Karakteristike igre deteta od 3-7 godina

Intelektualni razvoj deteta u ovom periodu je veoma važan jer definiše igru deteta. Igra preko motorne akcija obezbedjuje dalji psihomotorni razvoj, i ona predstavlju put i način na koji se motorika i kognicija međusobno dopunjuju. Poznavanje svih svera razvoja deteta je nužan preduslov za podsticanje razvoja deteta kroz igru i igračke.

Karakteristično za decu predškolskog uzrasta je igra bez pravila što odlikuje predoperativni stadium. Deca poznaju i razlikuju klase, ali imaju problema u razlikovanju članova klase, najčešće u okviru određene podklase (oko 3 godine). Npr. dete vidi puža, nekoliko koraka dalje vidi još jednog misleći da je to isti puž. Dete još uvek nema sposobnost indukcije ili dedukcije već je mišljenje transduktivno. Nema generalizacije iz pojedinačnih članova i suprotno, već se izjednačava značenje dva člana. Npr dete misli da je pacov miš jer ima dugačak rep što je dete usvojilo kao jednu od glavnih karakteristika miša.

deca

U kasnijem periodu (4-7 godine) javlja se intuitivno mišljenje. Dete ne dokazuje svoje tvrdnje ili ih oskudno obrazlaže, što potiče iz egocentrizma i nepostojanja operativnosti mišljenja. Nema unutrašnje rasprave i potkrepljivanje tvrdnje činjenicama, već često potkrepljivanje se javlja kroz fantaziju u kombinaciji sa “Zašto ?- Zato” odgovorima. Ipak u ovom periodu je mnogo naglašenija motorna praktična akcija kao logičan nastavak na senzo-motornu inteligenciju. Razvija se pojam o pripadnosti klase ali deca u ovom periodu još uvek ne razumeju odnos klase i podklase. Na pitanje: ”Da li na stolu ima više jabuka ili više voća ?” , dete će odgovoriti jabuka čak i kada su samo jabuke na stolu.

Populacija dece sa mentalnom retardacijom mehanički usvaja određene pojmove bez adekvatne iskustvene podloge, deca sa telesnom invalidnošću usled primarnih oštećenja imaju smanjenu mogućnost za učenje putem iskustva iz adekvatne motorne radnje, deca oštećenog vida se oslanjaju na motorno, auditivno iskustvo ali nedostaje vidno potkrepljenje za pravilno formiranje pojmova, klasa itd. Zajedničko za ove populacije je da razvoj kasni a da se najveći problemi javljaju u oblasti sticanja iskustva, stvaranje mentalnih reprezantacija, šema akcija, kao i same motorne akcije koja kreira novo iskustvo.

Predškolski uzrad karakteriše egocentrizam. Deca smatraju da svi ljudi o istim stvarima razmišljaju na isti način koji je podudaran sa njihovim.

Javljaju se egocentrični i socijalizovani govor. Egocentrični govor po Pijažeu ima tri podklase: eholalija (ponavljanje reči ili slogova uživanja radi, pritom se neobraćajući drugim osobama. Dete može ponavljati i reči bez značenja. Nije reč o patološkoj eholaliji.), monolog (dete govori sebi, misli naglas, “izvodi“ ono što nije u mogućnosti da izvede samom radnjom), monolog udvoje ili kolektivni monolog (dete govori u društvu drugih i zbog drugih ali ne očekuje njihovu reakciju ili sagovorništvo) . Socijalizovani govor (Pijaže, Mekarti) može se podeliti na nekoliko podklasa: adaptirana informacija (razmena mišljenja sa drugima, uvod u dijalog), kritika i ruganja, naredbe zahtevi i pretnje, pitanja i odgovori, socijalna fraza (npr. molim, hvala) i dramska imitacija. Dramska imitacija je najznačajnija kada je reč o igri i učenju kroz igru. Deca podražavaju govor i ponašanje odraslih i na taj način prihvataju određene socijalne miljee i znanja o svetu koji ih okružuje. Kroz igru i dramsko podražavanje defektolog može navoditi dete i na taj način podsticati učenje.

Igra je u ovom periodu simbolička, imaginativna, prepuna fantazije. Zasnovana na individualnom mnogo više nego na kolektivnom. Ona je dvostruko egocentrična jer zadovoljava dečiju invidividuu sa jedne strane, a u isto vreme dete preobražava realnost zarad i prema vlastitoj želji. Osnovno oruđe igre je simbol. Prema stvarima se postavljaju kao prema živim bićima (animizam/antropomorfizam). Sve što postoji u prirodi oko nas se nalazi tu zbog čoveka/deteta je dečije uverenje proisteklo iz egocentrizama. Dete izjednačava delovanje prirodnih tj. natprirodnih sila sa delovanjem čoveka (artificijelizam), uzrok objašnjava posledicom (finalizam) Kroz fantaziju deca razvijaju izmišljenu situaciju i bez mnogo motorne akcije razvijaju različite scenarije. Na taj način bogate svoje iskustvo izvitopereno asimilirajući stvarnost kroz vlastito “ja“.

U okviru razvojnih grupa predškolske dece uloga defektologa jeste procena, tretman, vaspitno-obrazovni rad. Treba iskoristiti znanja o razvojnim karakteristikama deteta zarad boljeg pristupa detetu i kvalitetnijeg rada. Defektolog se sa detetom mora igrati, a kroz igru se može i proceniti i učiti i razvijati sposobnosti. Naravno u svakom trenutku se mora znati koje sposobnosti se razvijaju i uopšteno šta je cilj igre odnosno rada za defektologa.

Share

Monografijata „AUTIZAM“

IZVADOCI OD RECENZII

Monografijata „AUTIZAM“ e originalno delo i prvo od vakov vid vo Republika Makedonija. Taa pretstavuva samostoen trud na avtorot i istovremeno prv obid za pokompleksno proučuvawe na etiologijata i epidemiologijata na problemot autizam. So toa nesomnen e pridonesot na ovoj trud vo razvojot na defektološkata i medicinskata naučna misla.

Na mislewe sum deka trudot }e predizvika golem interes vo makedonskata stru~no-nau~na javnost. Knigata e nameneta za defektolozi, doktori po medicina, psiholozi, socijalni rabotnici, psihijatri, nevrolozi, pedijatri, epidemiolozi, imunolozi, a može da posluži i kako učebno pomagalo za studentite na Institutot za defektologija i Institutot za psihologija pri Filozofskiot fakultet i studentite od Medicinskiot fakultet vo Skopje.

korica knjige

Avtorot koristi dosta precizna terminologija vo izrazuvaweto, a jazikot na pišuvaweto e jasen, korekten i lesno itliv. Problemot na autizmot e iznesen vo celost i za prv pat vo Republika Makedonija e napraven obid za seopfatno prika`uvawe na dadenata materija.

Prof. d-r Ajdinski

Share

Najnov učebnik “HUMANA GENETIKA”

Najnov učebnik pod naslov “HUMANA GENETIKA”, eden od retkite na makedonski jazik. Ova kniga nadopolnuva golema praznina zaradi nepostoenje na stručna literatura od ovaa oblast.

humana genetika - korica

Najnoviji udžebnik pod naslovom “HUMANA GENETIKA”, jedan od retkih na makedonskom jeziku. Ova kniga nadopunjava veliku prazninu kada se uzme u obzir nepostojanje literature na makedonskom jeziku kada je reč o ovoj oblasti.

Autor: Doc. Dr Vladimir Trajkovski

Share

Knjiga “Hologram”

HOLOGRAM, dimenzije: 12×17; korice: meke, plastificirane; strana: 48; štampana: 2005.; tema: PROZA; dizajn: Zoran S. Šestić; izdavač: Vasa Radovanović i Gordana Ćulibrk, Književna Akademija; autor: NENAD ŽIVKOVIĆ Cena: 120,00 dinara + PTT

korice

RECENZIJA

U ovoj priči pokušao sam da iz invalida izvučem ono najtananije, lepotu osećanja, bogatstvo duha, snagu pisane reči koju invalidi poseduju, ali se ne usuđuju da ih iskažu, prikrivaju ih, bojeći se da su zaseban svet i da neće biti dovoljno shvaćeni. Sputana i zapretena snaga duha koju nose u sebi, a koja bi mogla bi da im pruži zadovoljenje najintimnijih potreba, najčešće ostaje neprimećena, a sami invalidi ponekad se osećaju kao biljke koje samo treba zalivati da ostanu u životu.
Još mnogo ovakvih, nenapisanih, pisama lebdi oko nas…

U nadi da ću ih podstaći da nastave sa svojim “aviončićima” nudim im jednu od mogućnosti da se iskažu. Pa evo… Izazov je tu!

AUTOR

Share

Nova klasifikacija autizma

Istrazivaci “UNIVERSITY OF MISSOURI ( MU )” dali novu klasifikaciju autizma.
Dva istrazivaca MU menjaju lice dijagnostike autizma. Judith Miles , profesor na katedri za deciju genetiku , i Nicole Takahashi, naucni saradnik ,razvile su dijagnosticki kriterijum koje ce omoguciti klasifikaciju dece sa autizmom u dve podgrupe:

1. esencijalni autizam
2. kompleksni autizam

“Ovo je prvo razlikovanje koje morate napraviti ako procenjujete dete sa autizmom , ”kaze prof. Miles.” Znajuci da li vase dete ima esencijalni ili kompleksni autizam moze pomoci u tome da obezbedite precizniju prognozu kao i saznanje o riziku javljanja istog stanja u porodicnoj lozi.

Posle petogodisnje studije koja je ukljucivala uzorak od 260 dece sa autizmom,istrazivaci su zakljucili da 30 % populacije sa dijagnozom autizma ima kompleksan vid autizma.Ova deca imaju manji obim glave ili skup od najmanje šest fizickih abnormalnosti,kao sve ostale simptome koja imaju deca sa autizmom poput ostecene socijalne interakcije,teskoce u govoru i tendencijom za repetitivnim oblicima ponasanja.

“Nasli smo da su deca sa kompleksnim autizmom geneticki drugacija” kaze Miles.” Rizik od javljanja iste bolesti kod njihovih sestara I braca je manji, zatim postoji ujednacen odnos broja muskih I zenskih osoba sa autizmom,sto je vrlo indikativno jer obicno u analizama nalazimo da je njihov odnos takav da se radja na jednu devojcicu , cetiri ili pet decaka sa autizmom.Za decu sa esencijalnim autizmom utvrdjeno je da postoji odnos 7: 1 decaka u odnosu na devojcice.

Istrazivaci su takodje zakljucili da deca sa kompleksnim autizmom su sklonija povredama ,nizim vrednostima IQ kao i strukturalnim anomalijama u mozgu nego deca sa esencijalnim autizmom. U daljem nastavku istrazivanja doslo se do saznanja da deca sa esencijalnim autizmom na genetickim testovima jako retko pokazuju pozitivne nalaze na prisustvo hromozomskih anomalija, te da je to svojevrsna usteda kako I za drustvo tako I za roditelje ove dece.

I mozda kao najbitnije za roditelje ovi nalazi ce mozda predociti najrealnija ocekivanja koja oni mogu imati od svoje dece sa dijagnostikovanim stanjem autizma.

Share