Inkluzija

Mnogi smatraju da je za realizaciju inkluzije potrebno jako puno novca, imati 25 doktora nauka iz oblasti koje kod nas ne postoje, 5-10 godina iskustva u radu i sl.. Moje iskustvo je da je za realizaciju inkluzije najvažnije pobediti samog sebe: stvaranje nelagode i demotivisanosti za realizaciju inkluzije. Već postoji dosta slobodnog softvera koji je u potpunosti pravljen prema kriterijima dostupnosti za osobe sa hendikepom, specifikacije i standardi su besplatni kao i taj slobodan softver, a kod nas se to ipak ne dešava. ja nakon svog iskustvau radu sa školama kao i nevladinim organizacijama koje dobro kotiraju kod donatora smatram da je problem u sledećem:

1. Inkluzija nije isključivo stvar političkog deklarisanja već aktivne prakse

2. Inkluzija je stvar ličnih promena i promena ličnog načina rada

3. Inkluzija podrazumeva spremnost da promenimo naš način doživljavanja procesa učenja tj. da edukatori i učenici započnu zajedničku interakciju u procesu učenja izjavom: Ja ne znam.

4. Inkluzija podrazumeva socijalnu interakciju i zajedničko kreiranje i modifikaciju edukativnog sadržaja

5. Niko pa ni ministartsvo pa ni tzv. reformatorske nevladine organizacije nisu isključivi vlasnici metoda, procesa učenja, kao i edukativnog materijala.

6. Inkluzija se garantuje integritetom i maksimalnom fleksibilnošću prosvetnih radnika

7. Sve ostalo što može biti teško i značajno nije opravdanje za nepoštovanje prethodnih 6 tačaka.

Posetite www.atutor.ca odličan softver koji može da radi on-line i off-line. napravljen je za učenje po kriterijima dostupnosti. Linux centar je napisao priručnik za ATutor na engleskom jeziku, prevest će se i na srpski.

atutor

Uputstvo za korišćenje ATUTOR-a na Engleskom jeziku
Za čuvanje dokumenta desni klik pa Save Link As…
Dokument je u pdf formatu.

Share

4 thoughts on “Inkluzija”

  1. Suština problema je jako dobro definisana. Verovatno je vide i drugi koji su pokušali sa primenom inkluzije.
    A da li se naziru sledeći koraci? Kako ljude podstaći da rade na sebi, kako će edukatori priznati da ne znaju, kako osvestiti prosvetne radnike…. Čini se da bi bilo znatno lakše da nemamo novca, za to postoji lek. A ovako?

  2. Sve je jednostavno. Za svaku promenu , posebno kada je životna navika i tolerancija u pitanju, treba da se uči i radi … “treba hteti -treba smeti”, treba se potruditi a nema sistemskog rešenja koje će ljude naterati da moraju da se promene te je sve na nivou pojedinačnih ili nivou malih grupa. Najviše su potrebni obučeni kardovi od patronažnih sestara do profesora u srednjoj školi, od lekara do rehabilitatora,… od rođenja do poznog doba. Sada osobe sa smetnjama u razvoju imaju mnogo duži vek i roditelji nisu na vreme osvešćeni šta da rade niti imaju u dovoljnom broju stručnjaka u praktičnom radu sa decom, nema dovoljno aktivnosti za decu: radionica i projekata za malu decu (njih niko skoro ne radi niti u NVO). Inkluyija je izvodljiva ali moramo svi zajedno raditi i biti sinhronizovani, razumeti se u potrebama i mogućnostima, toliko je jednostavno i toliko blizu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *