Author Topic: TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA  (Read 11740 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA
« on: May 05, 2004, 01:07:20 PM »
Kocic Ivana,
Aleksinac

TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA


* Deo diplomskog rada Ivane Kocic

1. STA SU ALKALOIDI ?


Alkaloidi su bazna, azotova organska jedinjenja, heterociklicne strukture i izrazito fizioloskog dejstva. Hemija alkaloida pocinje 1805. godine, kada je prvi put izolovan morfin. Nova klasa jedinjenja dobila je tada naziv "biljne alkalije", a 1818. godine Meisner je ovim jedinjenjima dao ime ALKALOIDI.

Alkaloidi se u biljkama nalaze u obliku soli razlicitih organskih kiselina, koje su rastvorljive u vodi i etanolu. Bazni karakter alkaloida potice od prisustva azota koji moze da reaguje sa protonom kiseline, svojim slobodnim elektronskim parom. Ova jedinjenja se najcesce javljaju kao kristalna i bezbojna. Manji broj alkaloida je tecan (nikotin, arekolin) ili obojen (berberin). Tecni alkaloidi destiluju s vodenom parom. Alkaloidi se rastvaraju u organskim rastvaracima.


2. PODELA ALKALOIDA

Postoji vise podela alkaloida, ali se alkaloidi najcesce klasifikuju na osnovu hemijske strukture ili na osnovu biogeneze.
Na osnovu strukture molekula, odnosno onog dela koji sadrzi azot, moze se izvrsiti sledeca podela:

1. Alkaloidi proste strukture - fenil - alkilamini (efedrin, meskalin);
2. Alkaloidi sa pirolidinskim, piperidinskim i piridinskim prstenom (piperin, lupinin);
3. Alkaloidi sa kondenzovanim pirolidinskim i piperidinskim prstenom (atropin, kokain);
4. Alkaloidi sa izohinolinskim prstenom (narkotin, emetin);
5. Alkaloidi sa fenantrenskim prstenom (morfin, heroin);
6. Alkaloidi sa hinolinskim prstenom (hinin);
7. Alkaloidi sa indolovim prstenom (johinbin, strihnin);
8. Betalaini - pigment alkaloidi;
9. Likopodijum alkaloidi;
10. Purinski alkaloidi;
11. Steroidni alkaloidi;
12. Alkaloidi razlicite strukture.




3.TERAPEUTSKO DELOVANJE ALKALOIDA

Danas je poznato oko 6.000 alkaloida, ali medicinski znacaj medju njima ima samo nekoliko desetina. U medicini se alkaloidi koriste u obliku raznih soli, u kolicinama koje se krecu od miligrama do nekoliko centigrama. Vece kolicine alkaloida od ovih doza deluju toksicno.

MORFIN, najvazniji alkaloid opijuma, deluje kao snazan analgetik, odnosno kao sredstvo za ublazavanje bolova, ali se koristi samo u slucaju vrlo jakih bolova, jer moze dovesti do stvaranja psiho fizicke zavisnosti kod bolesnika. Morfin se moze koristiti i kao hipnotik (sredstvo za spavanje), ali isto tako u izuzetnim slucajevima.

Derivat morfina - Kodein, ima sasvim drugacije farmakolosko delovanje. Prvenstveno se koristi kao antitusik (sredstvo za sprcavanje kaslja), dok su mu analgeticke osobine veoma slabo izrazene. I Heroin se moze koristiti kao sredstvo protiv kaslja, ali u izuzetno teskim slucajevima raka pluca, koji se ne mogu operisati. Analgeticki efekti heroina su oko 2,5 puta snazniji od morfina, a terapeutske doze su od 3 do 5 miligrama dnevno.

Atropin se u medicini upotrebljava kao parasimpatikolitik, odnosno kao sredstvo koje inhibira funkciju parasimpatikusa. Deluje na centralni nervni sistem, srce, glatke misice i endokrine zlezde. Povisava prag nadrazaja acetilholina, smanjuje lucenje pljuvacke i znojnih zlezda. U lecenju se najcesce primenjuje u obliku sulfata.

Kokain poseduje lokalna anesteticka dejstva pa se zato koristi u oftamologiji, a i u drugim oblastima medicine. Stimulans je centralnog nervnog sistema. Zbog dejstva na simpaticki nervni sistem, javljaju se poremecaji disanja i rada srca, aritmije, skok arterijskog pritiska, cesto fatalni infarkt. Usled dejstva na CNS, izaziva inverziju spavanja, nesanice, epilepticne napade. Unosenje vecih doza kokaina moze dovesti i do anoreksije, ometanja vida, impotencije, anorgazmije, komplikacija tokom trudnoce i porodjaja kod zena. Ova atomska bomba treceg sveta moze dovesti do smrti iz mnogo razloga, smrt zbog respiratornog kolapsa, zastoja rada srca, mozdanog krvarenja, samoubistvo zbog depresivnosti.

Amfetamin, derivat feniletilamina, koristio se pocetkom XX veka kao koristan lek u lecenju narkolepsije, postencefalitickog parkinsonizma nekih depresivnih stanja. I on je stimulator centralnog nervnog sistema, dovodi do povecanja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska i ubrazanja srcanog rada. Amfetamin dovodi i do relaksacije bronhijalnih glatikih misica, opusta detrusor, a kontrahuje sfinkter mokracne besike (zato se koristi u terapiji enureze i inkontinenacije). Upotreba amfetamina nosi visoki rizik od mozdanog udara ili kardiovaskularnih oboljenja, zatim od oboljenja jetre i bubrega. Prosecna doza amfetamina koja se moze dnevno uneti u organizam, iznosi od 30 do 60 miligrama.

Ergot - akaloidi imaju siroku primenu u humanoj medicini. Njihovo fiziolosko dejstvo ispoljava se u blokiranju adrenergicnih nervnih impulsa. Ergometrin ima veliko simpatikoliticko dejstvo tj. usporava funkciju organa koje kontrolise simpatikus. On se, kao i ostali levogiri alkaloidi (dekstrogiri su bez farmakoloskog dejstva), dosta koriste u ginekologiji kao sredstvo za zaustavljanje trudova (uterotonik). Ergotamin se, kao i ergometrin, takodje koristi kao uterotonik i hemoragik. Ali, jedinjenje koje nastaje adicijom dva vodonikova atoma na dvostruku vezu izmedju 9. i 10. ugljenikovog atoma u ergotaminu, nema nikakvo dejstvo na uterus. Novo jedinjenje, dihidroergotamin, koristi se u medicini kao lek protiv migrene.


Hinin (kinin) i hindin (kindin) su alkaloidi kore kininovog drveta. Godine 1639. utvrdjeno je da se kinin (njegov levogiri izomer) moze koristiti kao sredstvo protiv malarije. Razlikuje se od ostalih alkaloida po tom sto ne deluje na neki od oblika specijalizovane zive celije, vec je opsti otrov protoplazme. Hindin sasvim slabo deluje na protozoe koje izazivaju malariju, ali se koristi kao sredstvo protiv srcanih aritmija.

Metilksantini prpadaju alkaloidima, ali su manje otrovni od ostalih alkaloida. Jedan od ksintinskih alkaloida je kofein, slabo bazno jedinjenje. Kofein deluje kao opsti analeptik, sredstvo koje stimulise rad svih organa, a narocito srca i centralnog nervnog sistema. Medjutim, individualne reakcije na njegovo dejstvo su veoma razlicite. Osobe koje piju kafu uglavnom nemaju ostecenja zdravlja, sem onih koji imaju pepticki uleus (iritacija gastroinspektinalnog trakta). Ucestalo unosenje kofeina moze dovesti do srcanih aritmija i ubrazanja rada srca, sto je utvrdjeno u eksperimentima sa bakterijama, ali se procenjuje da je rizik za ljude minimalan.

Nikotin nema znacaja kao lek, jer je veoma otrovan. Dugo se koristio kao insekticid, ali je danas zamenjen boljim sintetickim insekticidima. Dejstvo ovog alkaloida na vegetativni sistem sastoji se prvo u prolaznom stimulisanju, a zatim u trajnoj depresiji svih simpatickih i parasimpatickih ganglija. On deluje na holienergicne receptore u ovim ganglijama, pa su njegova slicna dejstvu acetilholina na istim nivoima. Pusenje je danas veoma rasireno u svetu, iako je opste prihvaceno da je stetno po zdravlje. Pusenje izaziva koronarno oboljenje srca i pluca. Kod pusaca je smrtnost veca nego kod nepusaca. Narocito se smatra stetnim pusenje u toku trudnoce, jer moze da dovede do pobacaja, prevremenog porodjaja, kao i do intoksikacije novorodjenceta nikotinom, ukoliko majka u periodu laktacije pusi u proseku oko 60 cigareta dnevno.

Efedrin, alkaloid koji ne poseduje heterociklicnu strukturu, po fizioloskom dejstvu podseca na adrenalin, ali je stabilniji od njega. Efedrin deluje na centralni nervni sistem, sto se ogleda u povisenju krvnog pritiska, povecanju metabolizma itd. Dodatna je supstanca lekovima protiv bolova (antineuralgicima), a koristi se u lecenju astme, polenske kijavice, sinuzitisa. U slucajevima prekomernog ukapavanja efedrina u nos, moze doci do medikamentoznog rinitisa.


4. NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA

" U narkomaniju se ulazi kroz vrata
bola, kroz vrata uzitka
i kroz vrata zalosti"

Alkaloidi u vecini slucajeva sluze u humanoj i veterinarsko medicini kao lekovi, ali u obicnom zivotu veoma cesto se koriste kao otrovi i opojna sredstva za uzivanje, odnosno kao droga.

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije droga je "svaka supstanca koja, unesena u organizam, moze da modifikuje jednu ili vise funkcija".

Pod opojnom drogom podrazumeva se supstanca koja se koristi medicinski i nemedicinski, a moze da, unesena u ljudski organizam, izazove stanje psiho - fizicke zavisnosti. Svetska zdravstvena organizacija izdvaja sledece tipove zavisnosti:
1. zavisnost morfinskog tipa;
2. zavisnost barbiturno - alkoholnog tipa;
3. zavisnost kokainskog tipa;
4. zavisnost tipa kanabisa (hasis i marihuana);
5. zavisnost amfetaminskog tipa;
6. zavisnost kat tipa;
7. zavisnost tipa halucinogena(LSD)

Zavisnost od droge podrazumeva postojanje fizicke ili psihicke zavisnosti ili oboje. On dovodi do zudnje, ucestalog uzimanja i povecanja uzimanja jedne ili vise droga, a svako lisavanje dovodi do telesnih i psihickih poremecaja i patnji (apstinencijalna kriza).


4.1. ZAVISNOST MORFINSKOG TIPA (OPIJATI)

Koriscenje ploda biljke maka poznato je od davnina. Jos su stari Grci i Rimljani poznavali efekte opijumskih preparata. Opijum i njegovi prirodni derivati (kodein i morfin), kao i polusintetski produkti (heroin), nazivaju se opijatima. Svi preparati opijuma dovode do stvaranja zavisnosti.


4.2 MORFIN - KOSTUR U POKRETU

Dugo se verovalo da morfin unesen injekcionim putem ne dovodi do stvaranja navike. Bila je to velika zabluda - krajem XIX veka doslo je do sirenja morfinomanije. Droge tipa morfina redukuju primarne potrebe (glad, seksualni poriv), smanjuju bol i druge fizicke tegobe. Pocetni efekti morfina su euforicni, a euforija je pracena pricljivoscu. Euforiji slede depresivna raspolozenja, kada uzivalac kreira neki svoj imaginaran svet, svet bez sukoba i briga. Obe depresije zahtevaju vece doze droge, pa tako droga uzeta radi euforicnih efekata postaje jedina nada da se pobedi depresija. Na somatskom planu morfin dovodi do uskih zenica, povracanja, crevne peristaltike, mrsavljenja. Morfomani se odlikuju gubitkom sposobnosti stvaralackog misljenja, emocionalnim poremecajima, delikventnim ponasanjem koje cesto preraste u zlocinsko ponasanje.


4.3. HEROIN - UJED KOBRE

Danas je morfin ustupio mesto jednom od svojih derivata, heroinu, belom kristalnom prasku, rastvorljivom u vodi. Heroin je mnogo jaci od morfina. Narkomani ga kao drogu unose u organizam pusenjem, usmrkavanjem (snifovanjem) i injekcionim putem. Lose se zdruzuje sa ostalim drogama. Heroin je jaka, tvrda droga koja izaziva snazne euforijske efekte. Brzo dovodi do gubitka osnovnih obelezja licnosti, volje za zivotom, nedrustvenog ponasanja i, cesto, samoubilackih cinova. Vec posle dva-tri unosenja ove droge u organizam javlja se psiho fizicka zavisnost, a odvikavanje je veoma tesko jer je apstinencijalni sindrom dramatican. Apstinencijalni simptomi su: depresija, uznemirenost, dijareja, nagon za povracanjem, bolovi po celom telu, osecaj velike hladnoce. I posle prevazilazenja krize postoji mogucnost ponovnom vracanju strasnom "ujedu" heroina. Unosenje ove droge takodje nosi sa sobom rizik od mnogih bolesti. Kod hronicnih heroinomana ceste su: tuberkuloza, karijes, kozne infekcije, sida. Upotreba ove droge zabranjena je u vecini svetskih zemalja.



4.4. ZAVISNOST KOKAINSKOG TIPA

Kokain je alkaloid koji se dobija iz lisca "bozanske biljke" Inka, Erytroxylon coca. Stanovnistvo Juzne Amerike zvace lisce koke da bi utolilo glad i dobilo intelektualnu i telesnu snagu.

Medjutim pocetkom XX veka, kokainizam prerasta u jedan vid zloupotrebe - kokainomaniju. Otkrivena je njegova terapeutska vrednost, ali ubrzo se pokazalo da dolazi do stvaranja navike. Poslednjih godina kokain se koristi kao rekreaciona droga. Unosi se intravenski, a potkozno i intramuskularno unosenje kokaina je retko. Efekti traju kratko, pa kokainomani unose kokain i do 20 puta tokom dana. Hronicno uzimanje kokaina dovodi do zive euforije, "kokainskog pijanstva", sa izrazenom pricljivoscu i psihomotornom aktivnoscu. Ali ubrzo ove efekte zamenjuju apatija i depresivnost, halucinacije i razdrazljivost, tako da je na kraju adikt ukocen poput mumije, i ne reaguje ni na kakve drazi. Isto tako, koriscenje heroina stvara erotski obojena dozivljavanja, prijatne kozne senzacije, ali i inverzije seksualnog ponasanja. Moguce je da je homoseksualnost posledica kokainomanije.

Kokain stvara najsnazniju psihicku zavisnost od svih droga, ali ne i fizicku. Kod kokainomana dolazi brzo do pada intelektualnih aktivnosti, nesposobnosti pamcenja, gubitka kreativnih sposobnosti, pojave destruktivnog i agresivnog ponasanja. Kod teskih intoksinacija javljaju se poemecaji u disanju, sirenje zenica, grcevi, gubitak svesti, a u slucajevima preosetljivosti na kokain, nastaje kokainski sok, a zivot je adiktu ozbiljno ugrozen.


4.5. ZAVISNOST TIPA HALUCINOGENA

Halucinogeni se najcesce ubrajaju u psihotomimetske agense. To su droge koje dovode do privremene izmene psihickih funkcija i do pojave halucinacija. Najznacajnije halucinogene droge su LSD-25, psilocibin, meskalin.


4.5.1. LSD-25 - LUDILO IZ EPRUVETE

LSD-25 je dietilamid lisergne kiseline, koja ima halucinogena svojstva. Veoma je snazna droga i veoma je toksican, moze dovesti do raznih psihickih i treatogenih ostecenja. Upotreba LSD-a moze stvoriti razne psihoze i dusevne bolesti; osim toga LSD-25 ima mutagena i teratogena svojstva, jer izaziva ostecenja hromozoma.

Efekti uzimanja LSD-a zavise od kolicine uzete droge, od licnosti koja je uzima i prostora u kome se uzima, kao i od ocekivanja adikta i njegovog emocionalnog stanja. Apsorpcija je brza i vec posle nekoliko minuta osoba uplovi u sanjarenje, odnosno u "trip". Osoba je cesto preosetljiva na svetlost, ima utisak da se predmeti krecu, lebde u prostoru. Uzivalac oseca sopstveno telo kao strano, razmislja o svojim sposobnostima i pravi razne planove, ili se vraca detinjstvu. Spoljni svet izgleda drugacije. Ali, od euforije i ekstaze licnost ide ka depresiji, panici, javljaju se neprijatna reagovanja od straha do ubilackih i samoubilackih pokusaja.

Toleancija na LSD-25 uspostavlja se veoma brzo. Oko 10% narkomana koji su uzimali LSD dozivi opasne psihicke poremacaje kao sto su: akutne reakcije panike, prolongirane psihoticne reakcije tipa sizofrenije, hronicne promene licnosti. Ceste su i povratne psihoticke reakcije "fles bekovi", koji se mogu javiti i mesecima kasnije, narocito u stresnim situacijama. Hronicnom intoksinacijom LSD-om mogu nastati razlicite vrste reakcija:
- reakcije megalomanije - sumanutost sa idejama fizicke snage i nepovredivosti, poistovecenje sa bogom i komunikacija sa njim;
- reakcije depresije - depresivnost, ocajanje, obeshrabrenost, samoubilacki impulsi;
- reakcije paranoje - paranoidne kreacije, strah od proganjanja, anksioznost;
- impulsivno-kompulzivni fenomeni - praceni grizom savesti;
- slika mentalne konfuzije - licnost dolazi do potpune mentalne alijenacije.

Sva ova stanja megalomanije, sumanutosti, depresije, psihoza dovode do delimicne ili potune raskinutosti kohezije licnosti.


4.6. ZAVISNOST TIPA KANABISA

Kanabionidi se dobijaju iz indijske konoplje (CANABIS SATIVA). Poznato je oko 20 njih, ali je farmakoloski najaktivniji tertahidrokanabinol (THC 9). THC 9 i THC 8 su glavne aktivne supstance marihuane i hasisa. Hasis se dobija iz indijske konoplje, a marihuana iz meksicke konoplje, s tim sto je kolicina THC-a veca u hasisu (oko 15%) nego u marihuani (oko 3%). Kanabisi se nalaze u domenu zabranjenih droga, ali broj osoba koje ih uzimaju neprekidno se povecava. Cesto se navodi da su stetni efekti uzimanja marihuane minimalni ali samo uzimanje nije bezopasno; pitanje da li je marihuana stetna, ostaje ponekad bez odredjenog odgovora, mada ima mnogo nagovestaja da jeste.

Neosporno je da marihuana ima prijatne efekte; cula pod njenim dejstvom postaju ostrija, boje su zivlje. Pusi se najcesce u vidu cigareta, u zargonu nazvanim "Dzoint". Efekti uzimanja marihuane prolaze kroz cetiri faze. U fazi euforicnog uzbudjenja dolazi do telesne i moralne lagodnosti, spokojstva, iluzionih fenomena, naglih napada smeha. Preosetljivost licnosti nastaje u fazi senzoricke egzaltacije, kada dolazi i do napetosti, sugestibilnosti, poremecaja u prostoru i vremenu. U fazi pasivne ekstaze osoba moze doziveti fenomene depersonalizacije, s utiskom da se menja, a da to ne moze da zaustavi. U poslednjoj fazi dolazi do utonulosti u san.

Kod pusaca kanabisa (marihuane) cesta su ostecenja pamcenja i upamcivanja. Dejstvo na organe i organske sisteme ispoljava se lupanjem srca i ubrzanim ritmom, sirenjem disajnih cevi, zapaljenskim i prekancerogenim promenama u disajnim putevima.

Agresivnost i anti-socijalno ponasanje se ne ispoljava toliko cesto, jedino se u slucaju postojanja amotivacionog sindroma kod uzivaoca gubi volja za rad i za komunikaciju sa ostatkom drustva.

Postoje razlicita shvatanja u vezi stvaranja zavisnosti pri uzimanju kanabisa. Najcesce se smatra da marihuana, odnosno kanabisi, stvaraju samo naviku, a navika se razlikuje od adikcije (zavisnosti) odsustvom fizicke zavisnosti i uzimanjem droge samo zbog prijatnih osecanja koja izaziva. Psihicka zavisnost od marihuane nije jaka, slicna je kao i kod duvana. Kanabis je blizi alkoholu nego ostalim drogama, za umerene potrosace nema lose efekte. Vecina uzivalaca moze da se lisi ove droge bez posebne medicinske pomoce, jer nema nekih opasnih simptoma apstinencije. Intoksinacije su isto veoma retke.

Najveca opasnost kod uzimanja marihuane lezi u tome sto su njeni uzivaoci spremni na uzimanje i drugih, znatno stetnijih droga.


5. LICE I NALICIJE ALKALOIDA

Alkaloidi su nadjeni u mnogim biljkama, a ipak samo pet procenata njih sadrzi ova jedinjenja. Funkcija i fizioloska uloga alkaloida u biljkama jos uvek nije dovoljno razjasnjena, ali se pretpostavlja da su oni skladiste azota i da fizioloski stite biljku.

Za coveka, alkaloidi kao sastojci razlicitih lekova i preparata, mogu biti veoma vazni. Njihova upotreba u humanoj medicini za lecenje raznih bolesti, moze biti nezamenljiva u nekim slucajevima. Ipak, nikako se ne moze izostaviti ona druga, tamnija strana - njihovo koriscenje u vidu opojnih sredstava za uzivanje, odnosno droge. Rec droga vodi poreklo od arapske reci "DOVA" sto znaci lekovito sredstvo. Droge su danas daleko od toga. Prisutna svuda, kako u klasicnim kulturama i modernim civilizacijama, tako i kod primitivnih naroda, droga je praiskonska covekova teznja da pobedi svoju nemoc i bar na kratko odputuje u zemlju koja postoji samo u poljima maste. Droga moze biti dobro koje priroda spontano nudi coveku, ali ujedno i otrov sposoban da ga nagriza. Kao iz voca, zabranjenog u ovozemaljskom raju, covek bi mogao iz nje izvuci prednosti i blagostanje. On je birao i izabrao pogresan put. Droga je danas najvece zlo. Priroda je ponudila coveku brojne stvari sposobne da pobede bol, ublaze patnju, daju mu snagu. Zloupotrebivsi taj dar, ljudi su od biljke koje su mu nudile lek za dusevni i fizicki bol, trazili vise - pomoc vlastitim uzicima i oslonac nemirima.

Ali, zamisljeni rajevi i iluzije traju kratko, a budjenje izaziva jos veci bol i osecanje nemocnosti i otudjenosti. Tako narkomanija, od problema licnosti prerasta u socijalni problem. Verovalo se da ce posle navale hipika "dece cveca", droga biti prolazna modna ludost. Ali, vremenom su deca cveca postala deca pakla, a krajem proslog veka izrasle nove "ekstazi spid" generacije.

Urodjenih narkomana nema. Susret sa drogom desava se oko nas. Narkomanija se mora shvatiti kao ozbiljan drustveni problem. Borba protiv droge mora biti uporna i nesalomiva. Informisanje i edukacija populacije mladih, ali i roditelja i pedagoga, medicinsko zbrinjavanje zavisnika, rehabilitacija EKS-adikata, samo su neki od aspekata te borbe. Ne treba stedeti ni vreme, ni sredstva u suzbijanju ovog ljudskog zla.

Iluzije i varke su sve sto pruza droga. Stvarnost, onakva kakva jeste, ipak je stvarnost i realnost, a ne zamisao i halucinacija. Bez dzointa, tableta i sprica, ona moze samo biti lepsa i perspektivnija, pruzajuci coveku sansu da se nadje i snadje i bude dostojan zivljenja.


ZIVOT DA !

DROGA NE !
 


6. KORISCENA LITERATURA

1. Jovan Bukelic: Droga u skolsoj klupi,Velarta, Beograd, 1997.
2. Dr Stevan Lajsic, Hemija prirodnih proizvoda, Filozofski fakultet, Nis, 1983.
3. Dr Miodrag Petkovic, Hemija biomolekula, Univerzitet u Nisu, Nis, 1985.
4. Aleksandar Despotovic i Milan Ignjatovic, Zavisnost od droga i lekova narkomanije, Institut za dokumentaciju zastite na radu, Nis, 1980.
5. Bruno Bisio, Psiha i droga, "Nerkez Smailagic", Zagreb, 1977.
6. Dr Julijana Petrovic i dr Smiljana Velimirovic, Hemija za 4. razred Gimnazije, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

milica_88

  • *
  • Posts: 1
Odg: TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA
« Reply #1 on: May 02, 2009, 11:58:23 AM »
eeee, da li imate mozda nesto vise o ZAVISNOSTI KOKAINSKOG TIPA? treba mi za seminarski... :-\

Srdjan Pavlovic

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 3314
  • FASPER'08.
    • www.oligofrenolog.info
Odg: TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA
« Reply #2 on: May 02, 2009, 03:47:43 PM »
Toga bar imas po internetu koliko volis... dovoljno je znati engleski.
 Za pocetak nije lose krenuti od Wikipedije ili neke druge free internet
enciklopedije, a onda polako dalje...

 http://en.wikipedia.org/wiki/Cocaine_dependence
« Last Edit: May 02, 2009, 03:50:07 PM by Srdjan Pavlovic »

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Odg: TERAPEUTSKO, TOKSICNO I NARKOMANSKO DELOVANJE ALKALOIDA
« Reply #3 on: May 02, 2009, 11:45:08 PM »
ili pokusaj ovde da pronadjes ponesto korisno
ako ti treba prakticni deo
http://forum.narkomanija.ba/