, samostalnu granu. Postavilo se pitanje: da li je to što smatramo normalnošæu apsolutno normalnost ili je uslovljeno nekim socijalnim miljeom?
Drugi razlog za pojavu socijalne psihijatrije: primeæeno je da èovek kada se zatvori u psihijatrijsku bolnicu poèinje da menja ponašanje: oduzimaju mu se stvari, postaje desni krevet u uglu, gubi identitet, potpuno je bezlièan. Kao posledica toga javlja se pokornost prema svakom belom mantilu, apatija, javlja se sasvim drugaèija klinièka slika.
Takva ponašanja koja se javljaju pod uticajem psihijatrijskih bolnica nazivaju se:
SINDROM SOCIJALNOG SLOMA
ili SINDROM INSTITUCIONALIZMA
ili AZILARNA DEMENCIJA

Javila se RADNA TERAPIJA, potreba za angažovanjem ljudi u bolnici, pa se tako javlja REHABILITACIJA, kao pokušaj otklanjanja sindroma socijalnog sloma.
U to vreme se mnogo govorilo o slobodi èoveka, o njegovom otuðenju.
Pojavljuju se istraživanja kojima se pokazalo da kada psihijatrija daje dijagnozu mnogi nemedicinski faktori utièu na to; npr. mnogo æe se lakše dati dijagnoza psihoze ili neèeg drugog ljudima koji su nižeg socijalnog statusa.
Javila se SOCIJALNA PSIHIJATRIJA koja pokušava da na drugi naèin pristupa duševnom bolesniku. Ona se 50-60-tih godina izdvaja iz okrilja sociologije i poèiva na pet osnovnih principa:
1.   PRINCIP UNIVERZALNOSTI
Jednog èoveka – pacijenta nije dovoljno samo posmatrati holistièki, veæ ga moramo situirati u širi okvir. Pri tom treba voditi raèuna o etnièkim normama, kulturno-istorijskom obrascu...
2.   RELACIONI PRINCIP
Jedno ponašanje je uvek rezultat razlièitih relacija, tj. odnosa.
3.   PRINCIP KONATIVNOSTI
Za razumevanje jedne osobe neophodno je da znamo èemu ona teži, šta želi i u kom pravcu je usmerena.
4.   CENTRIPETALNO – CENTRIFUGALNI PRINCIP
Za leèenje, terapiju, vrlo je važno iæi u dubinu, ali je isto tako važno prouèavati i sve ono oko njega što okružuje.
5.   SITUACIONO-TERAPIJSKI PRINCIP
Jednog èoveka je moguæe leèiti iskljuèivo licem u lice, ali je moguæe i u grupi – ta je terapijska situacija isto tako lekovita.

Pojavom socijalne psihijatrije poèinju da se dešavaju neke promene u psihijatriji:
-   poèinje da se razmišlja koliko je psihijatrijska dijagnoza optereæena vrednostima
-   da li medicina lekovima može biti kompletna pomoæ èoveku
-   insistiranje da psihijatrijske bolnice promene svoje lice
Ovo prelazi u niz akcija
-   javlja se natipsihijatrijska misao
-   da se ljudi leèe van bonica
-   mnogo se radi sa osobljem u psihijatrijskim bolnicama

Osnovna ideja je bila razbijanje te velike psihijatrijske bolnice, jer ona ne funkcioniše.
Javlja se nova grana: SVEOBUHVATNA PSIHIJATRIJSKA ZAŠTITA, SEKTORSKA PSIHIJATRIJA, PSIHIJATRIJA U ZAJEDNICI, VANBOLNIÈKA PSIHIJATRIJA...
Javlja se i kritika: da li to znaèi da psihijatrija ulazi u normalan život. Pojavila se opasnost revolucionarnog angažovanja usled pritiska društvenim uzrocima.
Celokupno angažovanje je oko toga da se radi sa okolinom, na terenu.
Mentalna higijena je izrasla na temeljima socijalne psihijatrije i vrlo je tesna razlika izmeðu njih: npr. specifiènost mentalne higijene je njena konkretnost. Mentalna higijena nije samostalna nauka, veæ na temeljima razlièitih nauka pokušava da sprovede svoj osnovni cilj – PREVENCIJU  i to:
I – PRIMARNA PREVENCIJA
odnosi se na :
- spreèavanje mentalnih bolesti
- omoguæavanje punog rasta i razvoja liènosti

II – SEKUNDARNA PREVENCIJA
odnosi se na ranu dijagnozu i rano leèenje mentalnih poremeæaja (ovim se mentalna higijena ne bavi mnogo)

III – TERCIJARNA PREVENCIJA
je rehabilitacija: vratiti èoveka u ono stanje u kome je bio pre bolesti.

Poèetak mentalne higijene vezuje se za 1908. godinu kada je KLIFORD BIRS (bivši psihijatriski bolesnik) objavio knjigu ''Razum koji se vraæa'' i u toj knjizi izneo teško stanje u duševnim bolnicama. Zahvaljujuæi njegovoj akciji formiran je Nacionalni komitet mentalne higijene u Njujorku 1909. èiji je cilj: kako pomoæi psihijatrijskom bolesniku kad izaðe iz duševne bolnice.



NORMALNOST I PATOLOGIJA

Same po sebi normalnost i patologija nemaju nikakvo znaèenje. Dobijaju ga tek kad se posmatraju u odnosu na antropološku i društvenu dimenziju. U odnosu na èoveka  patološko ponašanje predstavlja i regresivno ponašanje. Onda se uzima u obzir sliènost izmeðu èoveka koji je oboleo od psihoze i èoveka iz praistorija, a neki èak govore o sliènosti šizofrenih bolesnika, doživljaja dece i doživljaja koje èovek ima kad spava. Osnovna sliènost je u prelogiènom doživljaju sebe i svetaa. To znaèi da:
-   postoji prednost konceptualno – slikovitog mišljenja nad apstraktnim mišljenjem,
-   postoji prisustvo magijskog mišljenja,
-   postoji nedovoljno jasno izražena suprotnost izmeðu Ja i sveta, subjekta i objekta, subjekta i predstave, subjekta i njegove slike,
-   postoji zakljuèivanje na osnovu afekta, a ne na osnovu kauzaliteta.

Princip: ono što je normalno i patološko može se definisati samo na osnovu celokupnog društvenog miljea.
Vreme menja naše koncepcije normalnog i patološkog.
Postoje istraživanja da su u zaostalijim sredinama neuroze reðe, dok su u gradovima èešæe.
Npr. mi vreme shvatamo kao jednu pravolinijsku strelicu, a istoènjaèka kultura kao krug (kod njih je razgovor sa mrtvima normalna stvar, a kod nas ne).
Sve ovo govori o tome da normalnost i patologija nisu apsolutni pojmovi, veæ krajnje relativni i o njima možemo da razmišljamo jedino u odnosu na društveni milje i odreðeni istorijski trenutak. Sve do pojave psihoanalize problemu normalnosti se nije poklanjala neka pažnja. Ono što je psihopatološko nalazilo se u bolnicama, a ono što je normalno – spolja. Meðutim, FROJD prvi govori o psihopatologiji svakodnevnog života.

Tri odreðenja normalnosti u okviru psihoanalize:
1. normalnost kao pretpostavka
2. normalnost kao sposobnost za optimalnu integraciju
3. normalnost kao sposobnost za prilagoðavanje


NORMALNOST KAO PRETPOSTAVKA

Idejni tvorac je S. FROJD. On je smatrao da nije zadatak psihoanalize da odgovori na pitanje ''šta je normalno, a šta patološko'', jer se to zasniva na vrednovanju, a tome nema mesta u nauci jer se ona trudi da razume èoveka.
Interesovanje nauke o èoveku treba da bude usmereno na to da se èovek upozna. Potrebno je upoznati kvalitativne razlike izmeðu instanci liènosti (Id, Ego, Ja).
U osnovi, FROJD je zastupao tezu o kontinuitetu normalnog i patološkog (tako smo svi mi neurotièni, samo u razlièitim stupnjevima).
FROJD nikada nije dao praktiène kriterijume, ali ih je moguæe naslutiti iz njegove teorije o strukturi liènosti, psihoseksualnom razvoju i iz nekih njegovih razmišljanja o ciljevima psihoterapije. On je rekao da ''zdrava osoba treba da bude sposobna da voli i da radi''. Kad je FROJD govorio o tome da osoba treba da bude spsobna da radi, mislio je na saglasnost instanci i normalno funkcionisanje Ega. (Ego je odgovoran za naše adekvatno intelektualno ponašanje - usklaðuje potrebe Ida i zabrane Superega – nekad Ego nije u stanju da obavlja svoju funkciju – to nazivamo intelektualnom inhibicijom).
Zrela sposobnost za zrelu ljubav znaèi da je osoba genitalno zrela. Takva ljubav ukljuèuje i nežnost i brigu i samostalnost druge osobe. Osoba koja je spremna da doživi orgazam, spremna je da voli, njeni razvojni problemi su rešeni.


NORMALNOST KAO SPOSOBNOST ZA OPTIMALNU INTEGRACIJU

Po ERIKSONU, jedan od bitnih elemenata u postizanju normalnosti jeste sposobnost individue da u toku života koristi proces integracije. Po njemu, nema univerzalne normalnosti, veæ su sadržaj i obim normalnosti odreðeni uzrastom.

NORMALNOST KAO SPOSOBNOST ZA PRILAGOÐAVANJE

HARI SALIVEN je problem normalnosti i patologije pomerio sa pojedinca na komunikaciju s drugom osobom. Prvi govori o tome da je od izuzetnog znaèaja kvalitet komunikacije (s majkom, porodicom). Znaèi, to je pomeranje s individualnog na interpersonalno.
ERIH FROM koristi dva pojma za normalno i patološko, tj. kod:
a)   specifiène ljudske situacije
b)   specifiène ljudske prirode
Èovek je tokom svog razvoja èinio tako da se nužno udaljavao od prirode i svoje suštine. Udaljavajuæi se od prirode i dovodeæi sebe u tu ljudsku situaciju udaljavanja od svoje suštine, on èini sve da se vrati prirodi. Ti pokušaji da se vrati prirodi èine njegovu specifiènu ljudsku prirodu.
Naèini za vraæanje mogu biti:
1.   – produktivni (ljubav, rad, kreacija)
2.   – neproduktivni
•   manje patološki (razlièiti stupnjevi i nivoi patološke orijentacije: primalaèka, zgrtaèka, tržišna,...)
•   više patološki (ludilo, samoubistvo – povratak prirodi kroz povratak u zemlju, matericu)
FROM je veæ zakoraèio u oblast razmišljanja krakteristiènog za socijalnu psihijatriju.

Novo u socijalnoj psihijatriji
Ne možemo govoriti o normalnosti ili patologiji pojedinca veæ komunikacija. Nikada nije bolestan pojedinac, veæ porodièna grupa iz koje on potièe. Zato treba leèiti celu grupu, a ne pojedinca (porodièna terapija). Fenomen terapijske klackalice.

ANTIPSIHIJATRIJA

Antipsihijatrija je protiv svakog insitucionalizma i institucionalnog naèina leèenja. Ovaj pokret je nastao kao reakcija na postojeæe mišljenje psihijatara. Predstavnici: LENG, KUPER, SAS.
TOMAS SAS, èak, nešto što se naziva mentalna bolest naziva mitom: društvo porizvodi ludilo, mentalna bolest ne postoji.
LENG – Kad se razmišlja o mentalnom zdravlju može se reæi da je mentalno zdrav onaj èovek koji je prošao kroz ludilo, jer tek kroz njega dolazi u dodir sa svojim stvarnim Ja koji je izgubio još u raniom detinjstvu prilagoðavajuæi se zahtevima sredine.
Mi svi imamo lažno Ja koje prikazujemo drugima. Tek u ludilu èovek može da ispolji svoje stvarno Ja. Sve ono što se smatra normalnošæu, po njemu je samo jedan kompromis, ustupak koji èovek èini društvu, pri èemu žrtvuje svoju sposobnost oseæanja i njegovog izražavanja.
U ludilu èovek govori prave stvari, a mi to ne razumemo zato što smo izgubili vezu sa svojim biæem.
Ovakav put kroz ludilo opisala je MERI BERS, pacijentkinja koju je leèio LENG u jednoj terapijskoj komuni u Engleskoj. Njena knjiga se zove ''Dva doprinosa putu za ludilo.'' Kroz ludilo je otkrila svoj dar za slikarstvo.

Kako dolazi do tog udaljavanja od Ja:
Dete koje zadržava feces brine majku koja sve pokušava da bi ga naterala da to uèini. U detetu se razvija ambivalentnost. Dete taj konflikt razrešava tako što potpuno razdvaja svoja oseæanja od svog tela (to što mama radi radi mom telu, a ne meni) (Lengov primer).
Stvarna oseæanja se potiskuju, telo se izdvaja i posmatra kao nešto spolja i prekida se komunikacija izmeðu spolja i unutra. Takav èovek se u odnosu na druge ponaša normalno, ali u sebi ne.
Kada èovek upadne u psihozu onda to pravo Ja doðe do izražaja. To što èovek govori u ludilu su prave istine po LENGU RONALDU.
Ovaj antipsihijatrijski radikalizam doživeo je mnoge kritike, ali je, normalno, imao i pozitivne strane.


 RAZLIÈITI MODELI NORMALNOSTI I PATOLOGIJE

Sama psihijatrija, psihologija, biologija itd. ne može da da odgovor na pitanje šta je normalno, a šta patološko. Potreban je interdisciplinarni pristup. Zajednièkim naporom svih nauka dobijeni su razlièiti modeli zdravlja i bolesti iz kojih proistièu dve stvari:
-   razlièito se shvata etiopatogeneza duševnih bolesti
-   razlièiti su naèini leèenja
1972. g. KISKER daje pregled modela normalnosti. On deli modele u dve velike grupe:
1.   deskriptivnu
2.   objašnjavajuæu

DESKRIPTIVNI MODELI NORMALNOSTI
Normalnost se opisuje na osnovu spoljašnjih kriterujuma. Neki modeli ponašanja smatraju se normalnim ili ne u zavisnosti od toga da li se približavaju nekim standardima ili odstupaju od njih.
Dele se na:
1.   SUBJEKTIVNI – Liènost procenjivaèa služi kao model normalnosti (laici tako procenjuju) – èovek polazi od sebe
2.   NORMATIVNI – Polazi se od idealnog ponašanja, pa se vrše poreðenja u odnosu na taj ideal (normalno = savršenstvo)
3.   STATISTIÈKI – Mera normalnosti je prosek: sve što odstupa od proseka, odstupa i od normalnosti (neprihvatljiv model)
4.   KULTURALNI – Polazi od pretpostavke da je normalno ono što se usvojilo kao poželjan oblik ponašanja u jednoj kulturi. Poseban PRAVNI model normalnosti gde se normalnim smatra ono što je u skladu sa zakonskim pravilima koja postoje u društvu.

EKSPLANATORNI MODELI NORMALNOSTI
Pažnja je usmerena na otkrivanje unutrašnjih procesa koji dovode do promena u ponašanju koje se nazivaju patološke. U okviru njih razlikujemo:
1.   MEDICINSKI – Nenormalnost nastaje tako što je povezana sa biologijom, sa telom èoveka – na biološkoj osnovi. Leèi se lekovima (psihofarmakologija). Primer za ovo su nasledne bolesti.
2.   PSIHOLOŠKI – Psihološki model nije jedinstven. Postoji:
a)   PSIHOANALITIÈKI – Pojava duševne bolesti traži se u:
-   instinktima
-   ranom traumatizmu i jakim frustracijama
-   Egu i njegovim poremeæajima
Osnovno je da duševna bolest može da nastane na temeljima ranih iskustava.
Važne su:
-   sredina
-   intrapsihièki konflikt
b)   BIHEJVIORALNI – Psihoza je pogrešno nauèeni oblik ponašanja. Leèi se odvikavanjem od tog ponašanja.
c)   HUMANISTIÈKI – Uzrok traži u neadekvatnoj adaptaciji.

Sve ove struje, pokušavajuæi da naðu odgovore, zadiru u ljudsku suštinu i tu je dodir sa filozofijom.
-   MODEL UÈENJA – Iscrpljuje se u onome što smo svrstali u bihejvioralni model u kome je mentalna bolest pogrešno nauèen oblik ponašanja
-   STRES – MODEL – Poremeæaj nastaje kao rezultat stresa i pritiska koji osoba nije u stanju da razreši.

Postoje i SOCIOLOŠKI MODELI NORMALNOSTI:
Uzroci su u društvu koje represivno deluje na èoveka. Bolesnik je tako žrtveni jarac jedne loše situacije – npr: mnogobrojna ispiranja mozga u staljinovim èistkama gde su ljudi raznim psihološkim metodama naterani npr. da priznaju ono što nikad nisu ni mislili. Leèenje – promena društvenih uslova.

Mentalna higijena nije samostalna nauka – koristi doprinose i drugih nauka.
Pri definisanju MH mora se voditi raèuna o tome da se ona može definisati i kao nauka i kao pokret. To je vrlo angažovana oblast u kojoj su akcije socijalnog karaktera vrlo znaèajne.

MH se bavi prevencijom mentalnog zdravlja.
PREVENCIJA je združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera, koje imaju za cilj:
1.   da uklone štetne èinioce po zdravlje èoveka
2.   da omoguæe da se fizièke i duhovne sposobnosti èoveka razviju na najbolji naèin
3.   da obezbede pravovremenu i adekvatnu pomoæ u vidu leèenja i rehabilitacije obolelih èlanova društvene zajednice.

PRIMARNA PREVENCIJA
Ima za cilj da spreèi pojavu bolesti i unapredi zdravlje. Uspeh mera primarne prevencije meri se INCIDENCIJOM oboljenja, tj. brojem novih sluèajeva koji su oboleli u odreðenom vremenskom periodu u populaciji u kojoj se sprovode mere primarne prevencije.

SEKUNDARNA PREVENCIJA
Ima za cilj rano dijagnostikovanje i terapijsko delovanje. Uspeh mera sekundarne prevencije procenjuje se PREVALENCIJOM, tj. ukupnim brojem bolesnika koji postoje u odreðenom vremenskom periodu u odreðenoj populaciji.

TERCIJARNA PREVENCIJA
Ima za cilj da suzbije i ogranièi sekvele bolesti, da ponovo uspostavi sposobnosti koje su zbog bolesti bile narušene. Efikasnost mera tercijarne prevencije procenjuje se INVALIDITETOM bolesnika u datoj populaciji u odreðenom vremenskom periodu.

Zdravstvenoj službi osnovni je cilj sekundarna prevencija – ostalo je zadatak društva. U visoko razvijenim društvima nije tako.


PRIMARNA PREVENCIJA

Definisanje primarne prevencije kao spreèavanje pojave bolesti i unapreðenja duševnog zdravlja izaziva niz nedoumica (jer postoje teškoæe oko definisanja normalnosti, nemoguænost da taèno imenujemo uzroènike duševne bolesti).
Ako pokušamo da je definišemo imajuæi na umu sve ove teškoæe, uvek moramo da obim i sadržaj te definicije stavimo u odnos prema definiciji mentalnog zdravlja.
Ciljevi primarne prevencije menjali su se u zavisnosti od definisanja mentalnog zdravlja.
Istorijski posmatrano, imamo situaciju da se koncepcija primarne prevencije kretala od jednog užeg koncepta ka sve obuhvatnijem.
Na poèetku imamo:
1.   MEDICINSKI MODEL PRIMARNE PREVENCIJE: Primarna prevencija je usmerena na smanjivanje rizika javljanja mentalnog oboljenja meðu èlanovima zajednica.
2.   MODEL SVEOBUHVATNE PSIHIJATRIJSKE ZAŠTITE: Ovo je vezano za pojavu socijalne psihijatrije. Dolazi do drugaèijeg shvatanja ciljeva primarne prevencije. Da bi definisali ciljeve, pošlo se od nekoliko èinjenica:
-   ............... koje ne možemo taèno definisati, ali možemo pretpostaviti da se duševni poremeæaj nalazi na nivou pojedinac – društvo
-   faktori koji neposredno izazivaju pojavu mentalne bolesti – PERCIPITIRAJUÆI faktori mogu biti tekuæi dogaðaji ili tzv. krizne situacije.
-   u svaki oblik intervencije moguæe je ukljuèiti i tzv. normalnu i riziènu populaciju

Primarna prevencija ima dva cilja:
-   da smanji spoljašnje okolnosti koje imaju krizogeni efekat
-   da poveæa otpornost na stresno – krizne dogaðaje koji bi mogli da poremete ravnotežu liènosti.

U ovom modelu organizuje se zajednica i pruža se psihološka pomoæ osobi u krizi. Ovo se vezuje za rad psihijatra DŽERALDA KAPLANA. On je celokupni model prevencije zasnivao na dva pojma:
1. BAZIÈNE POTREBE – su osnovne potrebe pojedinca koje moraju tokom razvoja, a u skladu s individualnim razvojnim krizama biti zadovoljene da bi èovek mogao da funkcioniše kao integrisano i zdravo biæe. Postoje tri vrste baziènih potreba:
1.   fizièke (hrana, zaštita, senzorna stimulacija, prilika za vežbu)
2.   psihosocijalne (odnose se na znaèaj interakcije, kako sa èlanovima porodice, tako i u školi, radnom mestu, zadovoljenje interpersonalnih potreba)
3.   sociokulturne (odnose se na obièaje i vrednosti jedne kulture koje se prelamaju korz vaspitanje)

2. KRIZA
Kriza je kratkotrajni gubitak psihièke ravnoteže izazvan gubitkom ili ugrožavanjem zadovoljenja bilo koje od baziènih potreba.

Psihijatrija u zajednici polazi od ovih KAPLANOVIH pretpostavki, drugaèije definiše ciljeve. Sve njene promene idu u pravcu šireg otvaranja prema društvenoj zajednici. Izlazi se van okvira bolnice.

Celokupan ovaj koncept doživeo je niz kritika (etièke):
1.   Ko daje za pravo psihijatru da kuca nepozvan na neèija vrata? (preterano uvlaèenje u intimu)
2.   Psihijatrizuju mnogobrojne teškoæe koje bi možda prošle same od sebe
3.   Opasnost od moguæeg politièkog delovanja

HUMANISTIÈKO-EDUKATIVNI MODEL
U njemu se mentalno zdravlje i bolest definišu razlièito. Ovaj model zasnovan je na grupnim pravcima. O bolesti se razmišlja kao o zastoju liènosti. TI zastoji su neminovni, ali ih je moguæe prerasti adekvatnim metodama.
Sam èovek može sebi najviše da pomogne i moguæe ga je edukovati da prevaziðe te zastoje. Ovaj model namenjen je normalnim ljudima koji žele da žive zdravije i sreænije. Oni, u stvari, žele da unaprede svoje zdravlje (drugi cilj PP). Kad se govori o edukaciji ne misli se na jednostavno usvanje èinjenica, veæ na jedno emocionalno iskustvo. Vrlo je važno tako plasirati informacije.


ISTORIJAT PRIMARNE PREVENCIJE

Primarna prevencija je bum doživela 60-70. g. ali je još 1908. g. osnovano Nacionalno društvo za zaštitu obolelih i prevenciju mentalnih oboljenja. Kao posebno ugroženi uzeti su:
-   deca
-   doseljenici
-   besposleni bogataši

Napravljene su bojne deèije klinike, jer je bolje rešavati probleme kod dece, pa se oni kasnije neæe ispoljavati kod odraslih. Posle drugog svetskog rata poseban naglasak se stavlja na primarnu prevenciju, jer je 40% regruta bilo odbijeno zbog psihièkih smetnji. Ovakvom razvoju su se mnogi psihijatri pobunili, naroèito oni koji su imali privatnu praksu. Njih je prekinuo predsednik EVERIN. Zahvaljujuæi njegovom liènom angažovanju osnovan je centar za sveobuhvatnu preventivnu zaštitu.
Protivnici primarne prevencije govore da su programi primarne prevencije skupi, da li treba organizovati primarnu prevecniju opšteg naèina življenja ili specifiènih, da li je bolja edukacija ili primarna prevencija, da li pažnju treba usmeriti na odrasle ili na decu.


TEORIJA KRIZE

Teoriju krize zasnovao je DŽERALD KAPLAN.
Razvila se iz razlièitih izvora:
1.   klasiène psihoanalize
2.   ego-psihologije
3.   teorija uèenja
4.   humanistièkih teorija

Prvu sociopsihološku teoriju krize dao je TOMAS 1909. g.: kriza je pretnja, izazov, poziv na novu akciju, koja može da sadrži klicu nove organizacije.
KAPLANOVA definicija:
Kriza je kratka psihièka pometnja koja se s vremena na vreme dogaða osobama koje se bore s životnim problemima koji u tom trenutku prevazilaze njihove kapacitete.
Kaplan je svoju definiciju zasnovao na principu emocionalne homeostaze.
Još uvek nisu razdvojeni pojmovi:
kriza, stres, konflikt, trauma
Ponekad se kriza naziva traumatska neuroza.

Osnova za krizu je postojanje spoljašnjeg dogaðaja, KRIZNA SITUACIJE, koji je izazvao takvo stanje. (Kriza je unutrašnja manifestacija).
Krizne situacije mogu biti iz:
-   prirodne sredine (zemljotres)
-   socijalne (smrt, razvod)
-   biološke (operacija)

Postoje dve vrste kriza:
1.   RAZVOJNE KRIZE – Vezane su za razvoj svakog pojedinca. Smatra se da je svaki put ka zrelosti ispunjen razlièitim razvojnim krizama. Kada se govori o razvojnim krizama misli se pre svega na ERIKA ERIKSONA.
2.   AKCIDENTNE KRIZE (sluèajne) – Izazvane su spoljašnjim dogaðajima. Veoma je opasno po mentalno zdravlje kada se obe krize dešavaju istovremeno.

ŽIVOTNI DOGAÐAJ
je promena u spoljašnjoj realnosti koja angažuje onaj nivo adaptacionih moæi individue koje je van njene svakodnevne rutine.
Postoje lakše i teže životne situacije.
Bitni su:
1.   težina životnog dogaðaja
2.   moguænost anticipacije
3.   oseæanje da se dogaðaj ne/može kontrolisati
4.   poželjnost dogaðaja

Èovek u reakciji na dogaðaj prvo koristi nataložena iskustva iz sopstvenog života, zatim modele koji veæ postoje u odreðenoj kulturi, zatim obrasce koji su uhodani kroz generacije. Meðutim, postoje ljudi koji su jako lomljivi, osetljivi i postoje jaki ljudi, nesalomivi, koje takvo iskustvo samo ojaèava. Znaèi, postoji individualna reakcija na kriznu situaciju. Generalno govoreæi, smatramo da postoje dve grupe faktora koje uslovaljavaju èovekovu reakciju (Jakobson):
1.   SOCIOLOŠKI – materijalno stanje, starost, braèni status, niži socioekonomski status, nezadovoljstvo profesijom
2.   PSIHOLOŠKI – Osnovni je kvalitet ranijeg iskustva. Tvrdi se da dogaðaj uvek predstavlja simbolizaciju nekog ranijeg doživljenog dogaðaja. Neki èak tvrde da reakcije u sadašnjosti uvek predstavaljaju repeticiju traume. Meðutim, nije samo prošlost odluèujuæi faktor. Postoje i kulturom uslovljene reakcije (amerièki upitnik liste životnih dogaðaja). To govori protiv simbolizacije nekad davno doživljenih reakcija.

Znaèajni faktori za doživljavanje krize:
-   individualni biopsihièki sklop
-   karakteristike razvoja
-   simbolièka vrednost krizne situacije

U razvoju svake krize razlikujemo 4 stupnja:
1.   osoba pokušava da kriznu situaciju razreši na naèin koji je koristila ranije
2.   javlja se anksioznost, oseæanje bespomoænosti i poremeæaj sna (insomnija)
3.   tenzija raste, pokušava se sa rešenjem poblema putem pokušaja i pogrešaka. Na ovom stupnju javljaju se simptomi: npr. impotencija, pojava magijskog mišljenja...)
4.   dolazi do porasta teznije sve do taèke sloma. Taj slom može imati kvalitet neurotskog i psihotiènog.

LINDEMAN: Postoji pravilo da ono što traje duže od 6 nedelja više nije kriza, veæ bolest (npr. 40 dana žalosti).


FENOMENOLOGIJA KRIZE

Kriza, kao kratka psihièka pometnja pojavljuje se na kognitivnom, emotivnom i bihejvioralnom planu.
1. na KOGNITIVNOM
-   lošije funkcioniše ego
-   intelektualna neefikasnost
-   poremeæaj koncentracije
-   poremeæaj rasuðivanja

2. na EMOTIVNOM – javljaju se dve vrste straha:
-   primarni – oseæanje napuštenosti, bespomoænosti
-   separacioni – strah od odvajanja, gubitka realnosti
Dolazi do gubitka samopoštovanja, bespomoænosti
3. na BIHEJVIORALNOM
Èovek pokušava da se oslobodi krize kroz:
-   motoriku
-   govor
-   poremeæaj sna
-   apetita
-   poremeæaj seksualnog nagona

Posle 6 nedelja se oèekuje da æe èovek razreštiti krizu:
Postoje 3 naèina za razrešenje krize:
1.   da sklizne u bolest (neurozu, psihozu), to je rešavanje na patološki naèin; kada doðe do toga onda nestane strah
2.   povratak na raniji nivo funkcionisanja
3.   kreativni skok (èovek postaje zreliji, mudriji, bolje procenjuje sebe, druge ljude), to je izvlaèenje iskustva iz te krize.
Naèin izlaska iz krize je pokazatelj mentalnog zdravlja.

Kako æe èovek razrešiti krizu zavisi od:

1. PSIHOFIZIÈKE KONDICIJE – pojedinca koji doživljava krizu (pr. istraživanja, psihosomatska oboljenja, karcinom, leukemija... – fizièka kondicija). Psihièka kondicija odnosi se na harmonièan rast i razvoj do krizne situacije.
2. SOCIOPSIHOLOŠKIH ili SOCIOKULTURNIH FAKTORA
- intergrupna povezanost
- obaveštenost pojedinca o moguæoj krizi
U sociokulturne faktore spadaju obrasci jedne kulture, kako se ponašati u kriznoj situaciji (crnina, npr.)
3. PREVENTIVNO TERAPIJSKE POMOÆI u krizi
Pravila prevencije što se tièe terapije:
1. ne treba osobu hospitalizovati
2. ne dijagonostikovati, ne etiketirati
3. ublažiti lekovima simptome krize, ali ne i potpuno uništiti (npr. potpuno spavanje)
4. pružiti prihoterapijsku pomoæ, to je vrsta kratkotrajne intervencije (èesto se viðati sa pacijentom, ne lišavati pacijenta potrebe za zavisnošæu).
5. ne iæi na duboke konflikte


STAVOVI PREMA DUŠEVNOM BOLESNIKU

Stav prema duševnom bolesniku je, nejèešæe, izrazito negativn i vrlo je slièan stavu koji postoji prema veæini manjinskih grupa (prama crncima), prema svakome ko je razlièit od nas.
O stavu je važno govoriti jer stavovi koji preovlaðuju u društvu odreðuju:
- ko æe se smatrati duševno poremeæenim
- ko æe iæi u bolnicu
- koliko æe trajati leèenje (hostpitalizacija)
- kako æe se hospitalizacija odvijati

Aktivnosti u okvirima primarne prevencije usmerene su na menjanje stavova. Meðutim, to je lakše reæi nego uèiniti: ako i ima uticaja ima ih na saznajnu komponentu stava, a ne i na emocionalnu.

Sociološka istraživanja su pokazala da se duševni bolesnici uglavnom posmatraju sa strahom, nepoverenjem i mržnjom, a postoji razlika u gledanju na 'fizièki' i duševno bolesne: 'fizièkom' bolesniku okolina pokušava da pomogne jer on nije kriv, meðutim duševni bolesnik ostaje usamljen jer je on sam kriv za svoju bolest. Vrlo èesto tako nastupaju i psiholozi. Za to postoje dva razloga:
1. duševna bolest se shvata kao DEVIJANTNO PONAŠANJE koje odstupa od socijalno poželjnog ponašanja. Ona se ne može predvideti, što izaziva strah i nesigurnost kod ljudi, iz èega, kao normalna reakcija, proizilaze agresivnost i odbacivanje
2. duševna bolest se shvata kao IRACIONALNO PONAŠANJE. U evropskoj kulturi se visoko vrednuje racionalno ponašanje. Èovek se shvata kao racionalno biæe koje je odgovorno za svoje postupke. Meðutim, kod duševnih bolesnika se susreæemo sa iracionalnošæu. Javlja se nelagodnost i strah (neki kažu da je to strah od sopstvene iracionalnosti) pa se javlja odbacivanje i agresivnost.

Zbog ovakvih stavova bolnice koje se osnivaju za duševno bolesne imaju dvostruku namenu:
1. leèenje duševno obolelih
2. zaštita normalnih od duševnih bolesnika
Psihijatrijska bolnica je predstavljala neku vrstu rezervata. U njima su ljudi ostajali veoma dugo (i po 20 g), pa je tamo nastajao poseban naèin života, u posebnom socijalnom miljeu. Zbog posebnog ustrojstva, taj socijalni milje stvara niz teškoæa npr. sindrom AZILARNE DEMENCIJE kao jatrogene bolesti (i mnoge druge).

Sindrom institucionalizma èine: apatija, bezvoljnost, gubitak želje da se izaðe, pasivnost i svi ti simptomi ne pripadu osnovnoj bolesti zbog koje je èovek došao. U takvim totalnim insitucijama, kakva je psihijatrijska bolnica, kakva je psihijatrijska bolnica, stvara se poseban odnos izmeðu bolesnika i lekara – odnos je strogo hijerarhijski. To je loše zbog toga što su to ljudi koji su došli zbog patnje da se leèe, zbog nemoguænosti ostvarenja kontakta i umesto da im se pomogne oni se podvrgavaju jednom krutom, birokratskom sistemu leèenja.
Saznanja o postojanju sindroma institucionalizma dovela su do toga da su neki poèeli da zagovaraju ukidanje psihijatrijskih bolnica.
Antipsihijatrijski pokret je pokušao da doðe do novog naèina leèenja osnivanjem PSIHIJATRIJSKIH KOMUNA.
Ove terapijske komune sprovodile su terapiju zasnovanu na razlièitim principima, ali im je zajednièko bilo
1. odbacivanje medicinskog modela bolesti
2. drugaèije granice izmeðu normalnog i patološkog
3. drugaèiji odnos izmeðu lekara i pacijenata
U terapijskim komunama žive zajedno bolesnici i osoblje. Život se organizuje zajednièki, zajednièke su odluke (svako važi jedan glas), sem u izuzetnim sluèajevima. To je pokušaj redistribucije vlasti i autoriteta i donošenja odluka.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Mentalna higijena - ukratko
« Reply #1 on: May 04, 2004, 10:40:57 AM »
Terapijska komuna je lekoviti socijalni milje. One uzimaju u obzir uèenje KURTA LEVINA o znaèaju životne sredine za ponašanje. Insistira se na takvim meðuljudskim odnosima koji su sami po sebi lekoviti.
Naravno, to nije anarhija - postoje izvesna pravila koja se moraju poštovati (seksualni odnosi, droga, alkohol). Pacijenti mogu da dobiju informacije, mogu da pozovu lekara i da mu ukažu na ponašanje koje im se ne sviða. Komune funkcionišu na osnovu principa TA, geštalta. Lekovito u komunama deluju 4 faktora:
1. PERMISIVNOST (dopustivost, ali ne popustljivost)
Dozvoljava se da bude lud, ali se ta ludost kontroliše u spoljnjem svetu.
2. DEMOKRATIJA
Demokratski odnosi se odnose i na lekare i na pacijente
3. KONFRONTACIJA SA REALNOŠÆU
Pacijentu treba reæi istinu, ali s ljubavlju, prihvatanjem i bez ikakvog vrednosnog procenjivanja.
Isto tako i pacijenti konfrontiraju lekare. Zato ti lekari moraju biti posebnog kova.
4. KOMUNALIZAM
Odnosi se na oseæanje zajedništva, oseæanje pripadanja, kontinuitet druženja – ovo je najlekovitiji faktor.

Zamerke:
1. da postoji efekat izgaranja osoblja
2. ne postoje jasno definisani kriterijumi ko može, a ko ne može biti u njima
3. pacijenti ne mogu posle izlaska iz komune da se uklope u sredinu


PORODIÈNE KRIZE

Neadekvatno psihološko, egzistencijalno, moralno i socijalno funkcionisanje porodice u odnosu na èlanove porodice.
Porodiène krize su poremeæaji ravnoteže unutar porodice koji je izazvan nekim spoljašnjim dogaðajem ili nekim znaèajnim promenama koje se dešavaju kod nekog èlana porodice.
Te promene nužno zahtevaju novi vid adaptacije i da se porodièna grupa struktuira na drugi naèin. Insistiranje na krutim odnosima dovodi do krize. Spoljašnji dogaðaji koji izazivaju krize su:
- roðenje deteta
- polazak deteta u školu
- pubertetsko izrastanje deteta
- smrt nekod od èlanova porodice

Da bi porodice uspešno funkcionisale i rešavale probleme moraju biti ostvareni skladni odnosi:
1. meðu generacijama – porodièna grupa se sastoji od roditelja koji neguju, uèe, usmeravaju, vode, a deca su zavisna od roditelja, voðena, zaštiæena.
2. meðu polovima – otac treba da bude uzor identifikacije za deèaka, a majka za devojèice.
Ako se ovo ostvaruje roditeljski par može uspešno da obavlja svoje zadatke. Ako doðe do poremeæaja ova dva preduslova može doæi do odreðenih grupa poremeæaja èlanova porodice.
Majka je nezamenljivi deo porodice jer pruža detetu neophodnu vrstu emocionalnog kontakta koji detetu omoguæava zdrav razvoj.
Dijada majka – dete nije jednostavna. Svako dete se raða sa odreðenim karakteristikama i majci je potrebno da se prilagodi na dete i da ga prihvati.
Ponašanje majke zavisi od njenog
- individualnog funkcionisanja kao liènosti
- psihoseksualnog identiteta
- odnosa sa suprugom
Dobra majka menja svoje ponašanje u skladu sa rastom deteta.
Ne utièe samo majka na dete, veæ i dete utièe na majku.
Majka se menja i emocionalno sazreva u kontaktu sa detetom.
Otac utièe na razvoj deteta svojim odnosom prema majci. Kasnije uloga oca postaje direktnija.
Spoljašnji dogaðaji koji izazivaju krize:
1. roðenje deteta – iz braènog uklapanja u prodièno zajedništvo, rešenje može biti ili krah ili prihvatanje
2. detetov polazak u školu – strah od odvajanja koje imaju majke jer ucitelj postaje znaèajna figura koja je ona bila do tada
3. roðenje drugog deteta – zahtev da svoje odnose porodica struktuira na drugi naèin
4. pubertet – težnja roditelja da ostane malo dete
5. smrt jednog partnera – mora se preæi na drugi naèin komuniciranja

AFEKTIVNO LIŠAVANJE
= nedostatak toplog, prijateljskog odnosa majke prema detetu bilo zbog toga što je majka fizièki odsutna ili emocionalno hladna i nesposobna da uspostavi takav odnos sa detetom.
Majka može da bude fizièki prisutna, ali da otvoreno odbacuje dete. Nekad majke nesvesno odbacuju dete i zbog toga oseæaju krivicu.
Nedostatak ljubavi majke onemoguæava detetu da stekne oseæanje sigurnosti.
Postoje tvrðenja, a i istraživanja ukazuju na to da nedostatak afektivne veze dovodi do ošteæenja na fizièkom, emotivnom i intelektualnom planu.

BOLBI, ŠPIC, ANA FROJD
istraživanja o posledicama afektivnog lišavanja:
1. Direktne studije
posledice afektivnog lišavanja su drastiènije ukoliko je dete mlaðe i duže odvojeno od majke.
Teže su posledice ukoliko ne postoji osoba sa kojom dete može da uspostavi emocionalni kontakt.
Dete odvojeno od majke, prolazi korz tri faze:
1. protest
2. oèajanje
3. poricanje i apatija
Ovo je sindrom hospitalizma.

2. Retrospektivne studije
Afektivno lišavanje ne može da proðe bez posledica. Istorije mnogih neurotièara pokazuju da su oni prošli kroz period emocionalnog lišavanja. Te osobe imaju posledice na emocionalnom planu:
1. ponašaju se promiskuitetno
2. beže od afektivnog vezivanja
3. stalno traže dokazivanje ljubavi ili se odbojno ponašaju èuvajuæi se emocionalnih veza


PRIMARNA I SEKUNDARNA PREVENCIJA
........

Teško je govoriti o mentalnom zdravlju pojedinca, a da se ne pomene porodica i iskustva u njoj. Duševno zdravlje je tesno povezano sa psihièkim razvojem pojedinca u porodici zato jer porodica predstavlja mesto u kome se stvara uzor za emocionalni život pojedinca. Porodica je mesto primarnih emocionalnih razmena. Razmenjuje se ljubav ali i mržnja. Emocije primaju i emituju i roditelji i deca.
Kvalitet emocionalnih razmena odreðuje osnovni emocionalni ton u porodici koji je vidljiv èak i laicima. Osnovni emocionalni ton formira stil komuniciranja koji može biti rigidan ili fleksibilan. Fleksibilna porodica ima više uslova da produkuje zdravu osobu.

Definicija porodice:
Porodica je u sadržajnom, strukturalnom i formalnom pogledu istorijski promenljiva društvena grupa èija su univerzalna obeležja:
1. BIOLOŠKE OSNOVE PORODICE
Porodica poèiva na heteroseksualnim vezama pomoæu kojih se zadovoljavaju prirodne, polne i druge duhovne, moralne, estetske potrebe i obezbeðuje reprodukcija društva raðanjem potomstva.
2. BIOSOCIJALNE OSNOVE PORODICE
U porodici se izgraðuje sistem socijalnih odnosa koji odreðuje obrasce
- seksualnog ponašanja
- polnih uloga
- polnih tabua
3. SOCIJALNE OSNOVE PORODICE
Porodica obezbeðuje i razvija
- socijalne
- individualne
- moralne
- psihièke osobine liènosti
4. EKONOMSKE OSNOVE PORODICE
Porodica obezbeðuje obavljanje odreðenih ekonomskih delatnosti.

PROMENE PORODICE
Poslednjih decenija dešavaju se znaèajne promene u porodici – težnja za raspadom te osnovne æelije društva.
Te promene su:
1. Prelazak sa velike patrijarhalne, višegeneracijske na malu dvogeneracijsku porodicu (roditelji i deca). Ove promene imaju posledica na psihološkom planu:
dete koje je živelo u višegeneracijskoj porodici imalo je više modela identifikacije. Danas su deca najviše upuæena na roditelje koji zbog neiskustva u podizanju dece mogu biti nesigurni i nedosledni u odlukama.
2. sada su najèešæe oba roditelja zaposlena, dete je u instituciji ili ga gaji neka plaæena osoba, dok je ranije samo otac radio, a majka èuvala dete
3. veæe je angažovanje oca oko deteta.

Posledice:
1.Danas su zaposlene žene ispunjene oseæanjem krivice što ne posveæuju detetu dovoljno pažnje, pa ga najèešæe prezaštiæuju i trude se da sve oko sebe i sebe uvere da su dobre majke, tako da dete stavljaju u centar mnogo više nego ranije
2. Posledice na psihièkom planu:
- braèno zajedništvo – odnos meðu braènim drugovima je drugaèiji
- porodièno zajedništvo – relacija roditeljski par-dete
3. Motivi za sklapanje braka su drugaèiji: emocionalna komponenta je bitnija od ekonomske. Emocije su glavni razlog kako za sklapanje, tako i za raskid braka, dok je brak ranije bio zasnovan više na ugovorima i sl.
4. Izmenjena svest žene i njena porodièna uloga bitno utièu i na ulogu oca u porodici. U nekadašnjim porodicama otac je bio nosilac autoriteta. Savremeni oèevi se ranije ukljuèuju u proces vaspitanja dece.
5. Danas ima više nepotpunih porodica zbog veæeg broja razvoda i raðanja vanbraène dece.

Porodica, nezavisno od društvenih promena je bila i ostala mesto gde se stvara duševno zdravlje ili patologija. Razvijaju se mnoge metode porodiène terapije. Razlike izmeðu porodica koje stvaraju zdravog i koje stvaraju bolesnog èoveka su sledeæe:
1. razlika u kvatitetu (nivoima) porodiènog zajedništva
2. razlika u šemama konflikta
3. razlika u stepenu elastiènosti, tj. krutosti
4. razlika u pogledu porodiène uspešnosti, efikasnosti (nedostatak podrške, empatije i iskrenosti)
5. razlika u stilovima komuniciranja (devijantan stil komuniciranja: jedno misli, drugo govori)


PATOLOŠKE PORODICE

najèešæi primer lošeg braènog zajedništva gde dete zauzima mesto partnera, zatim rigidnost stilova komuniciranja.
U celini, te patološke porodice manje efikasno funkcionišu u spoljašnjem svetu, a stil komuniciranja je devijantan (postoji velika razlika izmeðu ...... i ispoljenog).
Veæina modernih teorija koje tragaju za nastankom duševnih bolesti govori o tome da nikad nije bolestan samo pojedinac, veæ cela porodica, a pojedinac je samo žrtveni jarac te porodice, najslabija karika u lancu.
1. SIMPTOM PORODICE
porodica koja ima alkoholièara, narkomana....
Dokaz za to nalazi se u fenomenu koji se naziva TERAPIJSKA KLACKALICA: kako je tom pojedincu bolje, tako izbijaju konflikti u porodici)
2. KARAKTER NEUROTIÈNE PORODICE
Nijedan èlan nije isturen kao bolestan, veæ cela porodica, u odnosu na realnost, funkcioniše na jedan devijantan naèin:
a) porodica sanatorijum
b) porodica pozorište
c) porodica tvrðava
Svaka od njih gaji patologiju na specifièan naèin:
a) PORODICA SANATORIJUM – hipohondri
preterano zaštiæuje svoje èlanove i sužava im prostor prema realnosti (ljubomorni muž, žena pati od otvorenog prostora, muž se brine o njoj. Kad se ona oslobodi te fobije, poèinje razdor u porodici).
b) PORODICA POZORIŠTE – histeriène
Ima se utisak da svaki èlan ima odreðenu ulogu koju treba da igra, najèešæe preko patrijarhalnog modela: otac=muèitelj, gazda, majka=muèenica. Kad neko izaðe iz igre nastaju problemi
c) PORODICA TVRÐAVA – paranoidna
To su paranoidne porodice koje su uplašene pred spoljašnjom realnošæu. one funkcionišu po principu: budimo mi zbijeni, napolju su neprijatelji.

Sve ove porodice funkcionišu manje-više normalno. Njihova patologija može da doðe do izražaja u situaciji potencijalnih porodiènih kriza.


BRAÈNO ZAJEDNIŠTVO I POSLEDICE LOŠEG BRAÈNOG ZAJEDNIŠTVA

Definicija braènog zajedništva:
skup interakcionih modela koje braèni partneri u poèetku uspostavljaju radi svojih meðusobnih potreba i zadovoljenja tih potreba, a koji daljim razvojem porodice i novim porodiènim odnosima mora da odgovara uzrasnim potrebama deteta.

Iz takvog braènog zajedništva dete uèi kako supružnièke i roditeljske uloge pojaèavaju jedna drugu, dopunjuju se, a ne suprotstavljaju, bore, takmièe jedna sa drugom.

Moguænosti (posledice) neuspešnosti u roditeljskom zajedništvu koje se ispoljavaju:
1. kao roditeljsko omalovažavanje
2. stvaranje fronta protiv jednog roditelja (teškoæe na planu seksualne identifikacije)
3. preterana vezanost jednog od partnera za primarnu porodicu (braèni partner je u senci njenih ili njegovih roditelja)
4. jedan od partnera igra duplu ulogu, tj. funkcioniše sasvim razlièito u odnosu na porodicu i spoljni svet (kod deteta dolazi do konfuzije u odreðivanju granica realnosti)

Braèno zajedništvo èine majka i otac:
MAJKA je nezamenljivi deo porodice, ne samo u prvim danima veæ je njena uloga znaèajna i na psihološkom, emocionalnom planu deteta.
Zabluda je da majka mora da voli svoje dete i da mora da volu svu decu podjednako.
Neke majke imaju spontan odnos sa decom kod druge prikrivaju tenziju.

Kako æe žena funkcionisati kao majka zavisi od:
1. stepena opšte zrelosti
2. polne identifikacije (identifikacija sa ženom kao majkom)
3. odnosa sa braènim partnerom (zadovoljstvo ili nezadovoljstvo)
4. od odnosa sa primarnom porodicom (što je žena sigurnija ona æe više pružiti detetu).

OTAC utièe na dete posredno u poèetku preko majke, a kasnije i neposredno. Uloga oca se menjala: otac nije više autoritet na distanci.

RANO AFEKTIVNO LIŠAVANJE

Osnova zdravog deteta je uspostavljanje oseæajne veze izmeðu majke i deteta što omoguæava poveæanje sigurnosti, prevladavanje straha i formiranje instanci liènosti.

Definicija afektivnog lišavanja:
Afektivno lišavanje je nedostatak toplog prihvatajuæeg odnosa majke prema detetu, bilo zbog fizièke odsutnosti majke ili zbog toga što je emotivno hladna i nesposobna da uspostavi takav kontakt.

Emotivno hladne majke prikrivaju odbacivanje deteta, što se ispoljava kroz preteranu brižnost ili se to ispoljava kroz toplo-hladni odnos (ambivalentne majke koje èas guše svojom ljubavlju, a èas bez iakvog razloga odbacuju svoje dete, što stvara konfuziju kod deteta).
U prvim danima one su okupirane svojim poslovima oko bebe, ali ne i samom bebom (ne pevaju joj, ne maze je).
Nedostatak afektivne veze ostavlja neizbrisive tragove na život deteta. Ako se jave ranije i duže traje, posledice su nesagledive i to ne samo na emotivnom, veæ i na fizièkom i intelektualnom planu i nazivaju se HOSPITALIZAM (= negativni efekat nastao usled ranog afektivnog lišavanja, a manifestuje se na emocionalnom i telesnom planu.)
Posledice afektivnog lišavanja su drastiènije ako je dete:
1. mlaðe
2. duže odvojeno od majke
3. ukoliko ne postoji osoba sa kojom dete može da uspostavi emocionalni odnos

Termin hospitalizam potièe od KENE SPICA jer su prvi put ove manifestacije uoèene u bolnici i smatralo se da je to posledica leèenja dece u bolnici. Studije hospitalizma mogu se svrstati u tri grupe.
1. DIREKTNE STUDIJE HOSPITALIZMA
rezultate crpu od dece koja su odvojena od roditelja. Nedostatak brige majke ili supstituta majke (baka, medicinska sestra) dovodi do zaostajanja u intelektualnom, emotivnom i telesnom razvoju, ono je veæe ukoliko je dete rano odvojeno i ukoliko odvajanje duže traje.
Reakcije deteta na odvajanje prolaze kroz karakteristiène faze. To je tzv. KLINIÈKA SLIKA HOSPITALIZMA
- faza PROTESTA – plaèe, odbija hranu, baca sve
- faza OÈAJA – dete je smireno, ali se vidi da je nesreæno
- faza PORICANJA ili POVLAÈENJA – dete je ravnodušno, porièe svoje emotivne reakcije i ponaša se kao da mu ni do èega nije stalo.
Bolnièko osoblje reaguje na prvu fazu, dok drugu i treæu smatraju privikavanjem. Najopasnija je treæa faza, koja može da se nastavi i posle izlaska iz bolnice.
2. RETROSPEKTIVNE STUDIJE HOSPITALIZMA
Retrospektivne i prateæe studije su pokazale da rano afektivno lišavanje ne može da proðe bez posledica. U istoriji mnogih neurotièara nalazimo periode afektivnog lišavanja.
Kasnije posledice su najveæe na emotivnom planu:
- promiskuitetno ponašanje
- stalno traženje dokaza ljubavi
- delikventno ponašanje
- simbiotske veze (umreæu bez tebe)
- frigidnost
- smetnje potencije kod muškarca

Pravila spreèavanja posledica afektivnog lišavanja:
1. u bolnici deca mora da budu smeštena sa majkama
2. da dete što kraæe ostane u bolnici
3. da psiholog insistira da medicinsko osoblje poklanja veæu pažnju deci
4. da se deca bez roditelja ne smeštaju u domovima, veæ da se pronaðu alternativni oblici
- klasièni domovi ne dopuštaju veæu afektivnu vezanost
- dom porodice je varijanta doma gde jedan vaspitaè ili braèni partner dobije jedan sprat i decu razlièitog uzrasta. To imitira porodicu.
- porodièni smeštaj – dete se smešta u porodicu i roditelji dobijaju materijalnu pomoæ (postoje sela u Vojvodini)

Problemi psihologa pri zbrinjavanju dece bez roditelja:
1.  HRANITELJSKE PORODICE (kod nas ima tradiciju od 1903.)
Odnos sa hraniteljskim porodicama je regulisan kroz Zakon i pravilnik o zbrinjavanju napuštene dece. Odreðivanje da li je porodica adekvatna da postane hraniteljska porodica – kriterijumi:
1. potpuna porodica – donedavno je bio uslov da porodica bude kompletna ali su pravljeni i izuzeci. Danas se dete daje i osobama koje nisu u braku ali su procenjene kao dobri roditelji.
2. skladni i uravnoteženi odnosi
3. motivisanost supružnika da postanu hranitelji
4. porodica ne sme imati puno èlanova (više od troje dece), jer je detetu teško da se prilagodi
5. treba prouèiti razloge prihvatanja – kad porodica ima jedno dete jedini razlog može biti to da njihovo dete ima društvo)
6. kako se ti roditelji ponašaju prema svojoj deci
7. da li se porodica interesuje za poreklo deteta
Dete u hraniteljskoj porodici ne gubi vezu sa pravom majkom jer to nije usvojenje. I dete i porodica mora da se primpreme za hraniteljsku porodicu.

2. USVOJENJE
je kompletan i najtrajniji oblik zaštite dece bez roditelja. Dete se prihvata kao sopstveno. Briše se identitet deteta.
Osnovni problem je kako proceniti podobnost roditelja, da li æe biti dobri roditelji i njihovu motivisanost.
Zakonom su odreðena lièna svojstva usvojitelja. Potreban je visok nivo struènosti pri proceni tih kvaliteta.
1. Veæina ljudi koji se javljaju da usvoje dete teže da ostave što bolji utisak.
2. Iza opšteg motiva 'želimo dete' može stajati niz neprihvatljivih motiva
3. Treba napraviti pravu meru izmeðu idealnih i realnih roditelja
4. Pitanje je da li su u proceni znaèajnije individualne osobine partnera ili kvatitet njihovog odnosa.
5. Najèešæi motiv je imati dete zbog nemoguænosti imanja svog. Oni priznaju svoju biološku neuspešnost. Partneri su prošli kroz preglede, rezultate pregleda i oseæaje krivice.
6. Treba ispitati da li time treba da se saèuva brak.
7. Treba biti obazriv kad ljudi žele da usvoje dete posle smrti sopstvenog.
8. Treba dosta raditi sa porodicom i pažljivo odabrati dete
9. Postavlja se pitanje da li detetu treba reæi da je usvojeno

Opšta podobnost roditelja ocenjuje se po:
1. godinama starosti
2. fizièkom i psihièkom zdravlju
3. stabilnosti braène zajednice
4. motivima za usvajanje
5. emocionalnoj zrelosti
6. stabilnosti svakog od supružnika

Konkretna podobnost procenjuje se u odnosu na konkretno dete. Proverava se kroz adaptacioni period – vide se sa detetom, dete dolazi na vikend kod njih.
Najteže je ispitati motivaciju. Iza biološkog – za roditeljstvo, motivi mogu biti razlièiti.

4 motiva za roditeljstvo uopšte:
1. ALTRUISTIÈKI – želja da se brine o detetu, da se podižu bez oèekivanja 'vraæanja duga'
2. FATALISTIÈKI – uverenje da je svrha ljudskog života stvaranje potomstva i da zato treba imati decu
3. NARCISTIÈKI – potreba da  potvrdi svoju maskulinost ili femininost time što æe biti otac ili majka
4. INSTRUMENTALNI – dete je instrument za postizanje nekog drugog cilja (neko ko æe se o njima brinuti kad ostare).

Negativni motivi za roditeljstvo:
1. dete kao ZAKRPA – da se oèuva brak
2. dete kao IGRAÈKA – da bi popunilo vreme
3. dete SUPSTITUT  - ako je njihovo dete umrlo, a ne mogu imati drugo
4. dete SLUGA – dete koje bi pazilo roditelje
Parovima koji imaju ovakve motive ne treba dati dete na usvajanje.
Treba temeljno ispitati kvalitet braène dijade:
1. zrelost
2. moguænost prevazilaženja konflikta
3. emocionalna vezanost
4. meðusobno poštovanje
5. simpatijski odnos
6. definisanost seksualnih uloga u braènoj dijadi i procena kako æe izgledati kad doðe treæi èlan.
Da li dete treba da zna da je usvojeno:
Struènjaci – dete treba da nauèi da živi sa tom èinjenicom, treba da zna od prvog trenutka da je usvojeno. Detetu je .............


PSIHOLOŠKI PROBLEMI BOLESNOG DETETA

Bolesno dete može da dovede porodicu do menjanja naèina funkcionisanja.
Svaka bolest je manja ili veæa trauma. Ova situacija provocira odbranu, a najèešæa vrsta odbrane je regresija. Dete postaje nerazumno, što je posledica bolesti.
Ti oblici regresivnog ponašanja naroèito su izraženi kod dece, a i cela situacija pogoduje regresivnom ponašanju. Još je ozbiljnija situacija kad je dete odvojeno od majke i smešteno u bolnicu. Smatra se da deca do 3 g. u takvim situacijama doživljavaju intenzivan strah jer je u deèjoj fantaziji majka sposobna da otkloni svaku teškoæu. Pored straha od odvajanja od 3. g. javlja se i strah od gubitka integriteta tela kod hirurške operacije. Ukoliko je bolest hroniènog karaktera to u velikoj meri predstavlja opasnost za adekvatno funkcionisanje porodice jer se u porodici javljaju promene u odnosima izmeðu supružnika. Majka svu pažnju poklanja bolesnom detetu, što muž doživljava kao zanemarivanje, a druga deca misle da je bolesno dete povlašæeno. Majka može biti preterano brižna i može želeti da samu sebe kazni, uskraæuje sebi zadovoljstva.
Kod šeæerne bolesti, na primer, deca do 10.g. lako prihvataju svoju bolest (insulin – injekcije), dok kasnije nastaju teže situacije.
Problemi nastaju i zbog režima ishrane, je se putem hrane pokazuje ljubav, a detetu treba uskratiti neku vrstu hrane.
Ozbiljan MH zadatak je pomoæi porodici da naðe pravu meru. Ako se stvari ne usklade žrtve mogu biti braæa i sestre. Adekvatno prihvatanje bolesti bitno je za dobro funkcionisanje porodice.
Osnovni zadaci mentalne zaštite:
1. da se bolest ne precenjuje i ne potcenjuje
2. da se bolest prihvati kao neizbežna èinjenica
3. da se bolest svesno prihvati
4. pripremiti dete za boravak u bolnici
5. da deca školskog perioda koja duže borave u bonici imaju nastavu
6. sobe u kojima deca borave ne bi trebalo da budu bele i bezliène


MENTALNA HIGIJENA U ŠKOLI

Jedan od najznaèajnijih dogaðaja u životu svakog deteta je polazak u školu. On može da proðe bezbolno ali može i da dovede do krizne situacije èiji je rezultat niz nepravilnih oblika ponašanja.
Kako æe prihvatiti zavisi od dva faktora:
1. kako je do tog trenutka razrešavan strah od odvajanja
2. da li je omoguæeno prebacivanje procesa identifikacije sa roditelja na uèitelja

1. ANKSIOZNOST ODVAJANJA
je emocionalna reakcija koja se javlja u situacijama kada je osujeæeno (ili se tako èini) uspostavljanje veze sa osobom sa kojom postoji emocionalna bliskost.
Zavisi od:
- ranijih isukstava deteta iz situacija odvajanja (boravak u bolnici)
- stava majke i celokupne porodiène atmosfere
Veoma èesto strah može da preraste u školsku fobiju
2. PREBACIVANJE PROCESA IDENTIFIKACIJE NA UÈITELJA
Vrlo èesto roditelji to sami onemoguæavaju, ali to èine na razlièite naèine:
a) PROTEKTIVAN RODITELJ  èini dete zavisnim, a uèitelja doživljava kao rivala. Poèinje psihološka borba izmeðu njih.
b) PREVIŠE POSESIVAN RODITELJ pravi takvu atmosferu u kuæi gde dete neæe moæi da se odvoji iz straha
c) PREVIŠE RAVNODUŠAN RODITELJ koga dete ne napušta iz straha i nade da æe konaèno dobiti naklonost roditelja

Psiholog treba da izvrši trijažu dece, da se odvoje deca sa:
- mentalnim smetnjama – mentalnom retardacijom
- nespecifiènim nesposobnostima
- neurotiènim smetnjama
- psihotiènim smetnjama

MENTALNA RETARDACIJA
je stanje zaustavljenog ili nedovršenog razvoja inteligencije.
Meðu školskom decom ima ih oko 1,5-5,5%, a teži oblici 5,5-6,5%
Uzroci ove bolesti su mnogobrojni i vrlo je teško u pojedinaènom sluèaju odluèiti se za neki. Smatra se da postoji skupina tih faktora koji deluju:
- pre poroðaja
- za vreme poroðaja
- posle poroðaja

Faktori koji deluju pre poroðaja:
1. poremeæaji metabolizma
2. hromatske aberacije
3. poremeæaji razvoja lobanje
4. poremeæaji funkcije endokrinih žlezda
5. neusaglašenost RH faktora
6. razlièite infekcije tokom trudnoæe
7. razlièite traumatske povrede

Faktori koji deluju za vreme poroðaja:
- mehanièke traumatske povrede : klešta pri poroðaju, obavijanje pupèane vrpce

Faktori koji deluju posle poroðaja:
1. razlièite infektivne bolesti deteta
2. razlièite vakcine (variola) koje daju encefalitis
3. razlièite traume mozga

Posao psihologa u proglašavanju deteta mentalno zaostalim vrlo je odgovoran i težak jer je teško odrediti da li je reè o mentalnoj retardaciji ili edukativnoj zaostalosti.
Zato se biraju pomoæna sredstva:
- mentalno retardirana osoba poznata je u njenom mestu
- blaga retardiranost može se prepoznati i u razgovoru

PRIMARNA PREVENCIJA MENTALNE ZAOSTALOSTI
Kod nas postoje genetièka savetovališta
1. analiza hromozoma u trudnoæi mentalno retardirane žene
2. u porodilištima treba obezbediti maksimalnu sigurnost, svesti riziène faktore na najmanju moguæu meru
3. zdravstveno prosveæivanje posle poroðaja

SEKUNDARNA PREVENCIJA MENTALNE ZAOSTALOSTI
- dijagnostika pre polaska u školu - ranije
- danas – deca koja se rode sa odreðenim stepenom rizika – prati se njihov razvoj
Što se tièe školovanja postoje dva stava:
1. tu decu treba ostaviti u tzv. normalnoj sredini, a omoguæiti im dodatnu nastavu (dete time nije žigosano, ostaje u prirodnoj sredini)
2. tu decu treba izdvojiti u posebna odeljenja i tu za njih sastaviti poseban program edukacije.
Poseban problem je porodica mentalno retardiranih: kako to one prihvataju, jer je to atak na roditeljski narcizam – najèešæe roditelji ne žele da ih prihvate. Nekada rad sa roditeljima po ovom pitanju ima prave odlike psihoterapijskog rada.

TERCIJARNA PREVENCIJA MENTALNE ZAOSTALOSTI
Osnovni cilj je da se mentalno zaostali ukljuèe u život u skladu sa svojim sposobnostima. ........ tako da se oporave i osoposobljavaju za neke manuelne aktivnosti. Kasnije mogu da se zaposle ili u otvorenim radnim organizacijama (za lakše sluèajeve) ili u zaštiæenim radionicama. Kako æe biti prihvaæen zavisi i od porodice i od šire socijalne zajednice.

Drugi zadatak trijaže je odvajanje dece sa NESPECIFIÈNIM NESPOSOBNOSTIMA
- disleksija – poremeæaj èitanja
- disortografija – poremeæaj pisanja
- diskalkulija – poremeæaj raèunanja

Potrebno je odvojiti mentalnu retardaciju od intelektualne inhibicije = nemoguænost usvajanja ili reprodukovanja znanja uz potpuno oèuvane intelektualne sposobnosti (najèešæe u adolescenciji). Za uèenje je osnovna stvar da je ono jedan emocionalni odnos: ono nikad nije pasivno usvajanje i reprodukovanje (još od prvih dana uèenje je emocionalno obojeno i u dijadi majka-dete), kasnije motiv za postignuæem, do kraja proces uèenja biva kontaminiran emocionalnim procesima.
Zapamtiti znaèi usvojiti, primiti. To još znaèi biti moæniji.
Uèenje može da ima vrlo simbolièno znaèenje: (rivalstvo sa ocem, kastriranje, kazna), sindrom poslednjeg ispita (neprihvatanje realnosti).
Svi ovi problemi mogu da se projektuju u školske fobije i kompulzivne radnje.
ŠKOLSKE FOBIJE  = prava panika koja detetu ne dozvoljava da uže u školsko dvorište. Reè je o strahu od odvajanja od roditelja.
PRISILNE MISLI I RADNJE u poèetku sindrom kompulsivnog uèenja


DEÈJE PSIHOZE (Kaler)

Veoma dugo se smatralo da psihotièni poremeæaji ne postoje kod dece i dijagnostikovali su se kao mentalna retardacija.
LEO KALER je uèinio mnogo za razumevanje deèjih psihoza (1943. g). Takva ispoljavanja nazvao je RANI INFANTILNI AUTIZAM  - oblik psihotiènog poremeæaja u ranom detinjstvu. Karakteristike:
1. duboko povlaèenje deteta od dodira sa spoljašnjim svetom
Takve bebe su mirne, tihe; roditelji su zadovoljni jer beba ne pravi probleme.
PRIMARNI AUTIZAM  - ako se pokaže od roðenja
SEKUNDARNI AUTIZAM – u poèetku se dete normalno razvija, govori, ali se kasnije povlaèi i govor nestaje. Sekundarni autizam se javlja posle nekih dramatiènih dogaðaja.

2. izostajanje spontane aktivnosti
Takva deca nisu u stanju da menjaju naèin igre, opsesivno se drže nekih pokreta koji lièe na rituale i ako se prekine dete upada u snažnu anksioznost.
3. fascinacija za pojedini predmet
Ovo je u suprotnosti sa siromaštvom u socijalnoj komunikaciji
4. izostaje pojava govora ili se javlja kasno i sporo napreduje. Èesto se svodi na stereotipno ponavljanje reèi i reèenica.
5. postoje dobri kognitivni potencijali
6. ne postoji organsko ošteæenje
Ranije se smatralo da su roditelji autistiène dece odgovorni za njihovo ošteæenje.

AUTIZAM je poremeæaj u razvoju ega. Ego ne može da se formira iz odreðenih spoljašnjih i unutrašnjih razloga. (neizdrživa traumatska realnost – spoljašnji;  poveæan pritisak iz ida – unutrašnji).
Mentalno-higijenske mere:
treba raditi  i s decom i sa roditeljima (to dete je vrlo agresivno).

LIÈNOST NASTAVNIKA

Uèenje je emocionalni odnos. To je u poèetku odnos izmeðu majke i deteta, a kasnije izmeðu deteta i nastavnika.
Iz emocionalnih razloga može biti poremeæen odnos prema sticanju znanja uopšte.
Liènost nastavnika je od izuzetnog znaèaja za proces obrazovanja, u vaspitnom procesu. Zato se na nju mora obraæati pažnja u MH smislu. To se naroèito odnosi na nastavnike koji ispoljavaju neurotske strukture ponašanja.

SUŠTINA NEUROTSKOG KONFLIKTA
teorija KAREN HORNAJ

Svako od nas je vrlo èesto u konfliktu (ima suprotne težnje u sebi), ali ih neki rešavaju na zdrav naèin, a neki na nezdrav.

ÈOVEK KOJI JE U KONFLIKTU, A NIJE NEUROTIÈAR:
- svestan je da u njemu postoje suprotne težnje
- ima usvojena merila koja mu pomažu u odluèivanju
- sposoban je da preuzme odgovornost za odluèivanje
- bez oseæanja krivice koja ga guši sposoban je da odrekne jednu od tih težnji

NEUROTIÈAR:
- ne može da se odluèi
- nema izgraðena merila u svom odluèivanju
- ne može da snosi odgovornost za svoju odluku
- nije sposoban da odrekne ni jednu od težnji koje postoje u njemu

On pravi NEUROTIÈNE MANEVRE u želji da reši konflikte:
- stvaranje idealizovane slike o sebi
- odnosi se na pokušaj da eksternalizuje konflikte koje treba da reši splet okolnosti, a ne on (od njega ništa ne zavisi)
- da se konflikt razrešava povlaèenjem (neko drugi, sudbina, vreme æe to rešiti)

U teoriji K. HORNAJ postoji i pojam REALNOG JA koji je zametak koji svako dete po roðenju ima, koje teži da se razvije, ostvari.
Ukoliko porodièna situacija onemoguæava detetu razvijanje tog JA, dete æe èiniti mnoge stvari u potrazi za sigurnošæu.
Sticanje sigurnosti kroz razlièite oblike ponašanja:
U meðuljudskim odnosima
- težnja ka ljudima
- težnja protiv ljudi
- težnja od ljudi

Ove težnje su prisutne kod neurotièara. On je veoma nesreæan ukoliko tu svoju težnju ne može da ispuni.

TEŽNJA KA LJUDIMA:
Te osobe su uvek na usluzi, uvek ljubazne, guše svojim prisustvom (žene sa domaæièkom neurozom), time oduzimaju slobodu drugim ljudima.
U svakoj težnji ka ljudima postoje suprotne težnje: ka i protiv ljudi.
Takvi nastavnici vole da budu omiljeni, uvek u razredu imaju svoje miljenike. Ti miljenici su u milosti dok slede njihov put. Ako pokažu želju da misle drugaèije padaju u nemilost.
Miljenike druga deca ne vole.
Kod miljenika se razvija nerealna slika o sebi.

TEŽNJA PROTIV LJUDI:
Opšti stav prema svim ljudima: èovek je èoveku vuk, život je stalna borba.
Gonjeni željom da budu prvi, najbolji, oni o sebi misle samo u crno-beloj kategoriji (strogi prema sebi i drugima. Iza takvih oblika u stvari leži strah od oseæanja).
Takvi nastavnici su namrgoðeni, nema mesta nestašlucima, zna se šta se u školi nosi, zna se koje je pristojno ponašanje. Opasni su i nepogodni za adolescentni uzrast. Ponašaju se krajnje autoritativno.

TEŽNJA KOD LJUDI
krajnje povuèeni, pasivni. Ima se utisak da su zadovoljni jedino kad su sami. Radi se o strahu od oseæanja. Takvi nastavnici su na distanci od uèenika.

Sve su ovo NASTAVNIÈKE PROJEKCIJE = takvo ponašanje kroz koje oni ispoljavaju neke od svojih nerazrešenih problema.
Zbog takvih projekcija roditelja i nastavnika seksualno vaspitanje se nije uvelo na adekvatan naèin u škole.

Podruèje seksualnog vaspitanja optereæeno je mnogim predrasudama:
1. Èovek postaje seksualno biæe tek kad uðe u pubertet (problem masturbacije u vrtiæima)
2. da je masturbacija štetna (dovodi do sušenja kième, mozga)
3. da su polne uloge date roðenjem – žena je èedna, po prirodi monogamna, avanturizam, poligamnost su u muškoj prirodi
4. da u podruèju seksualnosti može da se napravi oštra granica izmeðu normalnog i patološkog (homoseksualnost, npr.)

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Mentalna higijena - ukratko
« Reply #2 on: May 04, 2004, 10:42:55 AM »
RAZVOJ ÈOVEKOVE SEKSUALNOSTI
DEÈJE SEKSUALNE HIPOTEZE

Dete istražujuæi svoje telo otkriva svoje polne organe. Oko 3. ili 4. g. nastaje tipièna faza deèje seksualne radoznalosti.
Dete ima veæ neke informacije, ali ih teško povezuje u celinu. Krnje informacije uklapaju se u tipiène fantazme tog doba. Dete samo stvara pretpostavke, hipoteze o seksualnom životu.
Deèje seksualne hipoteze nemaju individualni karakter. Oslanjaju se na:
1. informacije koje je dete do tada sticalo i
2. specifiène fantazme, karakteristiène za tu fazu razvoja

Postoji hronologija javljanja deèjih seksualnih hipoteza:
1. hipoteze u vezi sa razlikom meðu polovima
2. hipoteze u vezi sa trudnoæom
3. hipoteze u vezi sa poroðajem

HIPOTEZE U VEZI SA RAZLIKOM MEÐU POLOVIMA
Dete primeæuje razliku u graði deèaka i devojèica. Odgovori koje deca daju vezani su za tu fazu razvoja (Frojd – edipalna faza razvoja), èija je suština u sledeæem:
1. dolazi do promene objekta
Deèak se vezuje za majku, i oca doživljava kao rivala. Zbog oseæanja krivice javlja se strah od kazne.
2. pošto je tada deo oko genitalnih organa najviše investiran energijom, doživljava se strah u tom delu tela.
Zašto je devojèicama odseèen organ, pa su razlièite?

HIPOTEZE U VEZI SA TRUDNOÆOM
Za dete usta u ovoj fazi imaju veliki znaèaj, tako da dete postavlja hipotezu da se ostaje trudan preko usta (tipièno za neurotièare).
Ove hipoteze mogu veoma dugo da ostanu nesvesne i determinišu izbor partnera.

HIPOTEZE U VEZI SA POROÐAJEM
Tipièan odgovor: ili se mami razreže stomak, ili se raðaju na èmar i to ostaje, bez obzira što mi kažemo istinu.
Smisao bajki je da deca ovladaju onom kolièinom straha koja æe im pomoæi da se razvijaju.

Kako treba da teèe seksualno vaspitanje
Treba vaspitavati roditelje da ne budu zateèeni pitanjima. Informacije koje roditelji daju treba da budu uvremenjene i taèno onoliko koliko dete traži (besmisleni su komplikovani odgovori).


ADOLESCENCIJA

Pod adolescencijom se podrazumeva životni period od 12-21. g. (što je ipak proizvoljno).
Adolescencija se definiše kao složena meðuigra bioloških, psiholoških, društvenih i drugih èinilaca.
To je završna faza detinjstva koju karakterišu burna dogaðanja na svim planovima:
- psihièkom – novi vid prilagoðavanja
- biološkom – promene endokrinog sistema i dr.
- društvenom – rpelazak iz zavisnog doba detinjstva u nezavisno doba zrelosti
Sa psihièkog stanovišta, adolescencija je veoma osetljiv period.
Adolescencija se deli na ranu i kasnu.
RANA adolescencija oznaèava poèetak adolescencije i karakteriše se erupcijom seksualnog interesovanja koje vremenom prelazi u izgraðeno seksualno ponašanje, èime se, u stvari, završava adolescentni period.
Završetak adolescencije zavisi od niza faktora:
- stavova sredine
- šire društvene klime itd.

Adolescencija se završava kada osoba:
- postigne seksualnu zrelost
- odredi svoj seksualni identitet
- stvori stabilnu predstavu o sebi

PROMENE U ADOLESCENCIJI

Adolescencija je izuzetno buran period, koji karakterišu promene na raznim planovima: (SIPEPI)
1. Seksulanom
2. Intelektualnom
3. na planu Psiholoških potreba
4. Emocionalnom
5. Promene unutar porodice i grupe vršnjaka
6. izgraðivanje sopstvenog Identiteta

PROMENE NA SEKSUALNOM PLANU
- U telu adolescenta dolazi do niza fizioloških, hormonalnih promena, dobijaju sesekundarne seksualne karakteristike. Sve ovo zahteva dobru, elastiènu prilagodljivost adolescenta na izmenjeni izgled. Meðutim, ni jedan adolescent nije u potpunosti zadovoljan svojim telom.

- Seksualne potrebe su, takoðe, teške za prihvatanje. On doživljava intenzivne seksualne potrebe koje ne zna kako da zadovolji; masturbacija èesto izaziva jako oseæanje krivice.

- Adolescent je èesto u konfliktu izmeðu seskualnih potreba i potreba za nežnošæu (što ga vuèe u detinjstvo). Ovaj konflikt razrešava se na dva naèina:
1. devojke se dele na dobre (drži za ruke, prati kuæi) i loše (sa kojima su dozvoljeni seksualni odnosi). Ovo se èesto zadržava i kod odraslih ljudi kao polarizacija na dobre i loše žene, što vodi stvaranju braènih trouglova.
2. potpuno negiranje svake potrebe za zavisnošæu, pri èemu se izvrgava ruglu svaka vrsta slabosti. Problemi: kako priæi devojci, kako se poljubiti....
U ovom periodu mnogo je teže mladiæima, jer u našoj kulturi oni treba da preuzmu inicijativu, dok su žene pasivne.
Mnogi mladiæi u tom periodu se oseæaju inferiorno, pribegavaju lažima, jer adolescent treba maltene preko noæi da zaboravi da je dete.

PROMENE NA INTELEKTUALNOM PLANU
Po PIJAŽEU u adolescenciji dolazi do kvalitativnih promena na intelektualnom planu; u mentalnoj aktivnosti:
1. razvoj hipotetièko-deduktivnog mišljenja
2. razvoj odnosa prema trodimenzionalnosti vremena, tj. razvoj odnosa prema buduænosti

RAZVOJ HIPOTETIÈKO-DEDUKTIVNOG MIŠLJENJA :
Do tada je važilo emocionalno iskustvo.
Razlièite etièke pojmove dete jerazumelo kao konkretne pojmove korz konkretne osobe. Sada, meðutim, etièke pojmove poèinje da razume same po sebi i tako poèinje da posmatra svoje bližnje. Oreoli sa glava roditelja autoriteta padaju. Adolescent poèinje da sumnja u one kojima je do juèe verovalo, što ima svojih dobrih strana – tako izgraðuje svoj sistem vrednosti, ali i loših jer se može osetiti usamljeno.

RAZVOJ ODNOSA PREMA TRODIMENINALNOSTI VREMENA:
U adolescenciji se prvi put javlja odnos prema buduænosti.
- Ova promena je važna za izgraðivanje liènog identiteta: oseæanje identiteta ukljuèuje odgovor na pitanje: ko sam ja?, što ukljuèuje i odgovor na pitanje: šta æu ja da budem?
- Da bi razvio odnos prema buduænosti potrebno je da adolescent nauèi da odlaže svoje potrebe, što je jedan od koraka ka zrelosti. Neki ljudi to nikad ne nauèe.
- Šta æe se desiti u buduænosti u velikoj meri ocrtavaju roditelji, porodica, društvo....
Èesto depresivni adolescent ne želi da odraste zbog afektivnog odnosa prema buduænosti.
- Još jedna karakteristika zrelosti je sposobnost planiranja: odnos prema buduænosti kroz sanjarenje koje priprema adolescenta za planiranje.

PROMENE NA PLANU INTERESOVANJA
Stara deèja interesvovanja se gube. Javljaju se razlike u interesovanjima izmeðu deèaka i devojèica, gradskih i seoskih adolescenata.
Osnovna karakteristika tih interesovanja je nestabilnost, ali ona u potpunosti obuzimaju adolescenta. Vrlo èesto su to interesovanja grupa vršnjaka, što ih još èvršæe vezuje.

PROMENE NA PLANU PSIHIÈKIH POTREBA
Adolescencija je period u kome postoje razlièite i èesto sasvim suprotne potrebe. Najzapaženije su potrebe:
1. da se bude prihvaæen
2. za uspehom
3. za potvrðivanjem sopstvenih vrednosti
4. za prihvatanjem, pripadanjem grupi
5. za zavisnošæu
6. za samostalnošæu
7. za dominiranjem i isticanjem
8. za samoregulacijom
9. da se bude shvaæen od roditelja i vršnjaka
Ovome, suprotne potrebe èesto izazivaju konfuziju, što vodi do hirovitog, nepredvidivog ponašanja koje zbunjuje roditelje i nastavnike.

PROMENE NA PLANU EMOCIONALNOSTI
U adolescenciji su emocionalne reakcije manje otvorene nego u detinjstvu. Roditelji se žale da se deca zatvaraju u sebe.
Meðutim, emocionalnost je, u stvari, povišena: burno se pati, smeje, plaèe.
Èesto dolazi do naglih promena raspoloženja.
Javljaju se tipièni adolescentni strahovi od nauspeha, smrti (pravo filozofsko razmišljanje), od socijalnih kontakata i sopstvene efikasnosti u kontaktima (crvenilo).
Postoji povišeni prag plašljivosti.
Neki od ovih strahova išèezavaju (razvojni strahovi), a neki ostaju i kasnije.

PROMENE UNUTAR PORODICE I GRUPE VRŠNJAKA
Adolescencija je doba velikih sukoba sa autoritetom. U borbi sa svakim oblikom autoriteta adolescent je èesto zbunjen, ne uspeva da shvati te odnose. Èesto veoma oštri sukobi sa roditeljima izazivaju burne porodiène krize.
Helena Dojè i Ana Frojd: Adolescent mora imati sukobe i biti borben da ne bi došlo do patologije.
Zato psiholozi pre treba da obrate pažnju na adolescente koji mirno prolaze kroz adolescenciju. Borbe i emocionalne krize su oèekivane i dobrodošle u adolescenciji.
Odnosi sa vršnjacima su hiroviti, promenljivi, nestalni, burne su ljubavi i raskidi. Èesto su puni razoèarenja jer projektuju svoje želje.
Èesta su razmipljanja o samoubistvu.

IZGRAÐIVANJE SOPSTVENOG IDENTITETA
je centralna promena u adolescenciji.
Oseæanje identiteta je rezultat sposobnosti individue da integriše svoje rane, delimiène, raznovrsne identifikacije kao što su one sa svakim od roditelja, da ih identifikuje sa novonastalim seksulanim nagonom, intelektualnim bogaæenjima i drugim ulogama (društvenim).
To je odgovor na pitanja : ko sam ja? Odakle dolazim? Šta æu uèiniti u životu?
Na pitanje «ko sam ja» može da odgovori:
- buduæi zadovoljan onim što ima u ovom trenutku šta želi u buduæe
- nezadovoljan sa mnogim aspektima na sebe
Na pitanje «ko sam ja?» adolescent sam mora da odgovori. Potpuno prihvatanje sebe, sopstvenog kontinuiteta je nešto do èega adolescent mora sam da doðe.

DVA RAZVOJNA PROCESA ADOLESCENCIJE
1. proces introjekcije
2. proces identifikacije

U periodu adolescencije dolazi do pojave integracionih snaga èiji je zadatak da sve rane identifikacije spoji u jedinstven zadatak identifikacije samog sebe, jedinstveno oseæanje samog sebe.
Ovo nije lak zadatak. Javlja se normativna kriza. Na koji naèin adolescent pokušava da odgovori na pitanje «ko sam ja?» ne zna se. Postoji više naèina, više pokušaja da adolescent sebe odredi:
1. potpuno usvajanje roditeljskih merila
2. delikventno ponašanje
3. promiskuitetno ponašanje
4. neki oblici psihotiènog reagovanja
......... u adolescenciji kada se uzimaju u obzir razlièite uloge, ali se adolescent konaèno ne opredeljuje, naziva se PSIHOSOCIJALNI MORATORIJUM – «kao da» period = period u kome se odlaže konaèno opredeljenje, ali to odlaganje nije statièno, veæ dinamièno.
Manifestacije:
1. psihièke smetnje
2. gluvarenje
3. delikventno ponašanje
Psihosocijalni moratorijum nekad može svestno da se doživi, nekad nesvesno.
Adolescent može da veruje da se opredelio za jednu ulogu u društvu, a tek kasnije da shvati da to nije oèekivao.
Oèekivana adolescentna kriza može da dobije patološki naboj i tada dolazi do krize i konfuzije identiteta i poremeæaja koji se javljaju u adolescenciji.

KAKO RAZLIKOVATI NORMALNU ADOLESCENCIJU I PATOLOŠKU KRIZU?
Postoje dva osnovna stava  struènjaka:
1. optimistièki – sve je stvar sazrevanja i proæi æe
2. sve u adolescenciji treba shvatiti ozbiljno jer je ovaj period plodan za sve duševne bolesti
Realan stav je na sredini u proceni normalnog i patološkog u adolescenciji zauzima se sledeæi stav:
Zdravo je sve ono što ne onemoguæava proces sazrevanja, što ne fiksira poremeæaj. Zdrava su sva oseæanja koja prate
- procenjivanje sebe,
- sadrže žudnju za samostalnošæu
- sadrže težnju da se bude shvaæen
- sadrže otpor prema svemu konformistièkom
Javljaju se lakši oblici
- depresivnosti
- agresivno ispoljavanje
- negativizam
- povremeno povlaèenje

PSIHOLOŠKI POREMEÆAJI U ADOLESCENCIJI
1. reaktivni poremeæaji
2. adolescentska kriza (krizne konfuzije identiteta)
3. toksikomanije, alkoholizam, narkomanija
4. disocijalno ponašanje mladih
5. granièna stanja
mešaju se naurotski oblici ponašanja, neurotski tip odbrane sa psihotiènim
6. autoagresivni poremeæaji
suicid, suicidalno ponašanje
7. psihotièni oblici ponašanja

Glavni stavovi u dijagnostikovanju u adolescenciji:
1. ne treba žuriti sa dijagnozom i poremeæaje posmatrati redovnije
2. mudro pratiti dal i sve što se zbiva koèi proces normalnog sazrevanja ili je to osobeniji oblik sazrevanja
Sve ono što ne predstavlja prepreku daljem razvoju, možemo preoglasiti normalnim. Normalna su iskustva anksioznosti, tuge, lake depresije, agresivno ispoljavanje, negativizam, povlaèenje.
Bunt mladih je zdraviji od težnje za oseæanjem sigurnosti!

1. REAKTIVNI POREMEÆAJI
= poremeæaji ponašanja koji po intenzitetu odsutpaju od oèekivanog, ali predstavljaju adolescentsku adaptaciju, reakciju na neki konflikt ili traumatsku situacijukoji nastaju u socijalnoj sredini (posebno na roditelje).
Simptomi su izraz svesnih konflikata, za razliku od neurotskih simptoma koji su izraz nesvesnih konflikata.
Osim toga, konflikt je spoljašnji (a ne unutrašnji), površan je. Kad se ukloni izvor poremeæaja poremeæaj nestaje. Zato je važno znati porodiènu situaciju adolescenta.

KRIZA, KONFUZIJA IDENTITETA (ADOLESCENTNA)
može biti muèan i bolan poremeæaj i drugo da traje. Nastaje u procesu formiranja u kome adolescent ispoljava nesposobnost da integriše raznovrsne identifikacije do nivoa koji je potreban da bi osoba skladno sazrevala i sreæno živela.
Simptomi:
1. agresivnost
2. zbunjenost
3. oseæanje otuðenosti i usamljenosti
4. nesigurnost
5. razni oblici delikventnog ponašanja, pa èak i psihotiènih reagovanja.
Postoje poremeæaji tipièni za ovu krizu, tipièni kao manifestacije adolescentne krize, patološka ispoljavanja krize identiteta:
1. DISMORFOBIÈNE SMETNJE
se odnose na toliki stepen nezadovoljstva sopstvenim izgledom ili telom koji pojedinca sputava da se uklopi u normalan život (povlaèi se).
Oni èesto traže intervenciju plastiènog hirurga ne videæi da je problem u njima, a ne na njima.
2. MENTALNA ANOREKSIJA
poèinje sa rigoroznim dijetama, ali kasnije može da dobije takve razmere da se potpuno odbija hrana. Èešæa je kod devojaka. Kod mladiæa je konflikt da se ne prihvati sopstveno telo, da se zadrži deèaèki izgled, da se ne prihvate muške uloge.
3. INTELEKTUALNA INHIBICIJA
odnosi se na nemoguænost da se uèi, pamti i reprodukuje bez obzira na dobru inteligenciju.
Obièno je izraz otpora prema radu, otpora prema zahtevima roditelja (nerazrešena edipalna situacija). Tu spada i sindrom poslednjeg ispita – smisao je da se odloži sazrevanje, veštaèko produžavanje detinjstva.
Pored ovih, moguæ je i veæi broj manje struktuiranih poremeæaja na planu seksualnih i interpersonalnih ponašanja adolescenta:
1. izbegavanje svake vrste prisnosti iz straha da ne ugroze identitet ili
2. patološka potreba da se stalno bude sa drugima, koja se èesto ispoljava korz èeste seksualne odnose koji se svode samo na telesni kontakt
3. prolazna homoseksualna maštanja koja kod deèaka izazivaju veliki strah, ali je to normalna faza sazrevanja
4. problemi oko identiteta ili negativna identifikacija (identifikacija sa onim oblicima koje su roditelji uvek smatrali pogrešnim i lošim).
Postoje istraživanja koja kažu da postoji neki korak porodice koji se manifestuje na negativnim identifikacijama. Smatra se da:
1. majke takvih adolescenata visoko vrednuju društveni uspeh
2. slab kontakt sa decom (nedovoljno otvoren kontakt u porodici)
3. posesivne majke
4. loši braèni odnosi
5. otac uspešan, ali pasivan u porodici, majke su dominantnije
Adolescent u takvoj krizi ima simbiotske veze u porodici, posebno sa braæom i sestrama (pre svega, starijim).
Problemi ne nastaju samo u adolescentu. Adolescent se naziva trenutkom istine, ono što je dugo postojalo kao porodièna patologija, a što se završava u adolescentu.
Preventiva mora da deluje ranije, pre adolescencije.

NEUROZE U ADOLESCENCIJI
Treba biti obazriv pri postavljanju dijagnoze jer je adolescencija razvojna faza, tako da je moguæe da:
1. poremeæaj išèezne
2. da se struktuira u neurozu
3. da se struktuira u neurotièni karakter

GRANIÈNA STANJA
su stanja izmeðu neuroze i psihoze, stanja u kojima se naurotske odbrane mešaju sa psihotiènim. Psihoanalitièari kažu da pravac u kom æe poremeæaj otiæi zavisi od toga u kom trenutku su doživljena teška traumatska iskustva, tj. od vremena fiksacije.
Ako su doživljena ranije (1-3 g), tada æe se poremeæaji razviti u psihoze, a ako se jave u edipalnoj fazi – u pravcu neuroze.

MENTALNO-HIGIJENSKE MERE U ADOLESCENCIJI
1. savetovališta pri zdravstvenim ustanovama
2. savetovališta van zdravstvenih ustanova
3. vaninstitucionalna (natpisi po novinama)
Potrebno je raditi i sa roditeljima, a ne samo sa decom, upoznati roditelje sa karakteristiènim razvojnim krizama, osloboditi ih odgovornosti da nešto nije u redu sa njihovom decom.
Korisne su kritike, razgovori, predavanja.

BRAK

Brak je trajna, intimna veza izmeðu dva biæa razlièitog pola, dijada iz koje se grana porodica i familija.
To je najèešæi oblik ljudske zajednice.
Pojedinim istorijskim periodima odgovarali su razlièiti oblici braka:
- divljaštvo – grupni brak
- varvarstvo – brak parova
- civilizacija – monogamija
Monogamni brak se javlja u trenutku pobede privatnog vlasništva nad kolektivnim. Razlog:
- stvaranje malih æelija
- da se saèuva svojina
- da se zna ko æe je naslediti (da se zna poreklo dece)
Danas je sve više ljubav glavni motivacioni faktor za brak.

SREÆAN BRAK
- sklapaju stabilne liènosti koje karakteriše odsustvo dubljih konflikata sa samim sobom, sa sredinom i sa suprotnim polom.
- zasniva se na oseæanju ljubavi, prijateljstva i ravnopravnosti. Partneri se meðusobno prihvataju, imaju slièan vrednosni sistem i bitne stavove.
- odnos karakteriše emocionalna nežnost, fizièka nežnost, odusustvo grubosti i nanošenja bola partneru.
- postoji seksualna privlaènost.
.... prevazišli svoje razvojne konflikte i infantilnu zavisnost od primarne porodice. U suprotnom sluèaju dolazi do braka u kome se partner posmatra kao zamena za nešto drugo.
Potrebno je da se paralelno razvija i svaki od partnera i braèni odnos u celini – usklaðuje se samorazvoj i razvoj braènih odnosa. Ako ovo ne teèe usklaðeno javljaju se braène krize.

NESREÆAN BRAK
- ispunjava oba partnera tenzijom
- snižava im frustracionu toleranciju i
- smanjuje efikasnost rešavanja problema
Bolji je zdrav razvod nego loš brak, ali se u braku ostaje zbog emocionalne ili ekonomske zavisnosti uz racionalizaciju da dete ne ostane bez jednog roditelja. Ovakav brak zahteva odreðene MH mere.
Indikatori nesreænog braka su:
1. meðusobna netrpeljivost partnera
2. nevestvo
3. ljubomora
4. seksualni problemi

INDIKATORI NESREÆNOG BRAKA

MEÐUSOBNA NETRPELJIVOST PARTNERA
Meðu partnerima su èesti sukobi oko svega i svaèega, pri èemu ne postoji ni želja ni moguænost da se pronaðe kreativno rešenje. Ovo ne mora dovesti do razvoda. Javlja se konflikt «ni sa njim, ni bez njega».

NEVERSTVO
Smatra se da se pitanje vernosti ne postavlja u sreænom braku.
Ovde imamo problem braènog trougla, koji može da egzistira godinama. Pri tom, u sluèaju kad neke osobe ne mogu bez braènog trougla, treæa osoba razrešava konflikt u braku i dovodi do ravnoteže.
Razlozi nemoguænosti funkcionisanja bez trougla:
1. postoje ljudi koji iz odreðenih razloga pokušavaju tim trouglom da ponovo naprave porodièni trougao u kome su rasli
2. kod nekih ljudi posebno seksualno uzbuðenje izazivaju zabranjene stvari
3. Don-Žuanske sklonosti
- u svakoj ženi traže majku ili
- ublažavanje straha od smrti
4. nekada nesvesno jedan partner gura drugog u neverstvo (dominantna žena i pasivni muž)
5. èesto se kroz brojne avanture krije strah od homoseksualnosti
6. nezreli muškarci vrše prevaru kad je žena trudna ili kad dobiju dete. Razlozi:
- infantilnost muškarca
- potreba da se bude prvi i jedini
- nerazreðen problem sa majkom
(žena ga podseæa na majku, pa se plaši da sa njom ima odnos)

LJUBOMORA
postoji u svakoj vezi. Ljubomora nije merilo ljubavi. Postoji patološka ljubomora – kada poprimi karakter proganjanja, istraživanja i suzbija slobodu razvoja liènosti. Razlozi nastanka ljubomore:
1. projekcija sopstvenih promiskuitetnih potreba
2. reaktivaciju infanitlnog straha od ostavljanja
3. izraz latentnih homosekusalnih potreba
To je patološka potreba da se u svemu tome uèestvuje, postoji identifikacija sa partnerom koji vara.

SEKSUALNI PROBLEMI
MUŠKARCI
- impotencija
- prerana ejakulacija
- nemoguænost ejakulacije
Ovo su psihogeni problemi, koji se rešavaju kod psihijatra.
Uzrok impotencije je najèešæe edipalni konflikt, koji se razlièito ispoljava – impotentan sa:
- samo sa svojom ženom, ali ne i sa drugom
- sa svim ženama, osim sa tuðim, udatim
- sa prostitutkama

ŽENE
Najèešæi oblik seksualnih smetnji kod žena je frigidnost.
Neke su frigidne u odreðenim periodima ili sa odreðenim muškarcima.
Javlja se strah od gubitka kontrole ili potisnute sadistièke želje u vezi sa kastracijom muškarca.
Veoma je važno vaspitanje koje je vezano za niz zabrana.

SEKSUALNE NASTRANOSTI
sadizam, mazohizam.
Mogu biti u vidu:
- seksualne perverzije ili
- katektiranih osobina liènosti

HIPERSEKSUALNOST
kod nas se visoko vrednuje, a u stvari je neurotièna, prisilna potreba da se obavi seksualni akt.
Seksualni akt je naèin da se oslobodi potisnuti strah, kompleks od inferiornosti, naèin potvrðivanja.

HIPOSEKSUALNOST
nije nemoguænost, veæ gubitak želje za seksualnim aktom zbog:
- infantilnog povezivanja seksa sa smræu
- straha od vezivanja za ženu
- straha od kastracije

TIPOVI NESREÆNIH BRAKOVA

1. DRUGARSKI BRAK
Nežnost, ljubav i seks imaju manji znaèaj od intelektualnog slaganja i druženja. Neuspešan je jer je veza nekompletna.
2. RAZBORIT BRAK
Dominiraju razum, red i viši ciljevi, zbog kojih se partneri odrièu nežnosti i ljubavi
3. MEKANI BRAK
Sklapaju nezrele liènosti i podseæa na neobaveznu igru. Problemi nastaju kad se rodi dete i nastanu obaveze.
4. TVRDI BRAK
Sklapaju osobe koje veæ imaju problema u ispoljavanju nežnosti i traže sebi sliène partnere. Partneri se izrazito èuvaju svake nežnosti i prisnosti.
5. PRAZAN BRAK
Celokupna komunikacija se svodi na ispunjavanje obaveza. Davno je nestala ljubav, nežnost i seksualna privlaènost.

IZBOR BRAÈNOG PARTNERA
Postoje 3 grupe teorija kako se ljudi biraju:
1. ZAKON SLIÈNOSTI
ljudi se biraju po sliènosti (veseo – vesele)
2. ZAKON SUPROTNOSTI
veseo – æutljivu
3. ZAKON KOMPLEMENTARNOSTI
biraju onog parnera koji æe ih dopuniti

Izbor partnera nije sluèajan, veæ postoji niz motivacionih faktora:
1. svesni motiv
npr: vreme je da se uda, a on ima stan, platu...
2. predsvesni motiv
- bekstvo iz loše porodiène situacije
- bekstvo od usamljenosti
- potreba za detetom
3. nesvesni motiv
Predstavlja ponavljanje izbora ili situacija iz detinjstva i zato je to neurotièni izbor. Oèekuje se da æe partner razrešiti konflikt sa neispunjenim oèekivanjima u ranom detinjstvu i u skladu sa tim ima odreðena oèekivanja:
a) potreba da se u partneru naðe roditelj, neko ko æe da ih mazi, pazi, bude nežan; to je sluèaj kada maldiæi biraju slabije žene, a devojke starije muškarce; nekada partner ne mora da bude stariji, veæ da se ponaša zaštitnièki
b) izbor inferiornijeg partnera (intelektualno, fizièki...)
to je odraz potrebe da se pored inferiornije osobe oseæa vrednijim
c) da bi se sakrila neka mana
muškarac bira najlepše žene da bi bio glavni

Dokaz za ovo nalazi se u fenomenu
TERAPIJSKE KLACKALICE:
Kada se partner koji je na terapiji pozitivno promeni nastaje konflikt u braku jer to ne odgovara drugom partneru za održavanje ravnoteže u braènim odnosima.
npr. žena pomaže mužu da se izleèi od impotencije, a kad se izleèi ostavi ga.

FROJD – DVE VRSTE IZBORA BRAÈNOG DRUGA
1. NARCISTIÈKI IZBOR
samoljubivi (žene su sklonije ovom izboru)
Narcistièki tip može voleti:
- onoga ko lièi na njega (ko je on sam)
- onoga što je on nekad bio kad je bio dete
- onoga ko predstavlja ono što je želeo da bude (idealno JA)
- onoga ko je nekad bio deo njega (roditelj, brat)
2. ANAKLITIÈKI IZBORI
(zaštitnièki) – skloniji su muškarci
Anaklitièki tip može biti motivisan da:
- traži nekoga ko æe ga štititi
- traži nekoga ko æe ga hraniti (hvaliti)

FAKTORI BRAÈNE SREÆE

Generalni stav: sreænu vezu prave one osobe koje su prevazišle infantilnu vezu s porodicom
LUIS  STERMAN je ispitao 790 parova, koji su bili u braku 1-30 godina. Napravio je listu pitanja, na koja odgovara svaki braèni partner nezavisno od drugog.

SREÆNO UDATE ŽENE:
1. ljubazne prema drugima
2. ne vreðaju se lako
3. ne obraæaju prekomernu pažnju na to kakav utisak ostavljaju na druge
4. nisu zavidljive
5. imaju smisla za saradnju
6. ne ljute se kad ih drugi savetuju
7. vole da pomažu drugima
8. vole da se bave aktivnostima kojima prièinjavaju zadovoljstvo drugima (okolini)
9. vole da se zauzimaju za druge
10. metodiène i neumorne u radu
11. pune samopouzdanja i optimizma

NESREÆNO UDATE ŽENE
1. emocionalna napetost
2. sklonost naglim promenama raspoloženja
3. duboko su inferiorne i to pokušavaju da prikriju agresivnim i odbojnim stavom
4. ispoljavaju težnju za dominacijom
5. ambiciozne na agresivan naèin
6. egocentriène
7. nestrpljive i nedosledne u radu

SREÆNO OŽENJENI MUŽEVI
1. uravnoteženost i stabilnost
2. sposobni za saradnju
3. suštinski, a ne deklarativno, prihvataju ideju o ravnopravnosti polova
4. preduzimljivi su
5. nisu suviše opsednuti sobom

NESREÆNO OŽENJENI MUŽEVI
1. mrzovoljni su
2. skloni da se oseæaju inferiorno u društvu
3. veoma im je stalo do toga šta drugi misle o njima
4. oholi su i nadmeni
5. uživaju da dominiraju i komanduju ženama i podèinjenima

Zakljuèak studije:
Ne postoje specifiène karakteristike liènosti za brak. Oni ljudi koju su u stanju da grade dobre interpersonalne odnose uopšte, u stanju su da grade i dobre braène odnose.

Da bi proverio ove zakljuèke Sterman je dao braènim partnerima da napišu dopunu u vidu žalbi, šta im uopšte smeta u braku.
Pokazalo se da su Stermanovi zakljuèci taèni i da su izvori braène (ne)sreæe u osobinama liènosti, a ne u braènom odnosu.
Ono što æe izaæi iz braka u velikoj meri zavisi od onoga što se u brak unelo, a meðu najvažnije stvari koje se unose u brak spadaju:
1. stavovi
2. naklonosti
3. navike
4. kapacitet emocionalnih reakcija
Ove osobine služe kao znaèajne indikacije toga da li neka osoba ima ili nema smisla za harmoniju, a za braènu sreæu i harmoniju posebno.
To su:
1. prilagodljivost
2. sposobnost za empatiju
3. emocionalna zrelost
4. realistièka predstava o braku
5. sposobnost da se preuzme odgovornost za greške
6. spremnost da se žrtvuje za druge

OSOBINE LIÈNOSTI POTREBNE ZA USPEŠAN BRAK
1. PRILAGODLJIVOST
Fleksibilne osobe koje se lako prilagoðavaju.
Sposobnost prilagoðavanja u braku ima dve komponente:
- razumeti sebe, svoje postupke
- sposobnost da se osoba menja
Prva godina braka je godina prilagoðavanja

2. SPOSOBNOST ZA EMPATIJU
= sposobnost stavljanja u situaciju druge osobe
Sposobnost za empatiju je važna za komunikaciju sadrugim ljudima
Razlika izmeðu simpatije i empatije:
- simpatija = oseæa se nešto za osobu
- empatija = oseæa se kao ta osoba; naèina na koji ta osoba doživljava

3. EMOCIONALNA ZRELOST
Suština emocionalne zrelosti je u ravnoteži izmeðu identiteta (ko sam?) i integriteta sa socijalnom sredinom

4. REALISTIÈNA PREDSTAVA O BRAKU
Brak ne treba idealizovati: on ne može biti bekstvo i da rešava probleme. Štaviše, može samo da donese nove.

5. SPOSOBNOST DA SE PREUZME ODGOVORNOST
za vlastite greške i da se na njima uèi

6. SPREMNOST DA SE ŽRTVUJE ZA DRUGE
i odrekne se trenutno svojih potreba

RAZVOD BRAKA
Razvod je jedna od najèešæih kriznih situacija koja se dešava velikom broju ljudi.
Smatra se da je razvod braka proizvod modernog društva. Meðutim, postoje podaci da razvod postoji od kada i brak.
Nagli porast razvoda po završetku II sv. rata objašnjava se poremeæajima nastalim u toku rata.
Statistièki podaci pokazuju da se u našoj zemlji razvodi svaki 8. brak.
Razvodi su najèešæi u toku prvih 5 godina braka.
Psihološki problemi u razvodu
1. psihološki problemi supružnika
2. problemi koji se javljaju kada postoji i dete

Svaki razvod braka je krizna situacija. Veliki broj muškaraca i žena:
- se oseæa depresivno
- oseæa ljutnju
- preteruje u pušenju i piæu
- èešæe traže pomoæ lekara
- èešæe razmišljaju o suicidu, smislu življenja


TRAUMA RAZVODA
Da li æe i u kojoj meri razvod biti trauma zavisiæe od svih onih èinilaca koji uèestvuju u razvoju krize.

                                




U literaturi se razvod braka poredi sa smræu bliske osobe. Smatra se da isti mehanizmi funkcionišu («rad tuge» - Frojd). Razlika je u tome što je osoba od koje se odvajamo prisutna, tako da su moguæa ispoljavanja svih oseæanja u realnosti (agresija, ljutnja, bes, plaè, bol).

Proces odvajanja biæe mnogo komplikovaniji ukoliko je veza nezrelija, ukoliko su partneri vezani nesvesnim željama i potrebama.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Mentalna higijena - ukratko
« Reply #3 on: May 04, 2004, 10:44:05 AM »
Možemo govoriti o:
1. zvaniènom razvodu – na sudu; formalnom razvodu
2. emocionalnom razvodu (u svakom partneru)
Ovi razvodi ne idu zajedno. Emocionalni razvod traje mnogo duže nego formalni razvod. Partneri èesto nastavljaju da se preganjaju i posle formalnog razvoda.
U svakom razvodu postoji nekoliko oblika – stupnjeva copinga:
1. period PORICANJA
oseæaju da stvari ne stoje najbolje i da brak ne funkcioniše
2. period TUGOVANJA
postaje sve jasnije da ne mogu više zajedno
3. peirod LJUTNJE
ispunjen svaðama i meðusobnim optuživanjima
4. period PRILAGOÐAVANJA
prihvata da je razvod neminovan

Odvajanje supružnika nije lak proces, može trajati mesecima, godinama i može biti ispunjen pokušajima da nastave zajednièki život, da prevaziðu situaciju odvajanja. Cela situacija je komplikovanija ukoliko su supružnici i roditelji. Banalna je istina da se supružnici mogu razvesti, ali roditelji ne.
Za dete je razvod braka nedovoljno objašnjiv dogaðaj. dete se na neki naèin opredeljuje za jednog roditelja.
U kojoj meri æe razvod biti trauma za dete zavisi od:
1. starosti deteta
2. objašnjenja koje se daje detetu zbog èega drugi roditelj ne živi više sa njima
3. od odnosa deteta i roditelja sa kojim živi

KOME POVERITI DETE
Taj deo posla obavljaju centri za socijalni rad: timovi struènjaka – socijalnih radnika, pedagoga, psihologa. Postoji neki FORMALNI KRITERIJUM na osnovu kojeg se donose odluke: stambene moguænosti, prihodi itd. Ako su ovi uslovi jednaki kod oba roditelja, onda se pred psihologa postavlja problem kojeg roditelja izabrati. Postoje tri relevantna kriterijuma za izbor roditelja:
1. MENTALNO ZDRAVLJE RODITELJA
da li je duševni bolesnik, alkoholièar...
ako kod oba roditelja nema ovih pokazatelja, onda je psihologu teže, jer mora da odredi koji je roditelj kvalitetniji. Procenjuje se:
1. kvalitet funkcionisanja
2. zrelost
3. stabilnost
4. samopouzdanje

2.USPEŠNOST U ULOZI RODITELJA
Odlike dobrog roditelja:
1. osoba mora da pokaže autentiènost u ponašanju:
a) slobodno izražava sebee
b) spontana u komunikaciji
c) prihvata ljude oko sebe i samog sebe
2. osoba koja je spremna i sposobna da emocionalno investira (da pokaže ljubav bez nadoknade)
3. osoba koja ispoljava odreðeni stepen emocionalne i socijalne zrelosti
4. osoba koja ispoljava odreðeni stepen fleksibilnosti u ponašanju: doslednost u roditeljskoj ulozi u zavisnosti od uzrasta deteta i njegove potrebe da se menja
5. odreðenost, doslednost u ponašanju
To je roditelj kod koga dete zna i može da predvidi šta da oèekuje od roditelja.
5. tolerancija na frustracije
7. bazièna demokratska struktura
spreman je da  uspostavlja odnose koji su zasnovani na uvažavanju, prihvatanju, toleranciji.

3. RAZVOJNE POTREBE DETETA
Dete tokom razvoja nema podjednako izraženu potrebu za jednim roditeljem.

PROBLEM ZLOSTAVLJANJA DECE

Ova pojava vezana je za neke norme društva.
Zlostavljanje dece nije retka pojava. 1978-79. g. u SAD je ubijeno 1000 dece:
72% posledica povreda
28% zanemarivanja
Najèešæe zlostavljaju
- biološki roditelji
- braæa i sestre
- oèuh

Postoje tri vrste zlostavljanja
- fizièko
- emocionalno
- zanemarivanje

Za razliku od zanemarivanja kod fizièkog i emocionalnog zlostavljanja uvek postoji kontakt izmeðu žrtve i zlostavljaèa: pokušaj da se promeni ili oblikuje ponašanje.
FIZIÈKO zlostavljanje – deèja iskustva pokazuju dokle ide ljudski bes. Èeste su povrede tipiènog oblika (opekotine od pegle).
EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE se èesto javlja u okviru vaspitnog modela roditelja. To je pokušaj roditelja ili odraslih da uoblièe ponašanje svoje dece kroz upotrebu omalovažavanja, odbacivanja, okrivljavanja, izazivanja straha.
 Javlja se i institucionalizovano zlostavljanje: u školi: to su nastavni programi neprimereni deèjem uzrastu.

Smatra se da postoji karakteristièno ponašanje dece koja su zlostavljana – to mi zovemo copingom.
Tri tipièna oblik copinga:
1. deca STARATELJI
- svojim ponašanjem imitiraju roditelje i deca koja se pred opasnošæu umiljavaju roditeljima
2. deca SKRIVAÈI
- na signal opasnosti se povlaèe u sebe
3. deca PROVOKATORI
- kao da traže batine, deca kojima je potrebna kazna jer su izjednaèili kaznu s ljubavlju

Sistem u kome se javlja zlostavljanje može biti:
- mikrosistem – porodica
- makrosistem – društvo
1. MIKROSISTEM – porodica
Odlike roditelja – zlostavljaèa:
1. mala tolerancija na frustraciju
2. nerealna oèekivanja od svoje dece
3. nalaze se pod pritiskom
4. nose zlostavljaèko iskustvo (to su bila zlostavljana deca)

Da bi došlo do zlostavljanja nije dovoljno samo da roditelji poseduju ove osobine, veæ i zlostavljana deca imaju neke osobine koje nisu usklaðene sa roditeljskim (npr. beba spava danju, a roditelji noæu).
Potencijalne žrtve:
1. deca koja su prerano roðena
2. razdražljiva deca
3. deca koja imaju neredovan ciklus spavanja
4. neželjena deca
5. hiperaktivna deca
6. intelektualno inferiornija ili superiornija od roditelja
Porodice u kojima ima zlostavljanja su izolovane porodice – njihove veze sa roðacima su siromašne.

2. MAKROSISTEM – društvo
društvo sa svojim naèelima i sistemom vrednosti može da pogoduje zlostavljanju dece (deca su vlasništvo roditelja:»ja sam te stvorio, mogu te i ubiti»)
Struènjaci smatraju da je pogrešno da dete odvajamo od roditelja (to je krajnja instanca).
Napravljen je veliki broj psihoterapeutskih postupaka da se problem reši (nap. «terapija u kuhinji»).
Otac koji seksualno zlostavlja dete dobija dve alternative: zatvor ili psihoterapija 4 puta nedeljno.
Analiza sluèajeva zlostavljanja pokazuju da neke karakteristike deteta – žrtve mogu da budu dobar uvod za nastavljanje fenomena, zlostavljanja. To su deca koja:
1. mnogo plaèu
2. razdražljiva su
3. sa jakim kolikama
4. sa problemima u ishrani, oblaèenju i presvlaèenju
5. imaju malu telesnu težinu pri roðenju (ispod 3 kg)
Stres i razoèarenje u vezi sa roðenjem nedonošenog deteta i briga oko njegovo otežanog razvoja i težeg podizanja poveæava roditeljima optereæenje, a time i verovatnoæu zlostavljanja.
Obièno je samo jedno dete u porodici zlostavljano, a neka nastavljaju da budu zlostavljana i kad se smeste u druge porodice.

Veæinu zlostavljane dece majke su rodile odmah posle prethodnog deteta (u razmaku od godinu dana). Zlostavljanje deteta je reakcija na uèestalost raðanja kod roditelja koji su pored toga izloženi i drugim stresogenim faktorima.
Znaèi da planiranje porodice može pomoæi i u prevenciji zlostavljanja dece.
Mnogi roditelji koji zlostavljaju svoju decu su i sami bili deca kojoj je na odreðeni naèin bila uskraæena odgovarajuæa roditeljaska briga.
Teško je govoriti o uzroèno-poslediènim vezama. Zlostavljanje je rezultat niza faktora i neponovljivog sklopa okolnosti (liènost samog deteta, emocionalna nezrelost roditelja, stresogeni dogaðaji u životu roditelja...).


MENTALNO HIGIJENSKI PROBLEMI TRUDNOÆE I KONTRACEPCIJE

TRUDNOÆA može predstavljati kriznu situaciju za muškarca i ženu: ona menja dinamiku braènih odnosa i postavlja pred supružnike nove zahteve na koje oni moraju da se prilagoðavaju.
MUŠKARAC
može da se uplaši poveæane odgovornosti koju donosi proširenje porodice, da æe izgubiti ženinu ljubav. Nije retko da tada muškarac reaguje odbacivanjem žene ili gaðenjem prema njenom telu koje se menja, što može biti maskirano preteranom pažnjom i brigom za ženu.
ŽENA
može svesno da želi bebu, a nesvesno ne i to pokazuje kroz:
- preterane poremeæaje (povraæanje)
- preteranu brigu o izgledu
- preteranu aktivnost
Javlja se regresivno ponašanje u vidu izbora hrane nemoguæih zahteva kojima želi da testira okolinu. Trudnoæa može da bude otežana simbolièkom vrednošæu situacije i da asocira na ranije situacije u odnosu s majkom.
Niz nerašèišæenih problema u vezi sa psihoseksualnim identitetom, shvatanjima i osobenostima žene mogu biti objašnjenje za:
-psihogeni sterilitet (npr. žena usvoji dete, a zatim zatrudni)
- stalne spontane pobaèaje iako je organski sve normalno i u redu.
Dva normalna straha kod trudnice su:
1. strah od nakaznosti deteta
2. strah od poroðaja
Sve ove probleme bi trebalo da rešavaju savetovališta za trudnice i to psiholozi i socijalni radnici, a ne samo ginekolozi, kako je to obièno sluèaj.


KONTRACEPCIJA

je znaèajna za adekvatno i zadovoljavajuæe funkcionisanje. Postoji paradoks da što se više piše o kontracepciji, to je više pobaèaja. Moguæi razlozi za to su:
- ambivalentnost lekara – jer za svako kontraceptivno sredstvo postoji niz kontraindikacija
- ambivalentnost žena – njen stav je uglavnom uslovljen njenim odnosom prema njenoj ženstvenosti, dimenzijama liènosti (aktivnost – pasivnost: pasivne žene više vole da to od njih ne zavisi) i zbog nesvesno straha od promiskuiteta
- u nekim sredinama muškarci su protiv kontracepcije jer su onda nesigurni u svoju polnu ulogu i da žena ne bi bila slobodna u odluèivanju.


PROBLEMI SOMATSKIH BOLESNIKA

Èovek koji mora da bude izvesno vreme u bolnici, gde njegova sudbina zavisi od medicinskog osoblja i koji na kraju može postati veæi ili manji invalid, nalazi se, u stvari, u situaciji koja je iz više razloga provokativna za mentalno zdravlje:
- svakodnevni život je brutalno prekinut
- odvajanje od porodice
- strah od operacije

PROFESIJA MEDICINSKOG RADNIKA
LEKAR
U svakom društvu lekari imaju visok status.
Na njih se gleda kao da imaju posebne moæi.
Završeni fakultet toj osobi daje pravo da ide u duboku fizièku i psihièku intimu. Lekar može sve da pita, da odredi sudbinu ljudi (da ga pošalje u duševnu bolnicu).
Sociološka istraživanja pokazuju da su lekari nosioci Eskulapovog autoriteta (mitološki bog veštine leèenja), koji poèiva na tri aspekta:
1. MUDROSNI
Po verovanju, lekar zna o životu i smrti više nego obièni ljudi. Lekar može nekoga da povrati u život i povrati mu zdravlje.
2. ???
Verovanje da je lekarska profesija vezana za najpozitivnije ljudske osobine.
Hipokratova zakletva – altruizam, humanizam, samokritika
3. HARIZMATSKI
vezan za odnose roðenja i smrti, roðenja i trajanja. Ovo ne bi bilo ništa loše da lekari sebe ne smatraju za ljude u èiju se nepogrešivost može sumnjati i da je za njih normalno da uvek ispoljavaju najpozitivnije ljudske osobine.
Èesto je lièna motivacija za bavljenje lekarskom profesijom  sopstveni strah od smrti pa, se zato lekari izjednaèavaju i identifikuju sa sopstvenom moæi.

MEDICINSKE SESTRE
U medicini se najviše insistira na hijerarhiji. Postoji velika autoritarnost (primer: lekar izdaje naloge sestrama – muško ženski poslovi). Retko je klima demokratska i retko se govori o liènim problemima uglavnom postoje otuðeni meðuljudski odnosi.

PACIJENT
Bolest ga izbacuje iz svakodnevice i to ga provocira da reaguje regresivno, što naroèito provocira problem izražavanja zavisnih potreba i testira naèine na koje su razrešavane te zavisne potrebe tokom života.
Tokom bolesti èovek se èesto prepušta ponovnom buðenju svojih zavisnih potreba (npr. preteruje u tome šta njegova žena treba da kuva, razvija niz hipohondrijskih manifestacija – stalno meri pritisak, neæe da radi, èesto ide kod lekara i stalno traži nove lekove).
Dešava se i obratno, a daje opet zavisno ponašanje:
- strah od zavisnog ponašanja
- stid od zavisnog ponašanja
To su ljudi koji su vaspitani da ne pokazuju oseæanja, da nije muški plakati, da ne treba pokazivati slabosti i ljubav (npr. ako je pacijentu reèeno šta treba da radi po izlasku iz bolnice, on se nièega ne pridržava – pije, puši, aktivno radi....)

KOMUNIKACIJA LEKAR-PACIJENT
- nekad pacijent odgovara lekaru, a nekad postaju dosadni zbog svoje bolesti
- hostilna (neprijateljska) zavisnost
pacijent je užasno nezadovoljan svojim lekarom, lekar indirektno odbacuje pacijenta tako što ga šalje na niz nepotrebnih specijalistièkih prelgeda.
- lekari ne vole pacijente koji se stide i plaše svoje zavisnosti jer
a) ne mogu da ostvare svoj profil leèenja
b) time se ruši znanje i autoritet lekara
Ako se pacijent preterano brine za svoju bolest lekar smatra da pacijent nema poverenja u njega. Lekari mistifikuju svoju profesiju.


ALKOHOLIZAM

Alkoholizam je dugotrajna i progradijentna bolest koja ima socijalno-medicinske posledice. Ovo je najèešæa bolest zavisnosti i zahvata 2-3% celokupne populacije.
Redosled po uèestalosti javljanja bolesti:
1. kardiovaskularne bolesti
2. maligne bolesti
3. alkoholizam
Od 30-tih godina 20. veka alkoholizam se smatra bolešæu (simptom poremeæene  liènosti), a ranije je postojao samo moralizatorski pristup problemu.
30-tih godina osnovano je Udruženje alkoholièara u SAD: dva alkoholièara koja su prestala da piju poèela su da skupljaju oko sebe alkoholièare koji hoæe da se leèe i imali mnogo uspeha u tome. Uspeh je ako alkoholièar apstinira i ne uzima alkohol.
Od II sv. rata stav prema alkoholièaru se menja i to postaje socijalno-medicinski problem.
Alkoholizam nije samo bolest pojedinca, veæ cele porodiène grupe. Sada se ne vrši samo individualni tretman, veæ se leèe porodièni odnosi koji su uslovili alkoholizam i koji podstièu taj proces.
Ovo stanovište je teško prihvaæeno jer se do tada porodica smatrala žrtvom alkoholièara, naroèito njegova žena.

HRONIÈNI ALKOHOLIÈAR
= ona osoba koja je prekomerno uzimala alkholna piæa, a njena zavisnost od alkohola je tolika da pokazuje duševne poremeæaje – gubitak kontrole, amnezija, delirijum tremens (vidi bube, mrave koji mile) ili takve manifestacije koje ukazuju na ošteæenje fizièkog i psihièkog zdravlja, odnos sa drugim ljudima i na socijalna i ekonomska stanja.

JELINEK razlikuje pet tipova alkoholièara u zavisnosti od alkohola:
1. α – alkoholièari (zavisnik iz psihièkih razloga)
uzimaju više alkohola nego što je uobièajeno u njihovoj sredini, ali nikada ne gube kontrolu, mogu da prestanu kad hoæe
2. β – alkoholièar
prekomerno piju i imaju niz telesnih ošteæenja (jetra, periferni NS), ali oni nisu psihièki i fizièki zavisni od alkohola i mogu da prestanu
3. γ – alkoholièar
fizièki su zavisni i ne mogu da kontrolišu uzimanje alkohola .... ??? ali mogu da apsitniraju
4. δ – alkoholièar
 psihièka i fizièka zavisnost sa nizom oganskih poremeæaja – nemoguæa apstinencija
5. ε – alkoholièar (epsilon)
dipsomanskog tipa – periodièni alkoholizam
postoji fizièka i psihièka zavisnost
Povremeno piju, pa ne piju, pa opet piju
To može biti jedan od oblika samoubistva.

Postoje tri grupe teorija zašto se postaje alkoholièar:
1. biološke
2. psihološke
3. socijalne

BIOLOŠKE TEORIJE
postoji poremeæaj metabolizma. Takvim ljudima je neophodno da uzimaju alkohol da bi funkcionisali (fiziološka glad).
PSIHOLOŠKE TEORIJE
Postoje zajednièke osobine liènosti alkoholièara:
- niska tolerancija frustracije
- nesposobnost da se podnese napetost
- narcizam (prièaju o svojim uspesima)
- egzibicionizam
Ovo su oralno struktuirane osobe sa latentnim homoseksualnim potrebama (u kontaktu se grle i ljube).

SOCIJALNE TEORIJE
Uzrok alkoholizma su socijalne promene – siromaštvo, nagli industrijski razvoj, migracija stanovništva... pa se rastereæenje traži u alkoholu. Tako se smanjuje napetost, lakše se uspostavlja kontakt sa drugom osobom.
- tradicija kultura

FAZE RAZVOJA ALKOHOLIZMA
Alkoholizam ima svoj razvojni tok dok se ne doðe do hroniènog alkoholizma:
I faza PRIMARNI KONTAKT
individualno je kada dolazi do primarnog kontakta, najèešæe srednja adolescencija. Skoro niko se ne zadržava na ovoj fazi.
II faza EKSPERIMENTALNA
Uzima se alkohol i osoba je upoznata sa sopstvenim kapacitetom – koliko može da podnese.
Èesto se ljudi zadržavaju na ovoj fazi.
III faza INTEGRISANO PIJENJE
Alkohol je uklopljen u naèin života. Èove se prikljuèuje odreðenoj socijalnoj grupi, redovno odlazi u kafanu i sa tim društvom pije, ali normalno izvršava svoje obaveze.
Neki se na ovome zadrže.
IV faza EKSCESNO PIJENJE
Osobe èesto i mnogo piju: kad ustanu, za vreme radnog vremena, u kuæi. Ne biraju ni mesto ni kolièinu pijenja. Ovde zavisnost nije u najveæoj meri.
V faza MALIGNA
Alkohol postaje èoveku naèin života. On gubi posao, svi ga preziru, gubi porodicu. Ne može da živi bez alkohola.

TERAPIJA
1. MEDICINSKI PRISTUP
trežnjenje, detoksikacija, pa leèenje
Smešta se u bolnicu i na kraju se primnjenje psihoterapija i insistira na apsitnenciji. Meðutim, posle se brzo propiju.
2. SOCIJALNO-MEDICINSKI PRISTUP
Leèenje porodice alkholièara – porodièna terapija alkoholièara.
Ovo je uspešniji pristup.
Žene alkoholièara imaju sliène životne istorije.
Brak alkoholièara je neurotièan. Ta žena je imala oca alkoholièara, a ako se razvede ponovo traži alkoholièara. To su dominantne žene koje imaju potrebu za partnerom koga preziru. Kad alkoholièar  uspe da se izleèi, ona ga ostavlja, dinamika braka više ne funkcioniše dobro.
VALEN – klasifikacija žena alkoholièara : SKVP
1. SUZANA
paæenica, ima jake mazohistièke potrebe i bira muža sa sadistièkim potrebama
2. KATARINA
voli da sve bude pod njenom kontrolom, zakljuèava piæe, kritikuje muža pred društvom
3. VINFRED
kolebljiva, bazièno nesigurna osoba
Da bi prikrila sopstvenu nesigurnost bira muža slabiæa pored koga se oseæa jaèom.
4. POLI
osoba koja kažnjava. Ona za muža bira infantilnu osobu i prema njemu se ponaša kao velikodušan i strog roditelj

Socijalno-medicinski pristup je baziran na interakciji
alkoholièar – njegova žena
alkoholièar – njegova porodica

PORODIÈNA TERAPIJA
je terapija u koju se ukljuèuje cela porodica i gde se apstinencija ne uzima kao jedini kriterijum leèenja, jer trezan ne znaèi isto što i izleèen veæ se leèi cela porodica da bi se menjale dotadašnje patološke uloge.
Terapija se odvija kroz tri faze:
1. PRIPREMNI PEIROD
traje nekoliko dana, nedelja
Ciljevi:
- da mu se, èak i grubi, približi istina da je alkoholièar
- trežnjenje
- detoksikacija

2. PERIOD INTENZIVNOG AKTIVNOG TRETMANA
Porodica i predstavnici RO (i ona uèestvuje u rehabilitaciji) treba da prihvate grupni postupak

3. PERIOD READAPTACIJE I POTPUNA NORMALIZACIJA
(produženo leèenje alkoholièara)
Osnivaju se klubovi, koje alkoholièari (bivši) poseæuju sa porodicama, odlaze na izlete. Alkoholièar se najbolje oseæa sa onima koji su leèeni kao i on, a ne može se vratiti svom starom društvu.