Intelektualni razvoj deteta u ovom periodu je veoma važan jer definiše igru deteta. Igra preko motorne akcija obezbedjuje dalji psihomotorni razvoj, i ona predstavlju put i način na koji se motorika i kognicija međusobno dopunjuju. Poznavanje svih svera razvoja deteta je nužan preduslov za podsticanje razvoja deteta kroz igru i igračke.
Karakteristično za decu predškolskog uzrasta je igra bez pravila što odlikuje predoperativni stadium. Deca poznaju i razlikuju klase, ali imaju problema u razlikovanju članova klase, najčešće u okviru određene podklase (oko 3 godine). Npr. dete vidi puža, nekoliko koraka dalje vidi još jednog misleći da je to isti puž. Dete još uvek nema sposobnost indukcije ili dedukcije već je mišljenje transduktivno. Nema generalizacije iz pojedinačnih članova i suprotno, već se izjednačava značenje dva člana. Npr dete misli da je pacov miš jer ima dugačak rep što je dete usvojilo kao jednu od glavnih karakteristika miša.
U kasnijem periodu (4-7 godine) javlja se intuitivno mišljenje. Dete ne dokazuje svoje tvrdnje ili ih oskudno obrazlaže, što potiče iz egocentrizma i nepostojanja operativnosti mišljenja. Nema unutrašnje rasprave i potkrepljivanje tvrdnje činjenicama, već često potkrepljivanje se javlja kroz fantaziju u kombinaciji sa “Zašto ?- Zato” odgovorima. Ipak u ovom periodu je mnogo naglašenija motorna praktična akcija kao logičan nastavak na senzo-motornu inteligenciju. Razvija se pojam o pripadnosti klase ali deca u ovom periodu još uvek ne razumeju odnos klase i podklase. Na pitanje: ”Da li na stolu ima više jabuka ili više voća ?” , dete će odgovoriti jabuka čak i kada su samo jabuke na stolu.
Populacija dece sa mentalnom retardacijom mehanički usvaja određene pojmove bez adekvatne iskustvene podloge, deca sa telesnom invalidnošću usled primarnih oštećenja imaju smanjenu mogućnost za učenje putem iskustva iz adekvatne motorne radnje, deca oštećenog vida se oslanjaju na motorno, auditivno iskustvo ali nedostaje vidno potkrepljenje za pravilno formiranje pojmova, klasa itd. Zajedničko za ove populacije je da razvoj kasni a da se najveći problemi javljaju u oblasti sticanja iskustva, stvaranje mentalnih reprezantacija, šema akcija, kao i same motorne akcije koja kreira novo iskustvo.
Predškolski uzrad karakteriše egocentrizam. Deca smatraju da svi ljudi o istim stvarima razmišljaju na isti način koji je podudaran sa njihovim.
Javljaju se egocentrični i socijalizovani govor. Egocentrični govor po Pijažeu ima tri podklase: eholalija (ponavljanje reči ili slogova uživanja radi, pritom se neobraćajući drugim osobama. Dete može ponavljati i reči bez značenja. Nije reč o patološkoj eholaliji.), monolog (dete govori sebi, misli naglas, “izvodi“ ono što nije u mogućnosti da izvede samom radnjom), monolog udvoje ili kolektivni monolog (dete govori u društvu drugih i zbog drugih ali ne očekuje njihovu reakciju ili sagovorništvo) . Socijalizovani govor (Pijaže, Mekarti) može se podeliti na nekoliko podklasa: adaptirana informacija (razmena mišljenja sa drugima, uvod u dijalog), kritika i ruganja, naredbe zahtevi i pretnje, pitanja i odgovori, socijalna fraza (npr. molim, hvala) i dramska imitacija. Dramska imitacija je najznačajnija kada je reč o igri i učenju kroz igru. Deca podražavaju govor i ponašanje odraslih i na taj način prihvataju određene socijalne miljee i znanja o svetu koji ih okružuje. Kroz igru i dramsko podražavanje defektolog može navoditi dete i na taj način podsticati učenje.
Igra je u ovom periodu simbolička, imaginativna, prepuna fantazije. Zasnovana na individualnom mnogo više nego na kolektivnom. Ona je dvostruko egocentrična jer zadovoljava dečiju invidividuu sa jedne strane, a u isto vreme dete preobražava realnost zarad i prema vlastitoj želji. Osnovno oruđe igre je simbol. Prema stvarima se postavljaju kao prema živim bićima (animizam/antropomorfizam). Sve što postoji u prirodi oko nas se nalazi tu zbog čoveka/deteta je dečije uverenje proisteklo iz egocentrizama. Dete izjednačava delovanje prirodnih tj. natprirodnih sila sa delovanjem čoveka (artificijelizam), uzrok objašnjava posledicom (finalizam) Kroz fantaziju deca razvijaju izmišljenu situaciju i bez mnogo motorne akcije razvijaju različite scenarije. Na taj način bogate svoje iskustvo izvitopereno asimilirajući stvarnost kroz vlastito “ja“.
U okviru razvojnih grupa predškolske dece uloga defektologa jeste procena, tretman, vaspitno-obrazovni rad. Treba iskoristiti znanja o razvojnim karakteristikama deteta zarad boljeg pristupa detetu i kvalitetnijeg rada. Defektolog se sa detetom mora igrati, a kroz igru se može i proceniti i učiti i razvijati sposobnosti. Naravno u svakom trenutku se mora znati koje sposobnosti se razvijaju i uopšteno šta je cilj igre odnosno rada za defektologa.
