Invalidi ostali bez pomoći

Jagodina

JAGODINA – Projekat personalnog asistenta za osobe sa invaliditetom koji je završen 15. juna osobama sa invaliditetom u Jagodini doneo je mnogo problema. Posle pet godina, ljudi koji su uz pomoć personalnog asistenta uspeli da unaprede kvalitet života, da putuju, da rade i žive kao i svi ostali, ostali su uskraćeni za prava koja im pripadaju zakonom i životom.

Projekat personalnog asisenta zaživeo je 2003. godine kada ga je finansirala Irska vlada a kasnije Ministarstvo za rad i socijalnu politiku kao i Fond za socijalne inovacije i to za 70 osoba u Beogradu, Smederevu, Jagodini i Leskovcu. Vremenom je država smanjivala broj onih koji mogu da koriste usluge personalnog asistenta zbog navodno velikih troškova, da bi danas ovaj projekat doživeo gašenje.

– Mi smo pokazali da je ovaj vid podrške jeftiniji od institucionalnog smeštaja. Broj korisnika je smanjen tako da umesto nekadašnjih 12 osoba sa invaliditetom danas personalnog asistenta ima šest osoba. Mesečni troškovi za njih su 114.200 dinara sa sve porezima i prihodima. Oduzimanje personalnog asistenta za nas ima posledice koje su nesagledive – kaže Dimitrije Gligorijević ispred Centra za samostalni život invalida.

Ovu vrstu pomoći nisu mogli da koriste oni koji sede kod kuće već osobe koje su aktivne, imaju posao, edukuju se, putuju.

– Često držim predavanja u zemljama u okruženju upravo na temu samostalnog života osoba sa invaliditetom. Ne mogu da vozim, to je do sada radio moj personalni asistent. Ne mogu da uđem u stan bez njega, jednostavno moj život ne bi mogao da bude aktivan bez personalnog asistenta – dodaje Gligorijević.

U filmu koji je uradio Centar za samostalni život invalida značaj ove usluge najbolje je opisala Stana Radivojević.

– Ujutru nisam mogla da ustanem iz kreveta dok neko ne dođe da me podigne. Onda me stave u kolica, pored peći i ja tu provedem ceo dan. Ćutim i čekam da uveče, kad neko od rodbine ili prijatelja može da dođe da me stavi u krevet, nekad u 23 nekad u ponoć. Tako je proticao moj život. Uz asistenta moj život je dobio novu dimenziju, posle deset godina ja sam izašla iz kuće – rekla je Stana Radivojević.

U Centru za samostalni život invalida ima sportista koji su osvajači medalja, ljudi koji brojnim projektima doprinose razvoju grada. Na kraju, svako od njih traži svoja prava.

– Mi nećemo milostinju, ne želimo to. Mi imamo prava kao i drugi ljudi na život. S druge strane, personalni asistenti su imali posao, stalno zaposlenje, izdržavali su svoje porodice. Jedan od njih je i otac troje maloletne dece koji je 15. juna ostao bez posla – dodaje Gligorijević.

Na državi je kao i na lokalnoj samoupravi da još jednom razmotri ovaj problem. Finansiranjem personalnih asistenata osobama sa invaliditetom daje se mogućnost normalnog života, ali i ravnopravno učešće u zajednici.

(Izvor: Blic)

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *