Najčešće greške i u kom pravcu edukovati roditelje i vaspitače (NTC sistem učenja)


Dr. Ranko Rajović, izvršni direktor MENSA Srbije i predsjednik svjetskog MENSA komiteta darovite djece
Dr Ranko Rajovic, lekar specijalista interne medicine. Tokom rada na Institutu za interne bolesti (Medicinski fakultet Novi Sad), bavio se neuroendokrinologijom i istraživao uticaj REM faze spavanja na imuni sistem. Osnivač je Mense u nekoliko država (Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora, Srbija, a pomogao je pri osnivanju Mense u Makedoniji i Ukrajini). Autor je programa NTC sistem učenja koji se bazira na primeni neurofioziologije u pedagogiji, a program se sprovodi u 14 država Evrope (na državnom nivou ili u fazi pilot projekta). Autor programa je predavač na 6 fakulteta u 4 države (Filzofski fakultet Novi Sad, Učiteljski fakultet Beograd, Učiteljski fakultet Užice, Pedagoški fakultet Ljubljana, Filozofski fakultet Nikšić i Pedagoški fakultet Banja Luka) i na nekoliko visokoškolskih ustanova u Srbiji (Visoke škole za vaspitače u Kikindi, Novom Sadu, Vršcu i Šapcu). Autor je 3 knjige i 2 didaktičke igre (za primenu NTC programa). Učestvovao u mnogobrojnim projektima, vezano za primenu NTC programa (član stručnog tima vlade AP Vojvodine za uvođenje bilingvalne nastave; IPA CBC projekti Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Mađarska, Crna Gora, Hrvatska; projekat UNICEF-a i Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske „Rana detekcija i stimulacija djece sa posebnim obrazovnim potrebama”, član stručnog tima za EU poslove AP Vojvodine; član stručnog tima u Savezu učitelja Srbija za rad sa darovitom decom itd).
Član je Komiteta za darovitu decu u okviru svetske Mense od 2002. godine, a od 2010. godine obavlja funkciju predsednika Komiteta svetske Mense za darovitu decu. Oženjen, otac četvoro dece, živi i radi na relaciji Novi Sad, Ljubljana.

Share

Defektologija – reč ili nauka, termin ili emocija?

…moram da napišem, ali da ne bih kvarila lep kraj objave u kojoj je započeta tema oko Defektologije i da ne bih ispadala ljuta zbog toga što iznosim svoje mišljenje koje je različito od nekog drugog ili da ne bi ličilo na “kuknjavu” nešto što je jednostavno razmena mišljenja, iskustava, doživljaja i pogleda izmedju kolega u jednoj oblasti koja je sigurno specifična i veoma, veoma različita od drugih profesija, pisaću ovde… prema mom mišljenju, koje uopšte ne mora da bude tačno niti je od opšteg značaja, ali imam potrebu da ga iznesem na ovom mestu podstaknuta prethodnim razgovorima, defektolozi su, mladi i pomalo nesigurni iz mnogih razloga, na početku svog profesionalnog postojanja na ovim prostorima koketirali i sa drugim profesijama sa kojima su usko saradjivali (kojima su se greškom od početka potčinjavali) i sa drugim akademcima (profesorima, docentima, asistentima zbog nepostojanja sopstvenog stručnog kadra) i sa populacijom na koju su usmerena praktična saznanja iz oblasti kojom se bave, radi potvrdjivanja svoje potrebnosti… i činili su beskrajne i bezbrojne ustupke, svodivši sebe ponekad na nabavljače doručka čitavom kolektivu… pritom su bili tihi i nevidljivi i sami nesigurni u svoju profesionalnu usmerenost…zahvaljujući pojedincima, pionirima, jakim i sigurnim ljudima, zaljubljenim u svet Defektologije, koji su prepoznali potrebu afirmacije jedne ovakve divne profesije zasnovane na čovekoljubivoj nauci – Defektologiji, krenuli su glasno i beskompromisno da se guraju, gle! na svom rodjenom prostoru, i pored ogorčenosti, kuknjave i ljutnje drugih profesija koje su se sasvim bezraložno raširile na defektološkom prostoru, i uspeli da od više škole sazidaju fakultet, da odu jedan stepenik više i da otvore oči i drugim profesijama i uopšte ljudima da su oni koje je Defektologija prigrlila ljudi medju ljudima… uspeli su da se svi nalaze na istoj strani, u istoj borbi, i stručnjaci i roditelji i deca i ljudi i ustanove…. medjutim, ono koketiranje je tiho živelo u većini, i kada su oni koji su bili glasni i beskompromisni u tome da ova nauka i ova profesija, imaju svoj specifikum, i takvi svoj prostor, svoju istoriju, svoju svrhu, svoju budućnost, otišli, počelo je činjenje ustupaka, gurkanje, podele i sve ostalo, ….promena imena kao ustupak za profesionalni prostor što je bio uslov, podele oko prioriteta smerova, rasprave ko je kliničar a ko nije zarad prodora u škole ili pak prodora u klinike, koketiranje sa medicinom, pedagogijom, fizikalnom medicinom i rehabilitacijom, neuropsihologijom, psihologijom, oftalmologijom, neurologijom, otorinolaringologijom, pedijatrijom, nevladinim organizacijama zbog zapošljavanja (pa po cenu da se u obim posla defektologa ugura i posao oko ravnopravnosti i afirmacije roma, lgtb i ostalih), roditeljima, udruženjima, bavljenje temama koje su popularističke a potpuno nebitne za konkretni praktični uspeh, i tako dalje i tako dalje….. Defektologiju su iscepkali, ona je izbledela, rasula se, izgubila ime i nestala… prema vujakliji specijalan znači naročit, osoben, poseban, odredjen, tačan, pobliži; edukacija – vaspitanje, odgoj, odgajanje, podizanje; rehabilitacija – uspostavljanje, vraćanje u ranije stanje…. gospodo, terminološki, potpuni promašaj za ovu nauku i struku…. moj dragi prijatelj ne želi da bude lice sa posebnim potrebama, jer, kako sam kaže on nema posebne potrebe već identične potrebe kao i ostali, on za sebe kaže da je osoba sa invaliditetom…drugi prijatelj se opredelio za termin hendikep,.. i tako dalje… i to je u redu, u terminološkoj papazjaniji koju su generacijski nasledjivali defektolozi od profesora koji nisu imali jačinu da se terminološki odrede na ovom prostoru i stave tačku, jer na to imaju pravo i to im je u krajnjoj liniji i obaveza čim nose neko nastavno-naučno zvanje) normalne su ovakve različitosti… ali Defektologija je NAUKA, nema tu ličnog opredeljenja niti bi smelo biti činjenja ustupaka nezadovoljnim pojedincima, niti činjenja ustupaka trenutnoj svetsko-političkoj i domaće-političkoj klimi…nauka ne počiva na emocijama…zbog čega je odbačen ruski koncept “defektološki” i preuzet ograničeni koncept “specijalne edukacije” i “terapeutske pedagogije – Heilpädagogik” sa zapada..?…promiču i politički momenti, što se mene tiče…. sve u svemu, kod nas je zaista drugačije nego u ostalim profesijama, nismo ni stasali a već nestajemo, zaplašeni malo višim tonom svakog pojedinca, grupe ili organizacije koji sebi daju za pravo da se mešaju, izgradjujemo dobre odnose sa svima samo ne sa sobom samima ….i dozlogrdile su mi hajke na defektologe…pa Bože dragi, ko normalan može da pomisli da jedan defektolog ne želi dobro osobama kojima je posvetio trećinu (najmanje) svog života koliko provodi na poslu?…advokat može da bude advokat tužbe ili advokat odbrane, on se opredeljuje na čijoj će strani biti, zarad dobiti ili lične promocije, defektolog je na pravoj strani, opredeljen zauvek…

Share

Ikt politika u specijalnom obrazovanju

Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Ciljevi, principi i značaj razvoja ICT politike u specijalnom obrazovanju

Dok vlade stvaraju programe da uključe osobe sa invaliditetom u društvo i dizajniraju strategije za njihovu rehabilitaciju na principima jednakih prava i antidiskriminacije, inicijative koje se tiču specijalnog obrazovanja trebaju se fokusirati na facilitaciju pristupačnost specijanom i inkluzivnom obrazovanju zasnovanom na korišćenju ICT-a. Ciljevi zakonskih okvira za podršku integracije ICT-a u sistem specijalnog i inkluzivnog obrazovanja su sledeći:

–          da razviju integrisani sistem za menadžment, da koordinišu planiranje, implementaciju i nadgledaju sve sfere integracije ICT-a u sisteme specijalnog i inkluzivnog obrazovanja.

–          da rade na stvaranju strategija koje imaju za cilj da stvore jednak pristup obrazovanju koje uključuje ICT za osobe sa invaliditetom.

–          da stvaraju svest i učestvuju u formiranju stavova društva o ulozi ICT-a u obrazovanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

–          da definišu lokalnu strukture i da kroz pilot projekte vazane za strategiju i kroz političke napore sa operativnim planiranjem inicijativa, uključe sve relevantne Continue reading Ikt politika u specijalnom obrazovanju

Share

Učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Učenje na daljimu i njegova uloga u digitalnom društvu


Tehnološki razvoj u poslednje tri decenije doveo je do fundamentalnih promena  u produkciji, skladištenju, disemenaciji materijala i informacija. Kako nove tehnologije postaju dostupne , tradicionalni način učenja se menja. Ekspanzija u korišćenju modernih tehnologija utiče na način interakcije između nastavnika i studenata, kao i na principe konstruisanja znanja i pedagoške principe. Pojedini tipovi znanja su pogodniji za nove oblike prezentovanja. Obrazovanje na daljinu je steklo kredibilitet kao efikasan, alternativni oblik učenja i poučavanja, jednak tradicionalnom sistemu interakcije  licem u lice u redovnoj školi. Obrazovanje na daljinu, bazirano na ICT-u daje priliku nastavnicima da poučavaju studente širom sveta i obezbede studentima aktivno učešće u nastavnom procesu sa bilo kog mesta na planeti. Neki od istraživača (Alavi, Yoo i Vogel, 1997; Millbank, 1994; Navarro i Schoemaker, 2000; Sankaran i Bui 2001; Schutte, 1996; Sherrz, 1996;) smatraju obrazovanje bazirano na web aplikacijama efikasnijim od tradicionalnog.

Pozitivni rezultati obrazovanja na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

ICT pružaju efikasnu podršku obrazovanju na daljinu Continue reading Učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Share

Uloga informatičkih i komunikacijskih tehnologija u obrazovanju osoba sa posebnim potrebama

Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Promene u obrazovnom sistemu informatičkog doba

Poslednjih 20 godina su bile prepune inovacija u oblasti obrazovanja.  Tradicionalni tekst, zvuk, grafika i video su spojeni  u jedan „multimedijalni“ dokument.  Svet vremenom postaje povezan putem kompjuterskih mreža.

Pre mnogo godina obrazovne ustanove su edukativne sadržaje, strukturu i metode pokušavale da usaglase sa zahtevima industrijskog doba. Došlo je  vreme velikih promena i prilagođavanje obrazovnog sistema  informatičkom dobu.

Lakši pristup globalnoj komunikaciji, uključujući  internet, WWW i široko rasprostranjena upotreba kompjutera i interaktivne multimedije znači da:

–          proces poučavanja i učenja prestaje da bude ograničen fizičkom lokacijom

–          broj resursa koji su na raspolaganju učenicima izvan učionice su u ogromnom porastu

–          lokus kontole u smislu iniciranja obrazovnog procesa je sada prenešena na učenike. Učenik može započeti sa procesom učenja na bilo kom mestu, u bilo koje vreme.

Jednaka šansa za sve: Digitalna inkluzija za osobe sa posebnim obrazovnim potrebama

Brzi razvoj informatičkog doba donosi mogućnosti ali i opasnosti za osobe sa posebnim potrebama. Savremeno doba pruža novu šansu za osobe sa posebnim potrebama da budu uključene u društvo, ali i novu opasnost da ove osobe zbog smanjene pristupačnosti ostanu iza još veće barijere. Oni koji imaju nejednake šanse za pristup informacijama predstavljaju rizičnu populaciju koja bi mogla izgubiti osnovna ljudska prava. Ako tehnologija nije pristupačna

Continue reading Uloga informatičkih i komunikacijskih tehnologija u obrazovanju osoba sa posebnim potrebama

Share