Defektologija – reč ili nauka, termin ili emocija?

…moram da napišem, ali da ne bih kvarila lep kraj objave u kojoj je započeta tema oko Defektologije i da ne bih ispadala ljuta zbog toga što iznosim svoje mišljenje koje je različito od nekog drugog ili da ne bi ličilo na “kuknjavu” nešto što je jednostavno razmena mišljenja, iskustava, doživljaja i pogleda izmedju kolega u jednoj oblasti koja je sigurno specifična i veoma, veoma različita od drugih profesija, pisaću ovde… prema mom mišljenju, koje uopšte ne mora da bude tačno niti je od opšteg značaja, ali imam potrebu da ga iznesem na ovom mestu podstaknuta prethodnim razgovorima, defektolozi su, mladi i pomalo nesigurni iz mnogih razloga, na početku svog profesionalnog postojanja na ovim prostorima koketirali i sa drugim profesijama sa kojima su usko saradjivali (kojima su se greškom od početka potčinjavali) i sa drugim akademcima (profesorima, docentima, asistentima zbog nepostojanja sopstvenog stručnog kadra) i sa populacijom na koju su usmerena praktična saznanja iz oblasti kojom se bave, radi potvrdjivanja svoje potrebnosti… i činili su beskrajne i bezbrojne ustupke, svodivši sebe ponekad na nabavljače doručka čitavom kolektivu… pritom su bili tihi i nevidljivi i sami nesigurni u svoju profesionalnu usmerenost…zahvaljujući pojedincima, pionirima, jakim i sigurnim ljudima, zaljubljenim u svet Defektologije, koji su prepoznali potrebu afirmacije jedne ovakve divne profesije zasnovane na čovekoljubivoj nauci – Defektologiji, krenuli su glasno i beskompromisno da se guraju, gle! na svom rodjenom prostoru, i pored ogorčenosti, kuknjave i ljutnje drugih profesija koje su se sasvim bezraložno raširile na defektološkom prostoru, i uspeli da od više škole sazidaju fakultet, da odu jedan stepenik više i da otvore oči i drugim profesijama i uopšte ljudima da su oni koje je Defektologija prigrlila ljudi medju ljudima… uspeli su da se svi nalaze na istoj strani, u istoj borbi, i stručnjaci i roditelji i deca i ljudi i ustanove…. medjutim, ono koketiranje je tiho živelo u većini, i kada su oni koji su bili glasni i beskompromisni u tome da ova nauka i ova profesija, imaju svoj specifikum, i takvi svoj prostor, svoju istoriju, svoju svrhu, svoju budućnost, otišli, počelo je činjenje ustupaka, gurkanje, podele i sve ostalo, ….promena imena kao ustupak za profesionalni prostor što je bio uslov, podele oko prioriteta smerova, rasprave ko je kliničar a ko nije zarad prodora u škole ili pak prodora u klinike, koketiranje sa medicinom, pedagogijom, fizikalnom medicinom i rehabilitacijom, neuropsihologijom, psihologijom, oftalmologijom, neurologijom, otorinolaringologijom, pedijatrijom, nevladinim organizacijama zbog zapošljavanja (pa po cenu da se u obim posla defektologa ugura i posao oko ravnopravnosti i afirmacije roma, lgtb i ostalih), roditeljima, udruženjima, bavljenje temama koje su popularističke a potpuno nebitne za konkretni praktični uspeh, i tako dalje i tako dalje….. Defektologiju su iscepkali, ona je izbledela, rasula se, izgubila ime i nestala… prema vujakliji specijalan znači naročit, osoben, poseban, odredjen, tačan, pobliži; edukacija – vaspitanje, odgoj, odgajanje, podizanje; rehabilitacija – uspostavljanje, vraćanje u ranije stanje…. gospodo, terminološki, potpuni promašaj za ovu nauku i struku…. moj dragi prijatelj ne želi da bude lice sa posebnim potrebama, jer, kako sam kaže on nema posebne potrebe već identične potrebe kao i ostali, on za sebe kaže da je osoba sa invaliditetom…drugi prijatelj se opredelio za termin hendikep,.. i tako dalje… i to je u redu, u terminološkoj papazjaniji koju su generacijski nasledjivali defektolozi od profesora koji nisu imali jačinu da se terminološki odrede na ovom prostoru i stave tačku, jer na to imaju pravo i to im je u krajnjoj liniji i obaveza čim nose neko nastavno-naučno zvanje) normalne su ovakve različitosti… ali Defektologija je NAUKA, nema tu ličnog opredeljenja niti bi smelo biti činjenja ustupaka nezadovoljnim pojedincima, niti činjenja ustupaka trenutnoj svetsko-političkoj i domaće-političkoj klimi…nauka ne počiva na emocijama…zbog čega je odbačen ruski koncept “defektološki” i preuzet ograničeni koncept “specijalne edukacije” i “terapeutske pedagogije – Heilpädagogik” sa zapada..?…promiču i politički momenti, što se mene tiče…. sve u svemu, kod nas je zaista drugačije nego u ostalim profesijama, nismo ni stasali a već nestajemo, zaplašeni malo višim tonom svakog pojedinca, grupe ili organizacije koji sebi daju za pravo da se mešaju, izgradjujemo dobre odnose sa svima samo ne sa sobom samima ….i dozlogrdile su mi hajke na defektologe…pa Bože dragi, ko normalan može da pomisli da jedan defektolog ne želi dobro osobama kojima je posvetio trećinu (najmanje) svog života koliko provodi na poslu?…advokat može da bude advokat tužbe ili advokat odbrane, on se opredeljuje na čijoj će strani biti, zarad dobiti ili lične promocije, defektolog je na pravoj strani, opredeljen zauvek…