Author Topic: KONATIVNE PSIHICKE F-JE NAGONI  (Read 3566 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
KONATIVNE PSIHICKE F-JE NAGONI
« on: May 04, 2004, 11:25:21 AM »
KONATIVNE PSIHICKE F-JE
NAGONI


= urodjene potrebe organizma. Zadovoljenje ima vitalno znacenje. Nagonske potrebe se zadovoljavaju na nacin koji je nezavisan od iskustva jedinke, po nenaucenim obrascima ponasanja. Nezadovoljenje izaziva unutrasnju napetost, dok je zadovoljenje praceno prijatnoscu. Podela nagona:
1.   vitalni – samoodrzanja (ishrana i zivljenje) i odrzanja vrste (sexualni i roditeljski)
2.   socijalni – teznja za isticanjem, zavist, osecanje duznosti

Nagon je urodjena zelja za odredjenim oblikom ponasanja ciji je cilj zadovoljenje nekih potreba organizma. Nagon je siri pojam od motiva.
Potreba je svako stanje viska ili manjka u organizmu.
Postoji dinamicki odnos pojedinih f-ja. Svaki disbalans u nama je stimulus u pozitivnom ili negativnom smislu za preduzimanje mera kako bi se organizam doveo u stanje homeostaze. Disbalans dovodi u stanje koje moze da bude okidac za neku patologiju – dinamicki model bolesti. Nagoni i afekti nose u sebi ono sto zovemo energetski potencijal. Snaga misljenja – kazemo, a mislimo na brzinu. Kod nagona & afekta mozemo reci snaga.
Frojd je razmisljao o emocionalnom & nagonskom, i video da zapreke na tom polju mogu biti uzrok smetnji. Snaga kojom nasa potreba treba da se realizuje je veoma sanzna i cesto se potiskuje. Zato nagonima & afektima pridajemo toliki znacaj. Kad god ispitujemo bilo koji deo psihopatologije mi moramo da vidimo da li su nagonski i afektivni deo licnosti u ravnotezi ili ne. Ako nisu to dovodi do jakih poremecaja i smetnji.
Motiv je potreba koja je usemerena ka tacno odredjenom cilju kojim se moze postici zadovoljenje (uzi pojam od nagona). Motiv je sila, snaga koja gura da se nagon realizuje ili potisne – dinamicnost. Ako smo nagonu dali potencijalnu energiju?, onda je motiv sila, snaga da to (ne)realizujemo – to je ta dinamicnost.

Podela motiva:
1.   bioloski (urodjeni) motivi
a.   ishrana
b.   zivljenje
c.   sex
2.   socijalni motivi

Motivi & nagoni su na odredjeni nacin nauceni. Mi motive ne vidimo direktno, vec ih procenjujemo posredno preko ponasanja licnosti. Sve to mozemo da uocimo iz necijeg ponasanja. Ponasanjem mi zadovoljavamo nase potrebe.
Instinkt je cvrsto urezan obrazac ponasanja, krut urodjen sablon, koji se ne zasniva ni na kakvom iskustvu jedinke. Nagoni su dozivljeni instinkti!
Frojd prvi govori o instinktima. Po Frojdu:
-   instinkt je urezana formula postupka
-   nagon je afektivni proces pri ispoljavanju te instinktivne radnje (on tu vezuje nagone & afekte; mi kazemo: “nagon za zivljenjem”, a Frojd je za to govorio: “instinkt za zivljenjem”)
Instinktivne radnje su automatske, reflexne (disanje, sisanje...). Instinkt sisanja – pre nije bilo u iskustvu, ali mozda se intrauterino dozivelo – to je veliko pitanje.
Neke stvari radimo po prirodi svoga bica. Tako postoje reakcije na afekte koje se uocavaju – “zamrzavanje”, zalede se, ili imaju potrebu da beze ili da se brane (to su nagoni).

Podela nagona:
I.   vitalni nagoni
1.   nagon za samoodrzanjem
a.   nagon za zivljenjem
Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka.
Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno.
From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njmu:
1.   maligna agresija
To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon).
2.   benigna agresija (kontrolisana)
   Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost.
+ osobina
Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline).
Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas.
Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu.
npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata.
npr. Snovi!
“Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!”
npr. Omaske
Treba razumeti dinamicnost.
Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?
Starije je. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Simbolicki reprezenat?
Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje, iskustvo. Nekad ne mozemo da verbalizujemo, ali pokazujemo kroz ponasanje.
(11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju)
b.   nagon za ishranom
zedj, glad
2.   nagon za odrzanjem vrste
a.   sexualni nagon
Libido – pojam koji uvodi Frojd. To je energija tela. Energija nagona je u libidu. To je deo nagona u energetskom smislu.
Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat & ima nacin kako se zadovoljava.
Libidinozna (sexualna) pulzija
Patologija u odnosu na objekat & u odnosu na nacin. Cilj je reprezenat ka kome usmeravamo energiju – libido. Medjutim cilj nagona je prijatnost.
Mazohizam – za neke osobe je prijatan.
b.   roditeljski nagon
II.   socijalni nagoni (ili motivi)
-   afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima
-   motiv za polozajem u drustvu
-   motiv saznanja
-   motiv samopotvrdjivanja
-   altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje, naciju...)
-   motiv za radom

Poremecaji nagona:
1.   vitalni
1.   nagoni za samoodrzanjem
a.   nagon za zivljenjem – moze biti
-   povisen – ako tako nesto postoji, nije patoloski problem!?
manija (jedan od simptoma)
Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Ogroman energetski deo se investira.
Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno.
-   snizen – suicidalnost i autodestruktivnost
depresije (to je jedan od osnovnih simptoma)
Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. Cesto imaju i strah od narednog dana, pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru.
Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. Ne mora svaki suicid da bude realizovan.
Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama.
suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do
suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi
Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata
tentamen – pokusaj suicida
Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. To je rizicna grupa jer, neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. To je indikator postojanja odredjenih problema, bitan pokazatelj za patolosko stanje.
suicid – realizovan cin
Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. Npr. shizofrenicari se iskasape.
Muskarci se cesce upucaju, a zene se cesce obese.
Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida.
U depresijama, bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe, ali imaju ideje. Medjutim, kad pocnu da izlaze iz depresije, pred kraj teske depresije, kad vec imaju malo snage, cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom), inteligentne, introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti)
U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Imaju strah od zivljenja samostalno. Apel za pomoc – kao zavrsna faza. Proredjuje se poseta, ostaje se u kontaktu. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena), to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). Terapeut mora da cuje pacijenta.
b.   nagon za ishranom
poremecaji u ishrani mogu biti:
kvantitativni
-   povecan – progresivna paraliza, tumor mozga
-   smanjen – depresija, shizofrenija
(mentalna) anoreksija
Oni koji ne jedu, a nije smanjena potreba za hranom. Postoji i strah od sexualnosti. To je ozbiljna bolest. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao.
Dijeta je nezadovoljstvo telom. Cesto je fiksacija na jedan deo tela.
Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste.
Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Ne smeju da se opuste, jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom.
bulimija
Oni koji mnogo jedu.
bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. Rasel
Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Oni koji imaju anoreksiju, a krenu da odrzavaju liniju, pa mnogo jedu, a ono sto pojedu povracaju.
Cesto je kod mladih. Moze cak da ugrozi i zivot.

Poremecaji koji karakterisu anoreksiju:
1.   progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje)
Pri gubitku telesne mase, gube se tecnost, masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi; estradiol – masna kiselina) & proteini.
2.   gubitak menstruacije (kod zena)
3.   hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum)
4.   ne unosenje dovoljno elektrolita (K & Ca)
Ako je praceno povracanjem, onda se gubi K. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija, kad srcani misic moze da se zaustavi. One ne umiru zbog gubitka tezine, vec zbog gore navedenog.
5.   nema smanjenja nagona za ishranom
Sve se to moze desiti i kod bulimije, ali se ostvaruje malo drugacije. Ulazi se kao u neku vrstu ludila
kvalitativni
1.   picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane; trudnoca
2.   koprofagija – jedenje fekalija
Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti.
3.   antropofagija – jedenje ljudskog mesa
Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti).
4.   nekrofagija – jedenje leseva
Kada se jedu delovi mrtvog tela.
1.   klarifikacija
2.   konfrontacija
3.   interpretacija

2.   nagon za odrzanjem vrste
a.   sexualni nagon
kvantitativni
-   povisen – (hipo)manija, hronicni mozdani sindrom mladjih osoba
satirijaza – muskarci
nimfomanija – zene
-   snizen – organsko i psihogeno
impotencija – muskarci (nema erekcije, niti orgazma)
anorgazmija – zene (nema orgazma)
frigidnost – zene (gasenje libida)
muskarci imaju vece muke, zene to sakrivaju
kvalitativni
sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja
-   sexuani partner
narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna), medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju
homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola
lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene
pederastija ili uranizam – muskarci
okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska, zatvor...)
homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja
organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem
pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba
geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba
zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja
nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja
sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja
-   nastrani nacini dozivjavanja orgazma
masturbacija
Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu; potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari, zatvor...).
homosexualnost – i po nacinu je patologija
“Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”, bazicnoj potrebi”
Covek ima potrebu da ima ljubav, pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???)
egzibicionizam
U parkovima, pozoristu... ili vire ili se pokazuju. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). Ne nogu da prevazidju najranije uzraste.
voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih
sadomija – odnos sa zivotinjama
fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi)
sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam
transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). To ima i kod dece – to su koreni patologije. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa, roze garderoba – suprotan pristup roditelja; devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu, nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto).
metatropizam – postoji heterosexualni odnos, ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene
felacio – lizanje ili sisanje; izrazavanje kroz psovke – nose frustracije
a.   roditeljski nagon