Author Topic: KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST  (Read 13167 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ivona

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« on: July 17, 2004, 05:31:22 PM »
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST  

 ...Roditelji se èesto pitaju kako prepoznati da njihovo dete uzima droge i što uèiniti kad se takav problem pojavi. Znakovi koji upozoravaju da se s detetom nešto dogaða su:

Promene u ponašanju:- izražena sklonost laganju, varanju, kraði, problemi s policijom;- napuštanje starih prijatelja, izbegavanje prièanja o novim;- posedovanje veæe kolièine novca;- èesta i bezrazložna ljutnja, nasilnièko ponašanje, razdražljivost i tajnovitost;- ljutnja i izbegavanje razgovora o drogama;- smanjena motivacija, nedostatak energije i samodiscipline, nizak stepen samopouzdanja;- smanjeno zanimanje za ranije aktivnosti i hobije. Opadanje školskog uspeha:- sve slabije školske ocene;- èesti neopradvani izostanci, lenjost. Znakovi telesnog propadanja:- teškoæe u pamæenju i koncentraciji;- slaba koordinacija pokreta, nepovezan, nejasan govor;- nezdrav izgled;- zapuštanje liène higijene;- zakrvavljene oèi, izrazito proširene ili sužene zenice;- poremeæaj ritma spavanja i prehrane;- gubitak telesne težine;- umor ili hiperaktivnost. Oèigledni znakovi zloupotrebe droga:- posedovanje pribora kao što su lule, cigaretni papir, ampule i male boèice, kapljice za oèi, špricevi, igle, nagorele kašike ili èepovi boca, vatice i sl.- posedovanje droga: razlièitih vrsta tableta, beli ,smeði prah, suvo lišæe, semenke, nepoznate biljke u cvetnjacima, perforisani komadiæi papira s crtežima, boce alkoholnih piæa, ili plin za upaljaèe koji brzo nestaje. Pronalaženje droga ili predmeta za upotrebu droge svakako treba shvatiti kao ozbiljan znak. Drugi nabrojeni znakovi nisu specifièni i ukazuju pre svega na to da se s detetom nešto dogaða. Promena frizure, naèina odevanja, govora i ponašanja ili raspoloženja, normalna je za adolescentsku dob. Katkad je teško razlikovati normalne i oèekivane promene ponašanja adolescenata od onih koje su posledica zloupotrebe alkohola i ostalih droga. Ljutnja, promene raspoloženja, gubitak interesa mogu ukazivati i na postojanje drugih problema, kao što je depresija. U svakom sluèaju, ako su promene izrazite i dugotrajne, zahtevaju pažljivije promatranje.Roditelji èesto pitaju može li se i kako utvrditi postojanje neke supstance u telu. Najjednostvnije je uèiniti analizu urina i utvrditi postoje li tragovi droge u njemu, a to se može uèiniti u laboratoriju ili kod kuæe, pomoæu trakica ili ploèica koje se nabavljaju u apoteci. Tako se može smanjiti sumnja, ali pritom treba biti oprezan. Pre svega, nikako ne treba terati dete na testiranje urina. Ono to može doživeti kao poniženje i tako æe se zatvoriti svaka daljnja moguænost komunikacije. Kod testova uèinjenih kod kuæe takoðe treba biti oprezan i imati na umu da oni nisu potpuno sigurni i da postoji moguænost lažno pozitivnih nalaza. Svaki tako dobijen pozitivan nalaz trebalo bi dodatno proveriti u laboratoriji. U svakom sluèaju, o primeni testova urina najbolje je posavetovati se sa struènjacima koji se bave problemom ovisnosti. Kako voditi poverljiv razgovor Nikada ne poèinjite razgovor i ne ulazite u sukob s detetom dok je pod uticajem alkohola ili neke druge droge Prièekajte da se otrezni i tada svoje sumnje iznesite smireno i objektivno To nije lako, zato prihvatite pomoæ drugih èlanova porodice ako je potrebno ...
 
PREUZETO SA www.serbiancafe.ws

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #1 on: May 05, 2006, 11:18:56 PM »
HEROIN:
     
           Heroin je veoma adiktivna droga. Najnovija istraživanja pokazuju da se umesto ubrizgavanja injekcijama heroin sve èešæe puši ili ušmrkava, i to kako zbog njegove sve veæe èistoæe, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost.
     Heroin se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz èaure azijskog maka. Heroin se na tržištu obièno javlja kao beli ili smeði prah. U slengu se heroin najèešæe naziva ''H'', ''horse'' ili ''junk''.
     
      Zdravstvene teškoæe
     
     Zloupotreba heroina je povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ukljuèujuæi predoziranje, spontani pobaèaj, propadanje vena i infektivne bolesti HIV/SIDA i hepatitis.
     Kratkoroèni efekti heroina se javljaju odmah nakon uzimanja i nestaju nakon nekoliko sati. Nakon što unese heroin korisnika zahvati talas euforije, zajedno sa oseæajem toplote, otežalim ekstremitetima i suvim ustima. Nakon inicijalne euforije korisnik zapada u ''stond'', stanje naizmeniène budnosti i pospanosti. Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema.
     Dugoroèni efekti heroina se javljaju nakon ponovljene upotrebe u toku odreðenog vremenskog perioda. Kod hroniènih korisnika može doæi do propadanja vena, infekcije srèanih zalistaka, èireva i bolesti jetre. Mogu da se jave pluæne komplikacije, ukljuèujuæi upalu pluæa, i to kako zbog lošeg zdravstvenog stanja korisnika, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disanje.
     Pored efekata koje proizvodi sama droga, ulièni heroin ima dodataka koji se ne rastvaraju lako i prouzrokuju zaèepljenje krvnih sudova koji vode u pluæa, jetru, bubrege ili mozak.
     
      Tolerancija, zavisnost i apstinencija
     
     Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znaèi da korisnik mora uzimati više heroina da bi postigao isti intenzitet efekta koji droga stvara. Kako se poveæava doza, vremenom se razvijaju psihièka i fizièka zavisnost. Sa fizièkom zavisnošæu, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.
     Apstinencija, koja kod redovnih korisnika može da se javi i nekoliko sati nakon zadnjeg unošenja droge, stvara žudnju, nemir, bol u kostima i mišiæima, insomniju, dijareju i povraæanje, oseæaj hladnoæe i ježenje kože (''cold turkey''), trzanje i druge simptome. Najjaèi intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmeðu 48 i 72 sata nakon zadnjeg uzimanja i opada nakon sedam dana. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog stanja može biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina daleko manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata.
     
      Leèenje
     
     Postoji široka paleta tretmana heroinske zavisnosti, ukljuèujuæi terapije medikamentima i bihejvioralne terapije, kao i terapijske zajednice. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim suportivnim tehnikama, tako da pacijenti najèešæe prestaju da uzimaju heroin (ili druge opijate) i vraæaju se stabilnom i produktivnom životu.
     Za leèenje heroinske zavisnosti najèešæe se koristi metadon. Metadon, sintetièki opijat koji blokira efekte heroina 24 sata, pokazao se veoma uspešnim kad je propisan u dovoljnim dozama ljudima koji su zavisni o heroinu. LAAM, takoðe sintetièki opijat koji se koristi u leèenju heroinske zavisnosti, može da blokira efekte heroina 72 sata. Ostali odobreni lekovi su naloxone, koji se koristi u sluèajevima predoziranja, i naltrexone, oba ova leka blokiraju efekte morfina, heroina i ostalih opijata.
     Postoji mnogo delotvornih bihejvioralnih terapija za tretiranje heroinske zavisnosti. One se mogu sprovoditi ambulantno i stacionarno. Neke nove bihejvioralne terapije pokazuju veliki uspeh u leèenju heroinske zavisnosti. Contingency menagement terapija koristi sistem –jemstva-, gde pacijenti dobijaju ''bodove'' kada im je test na drogu negativan, i oni te ''bodove'' mogu zameniti za stvari koje æe im olakšati život bez droge. Kognitivno-bihejvioralnom terapijom se nastoji pomoæi pacijentu da promeni svoje mišljenje, oèekivanja, ponašanje i da razvije veštine koje æe mu pomoæi da se nosi sa svakodnevnim stresom.
     

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #2 on: May 05, 2006, 11:20:39 PM »
KOKAIN
      CRACK I KOKAIN
     
     Kokain je veoma adiktivna droga. Kada jednom uzme kokain individua ne može predvideti da li æe nastaviti da uzima drogu ili ne.
     Osnovni naèini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, putem injekcije i pušenje. Ušmrkavanjem se kokainski prah udiše kroz nos, gde se apsorbuje u krvotok kroz nazalno tkivo. Injekcijom se droga, pomoæu igle, direktno unosi u krvotok. Pušenjem se kokainska para ili dim udiše u pluæa, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao i kod injekcije.
     'Crack' je ulièno ime za free base (slobodnu bazu) koja se koristi za pušenje, a dobija se iz kokain hidroklorida. To se radi tako što se kokain pomeša sa sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da bi se odstranio hidrohlorid i na taj naèin se proizvodi kokain za pušenje. Termin 'crack' se koristi zbog zvuka pucketanja koji se javlja kada se ta mešavina puši, odnosno kada se zagreje, a to se dešava zbog prisustva sode bikarbone.
     Zloupotreba kokaina je jednako opasna bilo da se uzima ušmrkavanjem, injekcijom ili pušenjem. Izgleda da do kompulzivne upotrebe kokaina brže dolazi ako se ova supstanca puši, nego kad se ušmrkava. Pušenjem, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuðenje. Korisnik koji drogu unosi iglom je izložen riziku da se zarazi HIV virusom, ako deli iglu ili ostali pribor.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOÆE
     
     Kokain je jak stimulant centralnog nervnog sistema i on onemoguæava proces reapsorpcije dopamina, hemijskog prenosioca signala kojima se reguliše oseæaj uživanja i kretanja. Dopamin predstavlja deo sistema za nagraðivanje koga mozak otpušta i pri tom doprinosi stvaranju uzbuðenja koje je karakteristèno za konzumiranje kokaina.
     Efekti kokaina koji se ogledaju kroz telesne promene ukljuèuju sužene periferne krvne sudove, proširene zenice, povišenu temperaturu i krvni pritisak i ubrzano kucanje srca. Trajanje poèetnih euforiènih efekata kokaina, što ukljuèuje hiper-stimulaciju, smanjen umor i bistrinu uma, zavisi od naèina unošenja droge. Što je brža apsorpcija, to je kraæe trajanje uzbuðenja. Uzbuðenje nakon ušmrkavanja može trajati 15 do 30 minuta, dok nakon pušenja može trajati 5 do 10 minuta. Poveæana upotreba može smanjiti period stimulacije.
     Neki korisnici spominju oseæanja nemira, razdražljivosti i anksioznosti. Može, takoðe, da se razvije tolerancija, pa mnogi zavisnici govore da nastoje da ostvare jednako zadovoljstvo kao nakon prvog uzimanja, ali u tome ne uspevaju. Nauèno je dokazano da neuropsihološke promene koje izaziva kokain utièu da individua nastavlja da uzima drogu, uprkos štetnim psihièkim i socijalnim posledicama. U retkim sluèajevima, može doæi do iznenadne smrti nakon prvog uzimanja kokaina. Ipak, ne zna se kod koga postoji sklonost za iznenadnu smrt.
     Visoke doze kokaina i/ili produžena upotreba mogu da izazovu paranoju. Pušenje crack kokaina može da stvori agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika. Kada zavisnici prestanu da uzimaju kokain, oni najèešæe postaju depresivni. Stoga može doæi do nastavljanja upotrebe kokaina kako bi se prevazišla depresija. Produženo ušmrkavanje kokaina može dovesti do èira na sluzokoži nosa i do ošteæenja nazalnog septuma u tolikoj meri da može doæi do njegovog kolapsa. Smrti povezane sa zloupotrebom kokaina najèešæe nastaju usled zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
     
     DODATNA OPASNOST: COCAETHYLENE
     
     Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajuæi prave kompleksan hemijski eksperiment unutar svog tela. Istraživanja koje je sprovela NIDA (National Institute on Drug Abuse) su pokazala da ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treæu supstancu cocaethylene, koja intenzivira euforiène efekte kokaina,dok se javlja poveæan rizik od iznenadne smrti.
     
      LEÈENJE
     
     Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za leèenje zloupotrebe ovog tipa droge.
     Prioritet u istražvanju jeste pronalazak medikamenta koji bi blokirao ili veoma smanjio efekte kokaina, i koji bi se koristio u leèenju. Istraživaèi takoðe nastoje da otkriju lek koji bi pomogao da se prevaziðe jaka žudnja za drogom kod ljudi koji se odvikavaju od kokaina. Trenutno se ispituje efikasnost i bezbednost korišæenja nekih lekova za leèenje kokainske zavisnosti.
     Zajedno sa terapijom medikamentima koriste se bihejvioralne terapije, posebno kognitivno bihejvioralna terapija, koja može biti veoma efikasna kod leèenja pacijenata koji zloupotrebljavaju kokain. Obezbeðivanje optimalne kombinacije razlièitih tretmana za svakog pojedinaènog pacijenta je od velikog znaèaja za krajnji ishod leèenja.
     

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #3 on: May 05, 2006, 11:22:12 PM »
MARIHUANA
     
     Marihuana je zelena, smeða ili siva mešavina suvog iseckanog lišæa, stabljika, semenki i cveæa konoplje. Postoji više od 200 naziva u slengu za marihuanu. Kod nas se najèešæe koristi termin 'trava'. Kanabis (Cannabis) je termin koji se odnosi na marihuanu i ostale droge koje se dobijaju od iste biljke. Jaèe forme kanabisa su sinsemilla (sin-seh-me-yah ), hašiš i hašiš ulje. Svi oblici kanabisa su psihoaktivni, odnosno menjaju stanje svesti što znaèi da menjaju naèin rada mozga. Svi oni sadrže THC (delta-9-tetrahydrocannabinol ), glavnu aktivnu supstancu u marihuani. Osim THC-a, marihuana sadrži preko 400 drugih materija. Efekti marihuane zavise, izmeðu ostalog, od snage i potencije THC-a koji sadrži.
     Godine 1988., otkriveno je da membrane odreðenih nervnih æelija sadrže proteinske receptore koji vežu THC. Kad se smesti, THC otpušta seriju reakcija koje dovode do uzbuðenja koje doživljavaju korisnici kad puše marihuanu. Kratkoroèni efekti koje prouzrokuje upotreba marihuane su problemi sa pamæenjem i uèenjem; iskrivljena percepcija; otežano mišljenje i rešavanje problema; loša koordinacija; ubrzano kucanje srca; anksioznost i napadi panike.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOÆE
     
     Uticaj marihuane na mozak
     
     Istraživaèi su otkrili da THC menja naèin na koji informacija dolaze do mozga i preraðuju se u hipokampusu. Hipokampus je deo limbièkog sistema mozga koji je od velike važnosti za uèenje, pamæenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom. Istraživanja su pokazala da su neuroni u sistemu preraðivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom podruèju ometeni prisustvom THC-a.
     Najnovija otkriæa su pokazala da dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu sliène onima koje stvara dugotrajna upotreba drugih droga.
     
     Uticaj marihuane na pluæa
     
     Onaj ko redovno puši marihuanu može da ima respiratorne probleme sliène onima koje imaju pušaèi duvana. Oni mogu svakodnevno da kašlju i iskašljavaju šlajm, mogu imati simptome hroniènog bronhitisa i èešæe su prehlaðeni. Ukoliko nastave da puše marihuanu može doæi do abnormalnog funkcionisanja pluæa usled ošteæenog ili uništenog pluænog tkiva. Bez obzira na prisustvo THC-a, kolièina katrana koji udahnu pušaèi marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veæi nego kod pušaèa duvana. Ovo može biti zbog toga što korisnici marihuane dublje udišu dim i duže ga zadržavaju u pluæima i zato što se dim marihuane ne filtrira.
     
     Uticaj marihuane na srce i krvni pritisak
     
     Najnovija istraživanja pokazuju da pušenje marihuane istovremeno sa unošenjem kokaina iglom može prouzrokovati veoma ubrzano kucanje srca i povišen krvni pritisak. U toku jednog istraživanja, korisnicima marihuane i kokaina davana je samo marihuana, samo kokain, a zatim marihuana i kokain zajedno. I jedna i druga droga utièu na kardiovaskularni sistem; kada se kombinuju, efekti su jaèi i duže traju. Srèani ritam se poveæao za 29 otkucaja u minuti samo sa marihuanom i 32 otkucaja u minuti samo sa kokainom. Kada se obe droge kombinuju, srèani ritam se poveæa za 49 otkucaja u minuti, i ubrzan ritam traje duže. Osobe koje su uzimale drogu su mirno sedele. Meðutim, u normalnim (a ne eksperimentalnim) okolnostima, individua može da puši marihuanu i unese iglom kokain a zatim da radi nešto što izaziva stres, što može znaèajno da poveæa rizik od preoptereæenja kardiovaskularnog sistema.
     
     Uticaj dugotrajnog uzimanja marihuane na uèenje i ponašanje
     
     Jedna studija sprovedena meðu srednjoškolcima pokazuje da veštine vezane za pažnju, uèenje i pamæenje slabe kod onih koji su dugo uzimali marihuanu, èak i nakon što su 24 sata prekinuli da uzimaju drogu. Istraživaèi su uporedili 65 'teških korisnika' koji su pušili marihuanu u proseku 29 od 30 proteklih dana i 64 'lakših korisnika' koji su u proseku pušili 1 od proteklih 30 dana. Nakon što su ih brižljivo nadgledali u periodu od 19 do 24-satne apstinencije od marihuane i drugih ilegalnih droga i alkohola, uèenicima je dato nekoliko standardnih testova kojima se meri pažnja, pamæenje i uèenje. U poreðenju sa 'lakšim korisnicima' 'teški korisnici' marihuane su pravili više grešaka i teže su zadržavali pažnju, teže su prebacivali pažnju ukoliko su to zahtevale promene u okolini, imali su poteškoæa u zapažanju, preradi i upotrebi dobijenih informacija. Ova otkriæa ukazuju da je veæe slabljenje meðu 'teškim korisnicima' verovatno povezano sa izmenama aktivnosti mozga prouzrokovanih marihuanom.
     Dugoroèna istraživanja upotrebe marihuane meðu mladima osnovnoškolskog uzrasta pokazuju da oni koji uzimaju marihuanu postižu slabiji uspeh nego oni koji ne uzimaju, èešæe prihvataju devijantno ponašanje, èešæe se odaju delinkventnom ponašanju i agresiji, više se bune, imaju lošije odnose sa roditeljima, i više se druže sa delinkventima i korisnicima droga.
     Istraživanja pokazuju veæu ljutnju i regresivno ponašanje (sisanje prsta, gnev) kod male dece èiji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece èiji roditelji ne konzumiraju ovu drogu.
     
     Uticaj marihuane na trudnoæu
     
     Zloupotreba bilo koje droge može da naškodi zdravlju žene u trudnoæi. Istraživanja pokazuju da su bebe koje su rodile majke koje su u toku trudnoæe uzimale marihuanu bile manje od beba koje su rodile majke koje nisu uzimale drogu. U suštini, postoji veæa verovatnoæa da kod manjih beba doðe do zdravstvenih problema.
     Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose odreðenu kolièinu THC-a na bebu. Istraživanja pokazuju da, ukoliko majka konzumira marihuanu tokom prvog meseca dojenja, može doæi do slabijeg motorièkog razvoja bebe (kontrolisanje pokreta mišiæa).
     
     Adiktivni potencijal marihuane
     
     Droga je adiktivna ako stvara kompulzivnu, èesto nekontrolisanu žudnju za drogom, njeno traženje i uzimanje, bez obzira na negativne zdravstvene i društvene posljedice. Marihuana zadovoljava ove kriterijume. Više od 120.000 ljudi u SAD godišnje se prijavi na leèenje od zavisnosti od marihuane. Izmeðu ostalog, istraživanja sprovedena na životinjama pokazuju da marihuana stvara fizièku zavisnost, a neki ljudi govore o simptomima odvikavanja.
     Bez obzira na koliko majica i slika vidite nacrtan list marihuane ili koliko puta èuli da je cool biti naduvan, upamtite ovo: NE MORATE UZIMATI MARIHUANU SAMO ZATO ŠTO MISLITE DA SVI OSTALI TO RADE. VEÆINA MLADIH NE UZIMA MARIHUANU.
     

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #4 on: May 05, 2006, 11:23:23 PM »
INHALANTI
     
     Inhalantima se nazivaju hemijska isparavanja koja se udišu i stvaraju psihoaktivne efekte, što znaèi da dovode do izmene svesti. Iako su mnogi ljudi izloženi isparljivim rastvaraèima i drugim inhalantima, u kuæi ili na poslu, oni ih ne smatraju drogama, jer ta sredstva nisu proizvedena u tu svrhu. Mladi ljudi èesto zloupotrebljavaju inhalante, delimièno i zbog toga što su lako dostupni i jeftini. Ponekad deca nenamerno zloupotrebe inhalante koji su prisutni u proizvodima koji se nalaze u kuæi. Roditelji bi trebali da vode raèuna da deca ne doðu u dodir sa tim proizvodima.
     Inhalanti se dele u sledeæe kategorije:
     
     1. Rastvaraèi
     - industrijski ili kuæni rastvaraèi ili proizvodi koji sadrže rastvaraèe, ukljuèujuæi razreðivaè, benzin i lepkove
     - rastvaraèi koji se koriste u kancelarijama i umetnièke potrepštine, kao što su: korektor, boje, markeri, sredstva za èišæenje
     
     2. Gasovi
     - gasovi koji se koriste u kuæi ili komercijalni proizvodi, ukljuèujuæi butan i propan gas, gasovi za rashlaðivanje
     - kuæni aerosoli u spreju, kao što su: boje u spreju, lakovi za kosu, dezodoransi i zaštitni sprejevi
     - medicinski anestetièki plinovi kao što su: eter, hloroform, halothane i nitrous oxide (plin koji izaziva smejanje)
     
     3. Nitrati
     - alifatièki nitrati, ukljuèujuæi cyclohexyl nitrite, koji je dostupan svakome; amyl nitrite, koji je dostupan samo na recept; i butyl nitrite, koji spada u ilegalne supstance.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOÆE
     
     Iako su razlièitog sastava, skoro svi zloupotrebljavani inhalanti stvaraju efekte sliène anestetièkim, što znaèi da deluju tako što usporavaju telesne funkcije. Kada se, kroz nos ili usta, udahnu u pluæa inhalanti izazivaju intoksikacijske efekte. Intoksikacija traje nekoliko minuta ili više sati ako se uzimanje ponavlja. Ispoèetka, korisnici mogu osetiti laganu stimulaciju; nastavljajuæi inhaliranje mogu da se osete slobodnije i slabije mogu da se kontrolišu; na kraju korisnik može da izgubi svest.
     Udisanje visoko koncentrisanih kolièina hemikalija koje se nalaze u rastvaraèima ili sprejevima može direktno prouzrokovati prestanak rada srca i smrt. Visoke koncentracije inhalanata mogu prouzrokovati smrt usled gušenja, jer inhalanti dolaze u pluæa, a potom u centralni nervni sistem što dovodi do prestanka disanja. Udisanje odreðenih rastvaraèa može izazvati sledeæe pojave, koje su neizleèive:
     - gubitak sluha - tolueni (boje u spreju, lepila) i trichloroetyleni (sredstva za èišæenje, korektor)
     - periferne neuropatije ili grèeve udova - hexani (plin, benzin) i nitro oxidi (paste za èišæenje)
     - ošteæenja mozga ili centralnog nervnog sistema - tolueni (boje u spreju, lepila)
     - ošteæenja koštane srži - benzeni (benzin)
     
     Ozbiljne, ali potencijalno izleèive, pojave ukljuèuju:
     - ošteæenja bubrega i jetre - supstance koje sadrže toluene i chlorinated hydrocarbons ( korektor, sredstva za hemijsko èišæenje)
     - nedostatak kiseonika u krvi - organski nitrati i methylene chloride (razreðivaè, aceton)
     
     Smrt koju su izazvali inhalanti obièno je prouzrokovana veoma visokim koncentracijama isparavanja. Namerno udisanje isparavanja iz plastiène ili papirne kese veoma poveæava opasnost od gušenja. Èak i kad se koriste aerosoli ili isparljiva sredstva u skladu sa svojom namenom (npr. farbanje, èišæenje), najbolje je da se to radi u prostorijama sa dobrom ventilacijom ili napolju. Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), vrstom raka koji se najèešæe javlja kod ljudi obolelih od AIDS-a. Studije o KS su pokazale da je mnogo ljudi koji imaju KS koristilo isparljive rastvaraèe. Još uvek se istražuje hipoteza da su nitrati faktor koji doprinosi razvoju KS kod ljudi zaraženih HIV virusom.
     

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #5 on: May 05, 2006, 11:24:23 PM »
KLUPSKE DROGE
     
     Klupske droge su droge koje se najèešæe konzumiraju u klubovima, diskotekama, party-jima i sliènim mestima na kojima preovladava ''rave'' muzika. Droge koje se koriste na takvim mestima su veoma razlièite, a ukljuèuju droge koje se veæ dugo zloupotrebljavaju, kao što su marihuana i kokain, kao i droge èija je zloupotreba tek poèela, kao što su metamfetamin, ecstasy, gamma-hydroxybutyrat (GHB), flunitrazepam (Rohypnol) i ketamin. Neke od ovih droga su stimulanti, neke depresivi, dok su neke halucinogeni.
     Jedan od razloga zašto mladi uzimaju ove droge jeste taj što one predstavljaju novost. Zbog toga mladi smatraju da one nisu opasne i da su nuspojave o kojima se govori retke ili preuvelièane, kao i da njima lièno ove droge ne mogu naškoditi. Meðutim, upravo zato što su to relativno nove droge, oni koji ih uzimaju su pokusni kuniæi, jer èak ni nauènici ne znaju sve posledice koje one mogu da izazovu. Ipak, pokazalo se da ove supstance mogu prouzrokovati ozbiljna, ponekad trajna ošteæenja i smrt. Kako se kod nas sve èešæe prave rave party-ji bilo bi korisno proèitati kakve su to droge i koje opasnosti sa sobom nosi njihova (zlo)upotreba.
     
     MDMA: methylenedioxymethamphetamine – Ecstasy, X, XTC
     
     Ecstasy je i stimulant i halucinogen. Rejveri ga uzimaju oralno u obliku tablete da bi im dao energiju za ples i za ''dizanje'' raspoloženja. On ubrzava rad srca i povisuje krvni pritisak, a može dovesti do povišenja telesne temperature koja prouzrokuje ošteæenje bubrega i srca. Izgleda da droga maskira oseæaj žeði – što je veoma opasno zbog višesatnog igranja u zagušljivim i prepunim klubovima, pa može doæi do smrti usled akutne dehidriranosti. I kombinovanje ecstasyja sa alkoholom može biti izuzetno opasno, pa èak i fatalno. Hronièna zloupotreba MDMA može stvoriti dugoroène neurotoksiène efekte u mozgu.
     
     GHB: gamma – hydroxybuturate – Teèni Ecstasy, G
     
     Providna teènost bez ukusa, GHB je depresor i vezan je uz trovanja, predoziranja i silovanja. Predoziranje GHB-om može dovesti do gubljenja svesti, kome i smrti, usled prestanka disanja. Posto je GHB ilegalan prave ga amateri, i stoga je jaèina i èistoæa razlièita, tako da korisnici ne mogu sa sigurnošæu znati koliko uzimaju. Zbog toga su èesta predoziranja.
     
     Ketamin – K, Special K, Vitamin K
     
     Ketamin je veterinarski anestetik koji stvara halucinatorne efekte. Ako je u teènom stanju droga se dodaje marihuani ili duvanu, a ako je u praškastom obliku onda se ušmrkava kao kokain. Velike doze ketamina dovode do delirijuma, amnezije, zakazivanja motorièkih funkcija, a ponekad i do prestanka disanja što može da ima fatalan ishod.
     
     Rohypnol: Flunitrazepam – Roofies, Rophie, Roche
     
     Benzodiazepinski sedativ slièan Valiumu, flunitrazepam nije odobren da se prodaje na recept. Uzima se oralno u obliku tablete ili rastvoren u piæu. Ova droga nema ni ukusa ni mirisa i stvara amneziju, stoga ga osoba može uneti u organizam a da toga nije ni svesna. Zbog toga je flumitrazepam vezan uz silovanja i druge seksualne napade.
     
     Lysergic Acid Diethylamide: LSD – Acid, L
     
     LSD je veoma jak halucinogen koji se uzima oralno najèešæe na komadiæima upijajuæeg papira, kocki šeæera ili na tabletama u kojima se nalazi teèna droga. Droga stvara potpuno abnormalno percipiranje, ukljuèujuæi izoblièenje zvuènih i vidnih senzacija, kao i emocionalne efekte gde se javljaju brze promene raspoloženja u rasponu od jakog straha do euforije.


sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #6 on: May 05, 2006, 11:25:08 PM »
STEROIDI
     
     Anabolièko androgeni steroidi su hemijske supstance koje su vezane uz muške polne hormone. "Anabolièki" se odnosi na stvaranje mišiæa, a "androgeni" na izražene muške sekundarne karakteristike. "Steroidi" su vrsta lekova. Ovi lekovi su legalno dostupni jedino putem recepta, da bi se leèila stanja koja se pojavljuju kad telo proizvodi abnormalno male kolièine testosterona, kao što su kasni pubertet i neke vrste impotencije, zatim da se leèi trošenje tela pacijenata koji imaju SIDU i druge bolesti. Zloupotreba steroida može prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, od kojih su neki neizleèivi.
     Danas, atletièari i drugi zloupotrebljavaju anabolièke steroide da bi poboljšali reyultate i da bi unapredili svoj fizièki izgled.
     Anabolièki steroidi se uzimaju oralno ili intravenozno, obièno u ciklusima koji traju nekoliko sedmica ili meseci, umesto da ih uzimaju kontinuirano. Oni uzimaju višestruke doze steroida tokom odreðenog vremenskog perioda, zatim prestaju jedno vreme, da bi opet poèeli. Takoðe, korisnici èesto kombinuju nekoliko razlièitih vrsta steroida da bi poveæali njihovu efektnost, a smanjili negativne efekte.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOÆE
     
     Izveštaji pokazuju da upotreba anabolièkih steroida poboljšava mišiænu masu, snagu i sposobnost da se trenira duže i napornije. Postoji više zdravstvenih teškoæa koje su prouzrokovane zloupotrebom steroida, od kojih su neke neizleèive. Takoðe, ljudi koji unose intravenozno anabolièke steroide izloženi su riziku od dobijanja ili prenošenja hepatitisa, koji prouzrokuje teška ošteæenja jetre, ili HIV-a, virusa koji dovodi do SIDE.
     Osnovni nusefekti koji se javljaju prilikom zloupotrebe steroida su: tumor i rak jetre, žutica, zadržavanje teènosti, visok krvni pritisak, povišen LDL (loši holesterol) i snižen HDL (dobri holesterol); ostali nusefekti ukljuèuju: tumore bubrega, akne i drhtavicu. Takoðe, postoje još neki nusefekti vezani uz pol:
     - za muškarce - smanjeni testisi, smanjen broj spermatozoida, neplodnost, æelavost, rast grudi, poveæan rizik od dobijanja raka prostate
     - za žene - rast dlaka po licu, æelavost, neredovnost ili prestanak menstruacije, poveæan klitoris, dublji glas
     - za adolescente - prevremeni prestanak rasta zbog preuranjenog koštanog sazrevanja i ubrzanih pubertetskih promena. To znaèi da adolescenti rizikuju da ostanu niski ako uzimaju anabolièke steroide pre nego što se potpuno razviju.
     Nauèna istraživanja pokazuju da zloupotreba anabolièkih steroida može prouzrokovati agresivnost i druge psihološke nusefekte. Mnogi korisnici govore da se dobro oseæaju dok su na steroidima, ali istraživaèi istièu da može doæi do naglih promena raspoloženja, ukljuèujuæi i simptome sliène onima koji se javljaju kod manije, što vodi do nasilja. Kad se prestane sa uzimanjem droga èesto se javlja depresija, što može da doprinese razvoju zavisnosti o anabolièkim steroidima. Istraživaèi, takoðe, navode da korisnici mogu patiti od paranoidne ljubomore, ekstremne razdražljivosti, zabluda, lošeg prosuðivanja usled oseæaja nepobedivosti.

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #7 on: May 05, 2006, 11:26:25 PM »
METAMFETAMIN
     
     Matamfetamin je adiktivni stimulant koji aktivira odreðene æelije u mozgu. Metamfetamin je hemijski srodan amfetaminu, ali efekti metamfetamina na centralni nervni sistem su jaèi. Obe droge se koriste u medicinske svrhe, najviše u leèenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba ogranièena.
     Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, vrlo je adiktivan i èesto se zloupotrebljava. Metamfetamin ima razlièite nazive u slengu kao što su: 'speed', 'meth' i 'chalk'. Metamfetamin hidroklorid, èisti providni komadiæi slièni ledu, koji se koriste za pušenje, zovu se:'ice', 'crystal' i 'glass'.
     
     ZDRAVSTVENE TEŠKOÆE
     
     Metamfetamin oslobaða velike kolièine neurotransmitera dopamina, koji stimuliše moždane æelije, podižuæi raspoloženje i telesnu pokretljivost. Pokazalo se da ima neurotoksiène efekte, ošteæujuæi moždane æelije koje sadrže dopamin i serotonin (neurotransmiter). Izgleda da nakon odreðenog vremena metamfetamin uzrokuje smanjenje nivoa dopamina, što može dovesti do simptoma sliènih onima kod Parkinsonove bolesti.
     Metamfetamin se uzima oralno, intranazalno (ušmrkavanje praha), intravenozno (ubrizgavanjem) i pušenjem. Odmah nakon pušenja ili intravenoznog ubrizgavanja, korisnik doživljava intenzivno uzbuðenje ili 'flash' koje traje samo nekoliko minuta i smatra se izuzetno ugodnim. Ušmrkavanje ili oralno uzimanje stvaraju euforiju, ali ona nije intenzivna. Korisnici mogu brzo postati zavisni, što dovodi do èešæeg uzimanja i poveæavanja doze.
     Istraživanja na životinjama, koja se sprovode više od 20 godina, pokazuju da velike doze metamfetamina ošteæuju neuronske završetke. Neuroni koji ne sadrže dopamin i serotonin ne odumiru nakon upotrebe metamfetamina, ali nervni završeci budu odseèeni, a pokazalo se da je njihov ponovni rast ogranièen.
     Aktivnost CNS-a (centralnog nervnog sistema), nakon uzimanja i malih kolièina metamfetamina, ukljuèuje poveæanu budnost, poveæanu psihièku aktivnost, smanjen apetit, hipertermiju i euforiju. Ostali efekti CNS-a ukljuèuju razdražljivost, insomniju, konfuziju, drhtavicu, grèeve, zabrinutost, paranoju i agresivnost. Hipertermija i grèevi mogu razultovati smræu. Metamfetamin prouzrokuje ubrzano lupanje srca i povišen pritisak, pa može dovesti do nepopravljivih ošteæenja krvnih sudova u mozgu, što može biti uzrok moždanog udara. U ostale efekte metamfetamina ubrajamo respiratorne probleme, nepravilno kucanje srca i ekstremnu anoreksiju. Njegova upotreba može izazvati kardiovaskularni kolaps i smrt.


sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #8 on: May 06, 2006, 10:09:36 AM »
još informacija na engleskom jeziku - http://dancesafe.org/documents/druginfo/index.php

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #9 on: May 25, 2006, 04:58:15 PM »
Uspešnim roditeljstvom protiv zavisnosti!

Osam roditeljskih grešaka u vaspitanju:

- oslobaðanje od teškoæa
- tolerisanje loših postupaka
- negativno usmerenje
- preterana strogost
- apsolutna sloboda
- loši primeri
- nedostatak odgovornosti
- udovoljavanje svim željama


Ceni sebe, donesi zdrave odluke! - slogan je ovogodišnje kampanje UN-a usmeren tinejdžerima u borbi protiv zavisnosti. Kao što su prijemèljivi za negativna iskustva i rizièna ponašanja, adolescenti su otvoreni i za jasne i nedvosmislene poruke protiv zloupotrebe i za razlièite programe prevencije. Dužnost je svih nas koji radimo s mladima omoguæiti im siguran i zdrav put u svet odraslih, a njihovo je pravo da, kao odrasle osobe, biraju naèin života, iako ni tada odabir ne može i ne sme biti štetan. Dobro usmerena zdravstvena edukacija i upuæivanje na tradicionalne vrednosti kao i opšte moralne norme, dobra su protivteža patetiènoj heroinskoj subkulturi.

Dete treba gledati,
a ne nadgledati!

Dete treba voleti,
a ne opskrbljivati!

Dete od roditelja oèekuje da se vole,
a ne samo da ga vole!


Za zajednicu je mnogo isplativije više investirati u programe školske i vanškolske prevencije zavisnosti, jer leèenje zavisnika i aktivnosti represivnog aparata koštaju mnogo više. Da ne bi zavisnika gledali samo u brojkama i time umanjili tragediju osobe i njegove porodice, istina je da primarna prevencija nema alternativu, jer bolje je ulagati u zdravlje nego u bolest koja je teško izleèiva (samo dva, tri posto). Iz iskustva u radu s adolescentima, možemo reæi da su dobri edukativni programi buduænost u borbi protiv zavisnosti, naravno uz podršku porodice kao prve brane bilo kojoj zavisnosti. Ako postoje rasprave o slobodi izbora u modernom liberalnom društvu, mesta za dvoumljenje nema kad govorimo o deci i drogi.

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #10 on: June 09, 2006, 10:47:40 PM »
Млади у живо блато зависности закораче на раскрсници основне и средње школе. – Свака пета тинејџерка злоупотребљава седативе

На београдској нарко-сцени већ неколико месеци суверено влада сканк – генетски модификована марихуана која се рекламира под истим слоганом као и нес-кафа – три ( доживљаја) у једном ( џоинту). Упућени , наиме, тврде да акутно дејство најновије генерације марихуане траје више од шест часова и да „трип” на седмо небо започиње уласком у период турбуленције, који се преплиће с халуциногеним стањима свести, да би након неколико сати уживалац сканка принудно слетео у – депресију.

Марихуана је и даље прва „карта” с којом се путује у измењену реалност, а више од 90 одсто оних који користе наркотике у живо блато зависности закорачи на раскрсници основне и средње школе. Вирус политоксикоманије наставља да се шири међу нашом омладином, а најновији трендови су комбиновање различитих психоактивних супстанци типа – коктел амфетамина, седатива и алкохола.

По неким проценама, у нашој земљи има од 30.000 до 130.000 наркомана, мада нико не зна тачан број зависника, јер су лечени наркомани – врх леденог брега, а стручњаци Уницефа упозоравају да је у последњих десет година број наркомана десет пута повећан.

У Институту за неуропсихијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, у коме се годишње збрине 9.000 ургентних психијатријских пацијената, чак 18 одсто случајева је у вези са злоупотребом психоактивних супстанци, а у Заводу за лечење болести зависности, који региструје 45.000 прегледа на годишњем нивоу, на лечење се јави око 5.000 наркомана.

Примаријус др Александар Рамах, наш реномирани психијатар и добар познавалац прилика на београдској нарко-сцени, који већ две деценије лечи наркомане, каже да синтетички наркотици и даље имају статус најпопуларнијих дрога. Он подсећа да су дискотеке Београда и светских метропола почетком деведесетих година прошлог века постале „породилишта” екстази генерације – хемијске деце рођене у „браку” амфетамина и ЛСД-а, која у пунолетство улазе с озбиљним психичким поремећајима. Заблуде о дрогама за једну ноћ – небеским водичима кроз „грознице суботње вечери” фабриковале су се у истим оним лабораторијама у којима се производило и „лудило из епрувете”, а екстази пилуле постале су хемијска маскота тинејџера који су одрастали деведесетих година и задржале статус најпопуларнијих „викенд дрога” тинејџера који одрастају у новом миленијуму.

Др Александар Рамах тврди да амфетамини доживљавају прави „камбек”, а да цена једне пилуле амфетамина и екстазија износи између 200 и 300 динара.

Амфетамини су, подсећа др Рамах, на тржиште медикамената избачени средином осамдесетих година и то под псеудонимом „лекови за спремање испита” који убрзавају мождану активност, спречавају одлазак у царство снова и повећавају будност и концентрацију. Иако су медицински посленици упозоравали да амфетаминске пилуле не смеју бити стална „помоћна литература” у спремању испита, јер могу да узрокују „несаницу” неких важних унутрашњих органа, тада још нико није могао да претпостави да ће деценију касније амфетамини постати најомиљеније психоактивне бомбоне тинејџера који одрастају у новом миленијуму.

Лепши део средњошколске и студентске популације, сумњичав спрам чудотворних „интелектуалних” ефеката шарених „витамина коре мозга”, био је „купљен” причом о њиховим дијеталним ефектима. Психоделичне амфетаминске бомбоне су, наиме, поред низа претумбација у централном нервном систему, на несрећу блокирале и такозвани центар за глад и доводиле до субјективног осећаја ситости, што је тинејџерке које су на вечитој емотивној клацкалици балансирале између биолошког захтева „јести” и социјалног императива „бити мршав” – дефинитивно определило да постану чланови „клуба љубитеља екстазија”.

Стручњаци који су у контакту с младим зависницима имају обичај да кажу да „млади о дроги сазнају врло брзо, наставници касно, а родитељи готово никад”, а истраживање Европске агенције за реконструкцију је показало да око 95 одсто ученика других разреда средњих школа у Србији зна за марихуану, хероин, кокаин, седативе и екстази”!

– Нема поделе на лаке и тешке дроге! Можда ће парадоксално звучати, али ја имам пацијенте који су се успешно „скинули” са хероина, а не могу да оставе седативе – зато што су они много „доступнији”, теже се открива њихова конзумација и лакше се добијају на рецепт – истиче др Рамах.

Наш саговорник истиче да је цена дроге у нашој земљи врло ниска и своју тезу потврђује илустрацијом да се један џоинт може „смотати” и за педесет евра, а да се квотер ( четвртина грама) хероина може набавити и за 400-500 динара. Др Александра Рамаха посебно забрињава чињеница да расте број хероинских зависника који су заражени хепатитисом Це и истиче да нека истраживања говоре да је између трећине и половине интравенских наркомана заражено овим вирусом.

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #11 on: June 25, 2006, 12:38:47 AM »
Mladom zavisniku je potrebna pomoæ, a roditelj mu je prvi treba pružiti

Èak dve do tri godine proðu pre nego što veæina roditelja otkrije da njihovo dete uzima drogu. Ne zatvarajte oèi, veæ prepoznajte simptome zavisnosti, uspostavite poverenje i svome detetu pomozite pre nego što droga potpuno zavlada njegovim životom!

Organizam naviknut na drogu

Uopšte je poznata èinjenica da je zloupotreba droga meðu decom i mladima poslednjih godina porasla. Zloupotrebljavaju se ilegalne droge - kod nas marihuana, hašiš, LSD, amfetamini, ecstasy, heroin, kokain, ali i legalne alkohol i duvan, pa i supstance iz domaæinstva - lepak, benzin, plin, iz kuænih apoteka sredstva kao što su sedativi. Nije retka i kombinacija svih tih supstanci. Mladi poèinju uzimati droge vrlo rano, najèešæe u srednjoj školi, ponekad veæ u osnovnoj, a posebno je rizièan prelazak u srednju školu.

Deca poèinju uzimati droge iz najrazlièitijih razloga: iz želje da se oseæaju odraslima, želje za uklapanjem i pripadanjem grupi, želje da se opuste i dobro oseæaju, želje za pobunom i rizikom, iz radoznalosti. Mnogi s drogama eksperimentišu, odnosno uzmu ih samo da bi probali, neki postaju povremeni ili redovni konzumenti, a kod nekih se razvija zavisnost.

O zavisnosti govorimo kad uzimanje supstance izazove neodoljivu ili teško savladivu želju da se nastavi s uzimanjem. Supstanca može izazvati fizièku ili psihièku zavisnost ili pak oba oblika zavisnosti. Fizièka zavisnost znaèi da je organizam postao naviknut na drogu, odnosno da je droga postala potrebna za funkcionisanje tela. Prestanak uzimanja sredstava izaziva jake telesne simptome (npr. bolovi u kostima, mišiæima, groznica, znojenje itd.). Psihièka zavisnost podrazumeva potrebu za oseæajem koji droga izaziva, stoga postoji gotovo neodoljiv psihièki poriv da se droga ponovo uzme kako bi se ponovio oseæaj zadovoljstva ili odgodila neprijatnost i teskoba.

Redovno uzimanje droge za zavisnika postaje nužno da bi mogao relativno normalno funkcionisati, a s vremenom nastaju trajne negativne promene ponašanja i odnosa prema okolini. Droga postaje deo organizacije života. Bez obzira je li posredi eksperimentisanje, povremeno uzimanje ili se veæ razvila zavisnost, svaka droga i svaki naèin uzimanja nose opasnosti.

Kako prepoznali zavisnost

Roditelji se èesto pitaju kako prepoznati da njihovo dete uzima droge i što uèiniti kad se takav problem pojavi.
Znakovi koji upozoravaju da se s detetom nešto dogaða su:

    * Promene u ponašanju:
      - izražena sklonost laganju, varanju, kraði, problemi s policijom;
      - napuštanje starih prijatelja, izbegavanje prièanja o novima;
      - posedovanje veæe kolièine novca;
      - èesta i bezrazložna ljutnja, nasilnièko ponašanje, razdražljivost i tajnovitost;
      - ljutnja i izbegavanje razgovora o drogama;
      - smanjena motivacija, nedostatak energije i samodiscipline, nizak stepen samopouzdanja;
      - smanjeno zanimanje za ranije akotivnosti i hobije.
    * Opadanje školskog uspeha:
      - sve slabije školske ocene;- èesti neopradvani izostanci, lenost.Znaci fizièkog propadanja;
      - teškoæe u pamæenju i koncentraciji;- slaba koordinacija pokreta, nepovezan, nejasan govor;
      - nezdrav izgled;
      - zapuštanje osobne higijene;
      - zakrvavljene oèi, izrazito proširene ili sužene zenice;
      - poremeæaj ritma spavanja i ishrane;
      - gubitak telesne težine;
      - umor ili hiperaktivnost.
    * Oèiti znaci zloupotrebe droga:
      - posedovanje pribora kao što su lule, cigaret papir, ampule i male boèice, kapi za oèi, špric, igle, nagorele kašike ili èepovi boca, vata i sl.
      - posedovanje droga: razlièitih vrsta tableta, beli do smeði prah, suvo lišæe, semenke, nepoznate biljke u baštama, perforirani komadiæi papira s crtežima, boce alkoholnih piæa, lepak ili plin za upaljaèe koji brzo nestaje.


Prisilno testiranje je poniženje

Pronalaženje droga ili predmeta za upotrebu droge svakako treba shvatiti kao ozbiljan znak. Drugi nabrojeni znakovi nisu specifièni i ukazuju pre svega na to da se s detetom nešto dogaða. Promena frizure, naèina odevanja, govora i ponašanja ili raspoloženja, normalna je za adolescentsku dob. Katkad je teško razlikovati normalne i oèekivane promene ponašanja adolescenata od onih koje su posledica zloupotrebe alkohola i ostalih droga. Ljutnja, promene raspoloženja, gubitak interesa mogu ukazivati i na postojanje drugih problema, kao što je depresija. U svakom sluèaju, ako su promene izrazite i dugotrajne, zahtevaju pažljivije posmatranje.

Roditelji èesto pitaju može li se i kako utvrditi postojanje neke supstance u telu. Najjednostvnije je uèiniti analizu urina i utvrditi postoje li tragovi droge u njemu, a to se može uèiniti u laboratoriju ili kod kuæe, pomoæu trakica ili ploèica koje se nabavljaju u apoteci. Tako se može smanjiti sumnja, ali pritom treba biti oprezan. Pre svega, nikako ne treba terati dete na testiranje urina. Ono to može doživeti kao poniženje i tako æe se zatvoriti svaka daljnja moguænost komunikacije. Kod testova uèinjenih kod kuæe takoðe treba biti oprezan i imati na umu da oni nisu potpuno sigurni i da postoji moguænost lažno pozitivnih nalaza. Svaki tako dobijen pozitivan nalaz trebalo bi dodatno proveriti u laboratoriju. U svakom sluèaju, o primeni testova urina najbolje je posavetovati se sa struènjacima koji se bave problemom zavisnosti.

Svakom je roditelju teško

Ako se pokaže da je dijete zaista uzelo drogu, veoma je važno izbeæi paniku, samookrivljavanje i svaðe te prihvatiti svaku moguæu pomoæ. To je vrlo teško, jer se najèešæe javlja ljutnja, oseæaj krivice i promašenosti kao roditelja.

Prema izjavama veæine zavisnika koji se leèe u bolnicama, njihovi roditelji proseèno 2 do 3 godine nisu znali da im deca uzimaju drogu. Ponekad je roditelju teško samome sebi priznati da bi njegovo dete moglo imati problema te naprosto zatvori oèi, a to može imati loše posledice.

Naprotiv, treba utvrditi koliko je velik problem. Je li posredi povremeno uzimanje droge ili su se veæ razvili znaci zavisnosti, pa na temelju toga pronaæi rešenje. Mnogi mladi eksperimentišu s drogama, žele ih probati, kao i mnoge druge nove stvari. S veæinom njih biæe dovoljno otvoreno razgovarati o uzimanju droga i opasnostima koje ono nosi, jer mladi veæinom toga nisu svesni. Ako se droga uzima redovno ili se razvila zavisnost, problemu treba pristupiti ozbiljnije. Dobro je potražiti savet i pomoæ struènih osoba. To može biti doktoropæe prakse, doktor školske medicine, psihijatar ili struènjak koji se bavi problemima zavisnosti.

Svakom je roditelju teško odluèiti se na ovaj korak, ali uvek treba imati na umu da pomaže svom detetu i da æe se problem uzimanja droge lakše rešiti u poèetku.

Kako voditi poverljiv razgovor

    * Nikada ne poèinjite razgovor i ne ulazite u sukob s detetom dok je pod uticajem alkohola ili neke druge droge
    * Prièekajte da se otrezni i tada svoje sumnje iznesite smireno i objektivno
    * To nije lako, zato prihvatite pomoæ drugih èlanova porodice ako je potrebno

http://www.roditeljportal.com

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #12 on: July 02, 2006, 11:45:18 AM »
Struènjaci za borbu protiv bolesti zavisnosti upozoravaju -
Ne postoje izleèeni narkomani!

Narkotici izazivaju trajno ošteæenje mozga i fiziološke promene.
Srbija jedina zemlja u regionu bez nacionalne strategije


U svetu je prošle nedelje obeležen Svetski dan borbe protiv narkomanije, a u Skupštini Beograda održana je javna rasprava na temu stvaranja nacionalne strategije u borbi protiv ove opasne bolesti. Akcije koje su se do sada preduzimale bile su sporadiène, svodeæi se na reklamne kampanje kratkog daha, a suzbijanjem narkomanije stalno se bave samo tri ministarstva: policija, pravosuðe i zdravstvo. Jedan od uèesnika ove konferencije je bila i zamenica predsednika gradske struène komisije za borbu protiv droge i bolesti zavisnosti psihijatar Silvela Draškoviæ.

- Mi ne treba da pronalazimo rupu u saksiji, veæ samo da primenimo rešenja koja veæ postoje. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije. U Hrvatskoj i Sloveniji ti programi se sprovode veæ 15 godina - navodi dr Draškoviæ.

Prema reèima struènjaka, laici narkomaniju doživljavaju kao nešto što je grešno, društveno neprihvatljivo, ali je to zapravo hronièna bolest. To je medicinsko-socijalni problem, a za leèenje je potrebna i lekarska pomoæ, ali i podrška okruženja.

- Droga odavno nije više problem iskljuèivo Beograda. Zbog toga se veliki centri za leèenje bolesti zavisnosti prave se u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu. Srbija æe biti podeljena na tri regiona, ali nam i dalje fali nacionalna strategija. Sve se zasniva na trouglu èovek - supstanca - društvo, od porodice, škole do radnog mesta, a da bi leèenje bilo uspešno, treba delovati na sva temena tog trougla. Treba delovati preventivno, kroz porodicu, društvo, kroz školski sistem, koji mora biti uspešan za svakog, bez obzira na inteligenciju, u okviru njegovih potencijala, a ne da školstvo ima iskljuèivo takmièarski karakter. Mladom èoveku treba omoguæiti da se samopotvrðuje, da naðe posao - kaže dr Draškoviæ, koja je savetnik u odseku za prevenciju i leèenje od bolesti zavisnosti u Zdravstvenom zavodu železnièar i u dodiru je s narkomanima.
      
Prema njenim reèima, potrebno je u nacionalnu strategiju ukljuèiti i Ministarstvo za rad i zapošljavanje, Ministarstvo finansija, Upravu carina i doneti sistemske zakone koji æe pospešiti prevenciju i podiæi zdravstvenu kulturu kod mladih ljudi na viši nivo.

- U zavodu imamo Odsek za pomoæ u odrastanju, koji pomaže mladima, a kroz njega je prošlo 3.000 ljudi. NJih smo kroz akciju "Znanje kroz izbor" nauèili da prepoznaju opasnost, a oni su nastavili da animiraju svoje vršnjake, što je mnogo bolje jer je dokazano da najviše informacija mladi primaju upravo od vršnjaka. Ali ne treba raditi samo na mladima veæ treba obrazovati i roditelje, ali i školski kadar, kako da prepoznaju drogu i kako da reaguju - kaže ovaj psiholog.

Prosek starosti kod mladih koji probaju i eksperimentišu sa drogama je sve niži i niži, veæ sa 12 godina deca probaju marihuanu, a sa 14 heroin, i to je alarmantno. Društveni sistem vrednosti se potpuno urušava i dešava se da deca otvoreno puše marihuanu, a izloženi su i "bombardovanju" medija, u kojima se pojavljuju neke poznate liènosti koje takoreæi propagiraju konzumaciju droge.

- Naša medicinska struka ne poznaje termin izleèenog narkomana, oni mogu biti samo zaleèeni, s kraæim ili dužim, uspešnijim ili neuspešnijim periodom apstinencije. Problem je što narkotici izazivaju trajne fiziološke promene u mozgu - kaže Draškoviæ.

PREDSOBLJE ZA "LAZU"

- Upotreba narkotika dovodi do atrofije mozga. Snimanjem dvadesetogodišnjaka ustanovljeno je da je "starost" njihovog mozga, kao u devedesetogodišnjaka, sa svim znacima demencije, kratkim pamæenjem, dezorijentacijom, nesposobnošæu da nešto nauèe, redukovanom koncentracijom, impulsivnim ponašanjem koje je uglavnom praæeno agresijom, prema drugima, ili prema sebi. Èak kod 18 procenata psihotiènih pacijenata u "Lazi K. Lazareviæu" okidaè za bolest bila je upravo upotreba droge - upozorava dr Silvela Draškoviæ.

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #13 on: July 09, 2006, 07:39:58 PM »
Ecstasy i Speed put do pakla

Po istraživanjima najmanje 50 % mladih, uzrasta od 16 do 20 godina je bar jedanput probalo neku drogu.
Ecstasy po upotrebi je najnovija droga u grupi amfetaminskih halucinogena. Njegova glavna supstanca je MDMA koju je patentirala jedna farmaceutska kompanija kao lek za smanjivanje apetita, ali nikada nije plasirana na tržište zbog svojih negativnih efekata na zdravlje ukljucujuci i oštecenja mozga.

Proizvodi se u tajnim laboratorijama a pojavljuje se na tržištu u obliku pilula raznih boja sa utisnutim raznovrsnim logoima: probodeno srce, propnuti konjic ferrarija, mitsubishi, slonic, zec, ptica, Versace, bik, srp i cekic i brojni drugi. Po znaku može se (ne uvek!) znati nacin delovanja, na primer; ferrari je jak, dugo traje, daje više energije - manje ljubavi i prisnosti.; crveni Versace (može biti i druge boje), krace traje, ali ima u sebi mnogo MDMA i zato daje mnogo srece i ljubavi itd.
Simptomi uzimanja Ecstasy su: hiperaktivnost, preterano raspoloženje, razdražljivost, gubitak apetita, nesanica, široke zenice, ubrzani puls, suva usta i nos, grcenje mišica.

Posledice:razvoj zavisnosti, psihicke promene, depresija po uskracenju doze, moguce psihoticne reakcije, iscrpljenost organizma, mršavljenje, rizik prelaska na još opasnije droge koje smiruju (heroin), fiksanje droge povecava rizik zaraze hepatitisom ili AIDS-om. Prema najnovijim sananjima ecstasy se pokazao opasnijim nego što se do skoro mislilo jer napada DNK i izaziva mutacije i oštecenja na naslednom materijalu. To može ostaviti teške posledice na buduce naraštaje.

Speed (brzina) ulicni je naziv za prilicno širok spektar hemijske porodice metamfetamina koji deluju na centralni nervni sistem jace od amfetamina. Danas se na ilegalnom tržištu speed pojavljuje najcešce u dvija oblika, kao amfetamin (prah amfetamin sulfata) i metamfetamin (prah metamfetamin hlorida - naziv; crank). Standardna pakovanja prozirne su najlonske vrecice sa prahom ili sa kristalicima. Prodaje se i u obliku tableta, masne stvrdnute paste i kapsula. Delovanje speeda pocinje posle 15 - 30 minuta. Trajanje je razlicito (od 3 sata do cak 12 sati, ice i do 30 sati) i zavisi od cistoce i dodataka, ali i o osobina konzumenta (težina, tolerancija i dr.).

Simptomi su: povecana živahnost, povecana agresivnost, isušena usta, povecan pritisak, raširene zenice, moguce povracanje.

Posledice: teški poremecaji bubrega i pluca, oštecenje jetre, neishranjenost, pojave cireva, smanjeni imunitet, srcane smetnje, nesanica, oštecenje mozga. Dugotrajno uzimanje velikih doza može dovesti do psihoze, koja ukljucuje halucinacije, opsene i paranoju. Moguci su smrtni slucajevi.

sand

  • Guest
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
« Reply #14 on: July 11, 2006, 07:13:31 PM »
Kada droge dovode do nepoštenja: 10 naèina na koje mladi varaju svoje roditelje

Vjerovali ili ne, mladi su veoma dobri u varanju svojih roditelja. Kako oni to rade? Pitali smo tinejdžere da s nama podijele svoje tajne. Èitajte, roditelji, imate dosta toga da nauèite.

1. Kad maèka ode…: Tinejdžer insistira da ode prenoæiti kod prijatelja kad roditelji idu na put. Kada roditelji odu, tinejdžer se vraæa u kuæu sa grupom prijatelja. (To se najèešæe dešava za vrijeme praznika, godišnjica i drugih posebnih prilika).

2. Izgled kameleona: Kada ode na školsku zabavu, tinejdžeru je dozvoljeno da je napusti kad god želi. Neki tinejdžeri se slikaju kako bi imali dokaz da su bili prisutni na zabavi, a zatim odu u neèiju kuæu ili u odvojeni dio prostorije u kojoj se odvija zabava. (Odredba da se tinejdžer vrati kuæi rano sa zabave neæe sprijeèiti problematièno ponašanje.)

3. Otvoreni prostor: Festivali u prirodi se obièno pretjerano ne nadgledaju i tinejdžeri mogu lako otiæi na parking ili u šumu i koristiti psihoaktivne supstance. Tinejdžere mogu na party povesti stariji prijatelji koji voze. (Èesto se dešava da se stariji adolescenti druže s mlaðim tinejdžerima.)

4. Sloboda poslije škole: Poslije škole, dok su mnogi roditelji još na poslu, tinejdžeri mogu koristiti prazne kuæe i raditi šta god hoæe. (Problematièno ponašanje nije ogranièeno samo na vikende!)

5. Napušteni prostor: Dok ide do kuæe prijatelja, tinejdžer možda treba proæi pored nekih osamljenih i napuštenih podruèja (kao što je parking ili šumarak) i koristiti psihoaktivne supstance ili imati seksualne odnose. (To se može dešavati i u sred dana, osobito kad tinejdžeri nemaju adekvatan prevoz.)

6. Slab nadzor u školi: Na školskim priredbama (kao što su školske predstave ili druženja) ili tokom van nastavnih aktivnosti, tinejdžeri se mogu išunjati i koristiti psihoaktivne supstance u podruèjima koja su zavuèena i ne nadziru se.

7. Šunjanje iz kuæe: Iako roditelji mogu biti u kuæi za vrijeme dok vaša djeca spavaju kod prijatelja, tinejdžeri se mogu išunjati iz kuæe kasno naveèer i otiæi negdje pješke ili da neko doðe po njih autom.

8. Pretvaranje vode u vino: Adolescent može ukrasti alkohol iz bifea roditelja i, ako je potrebno, u flašu dodati vodu da roditelji ne bi primijetili da nedostaje alkohol.

9. Neuobièajena zadaæa iz matematike: Iako su roditelji zadovoljni kad dijete ide kod prijatelja da uèi, tinejdžeri možda neæe raditi ono što roditelji misle. (Ovo je jedna od najèešæih laži kojima se tinejdžeri služe kako bi izašli iz kuæe vani.)

10. Promjena plana: Tinejdžeri mogu reæi da idu kod prijatelja da prenoæe i onda “promijene plan” u zadnjem trenutku ne ostavljajuæi roditeljima dovoljno vremena da provjere gdje idu.

Mnoge navedene situacije se èine èudnim i smiješnim, ali kad je dijete ovisno o drogi ili želi raditi nešto rizièno, ono æe uraditi bilo šta kako bi nastavilo zloupotrebu ukljuèujuæi laganje, kraðu i varanje. RODITELJI: NE PODCJENJUJTE SPOSOBNOSTI VAŠEG TINEJDŽERA.