Učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

Učenje na daljimu i njegova uloga u digitalnom društvu


Tehnološki razvoj u poslednje tri decenije doveo je do fundamentalnih promena  u produkciji, skladištenju, disemenaciji materijala i informacija. Kako nove tehnologije postaju dostupne , tradicionalni način učenja se menja. Ekspanzija u korišćenju modernih tehnologija utiče na način interakcije između nastavnika i studenata, kao i na principe konstruisanja znanja i pedagoške principe. Pojedini tipovi znanja su pogodniji za nove oblike prezentovanja. Obrazovanje na daljinu je steklo kredibilitet kao efikasan, alternativni oblik učenja i poučavanja, jednak tradicionalnom sistemu interakcije  licem u lice u redovnoj školi. Obrazovanje na daljinu, bazirano na ICT-u daje priliku nastavnicima da poučavaju studente širom sveta i obezbede studentima aktivno učešće u nastavnom procesu sa bilo kog mesta na planeti. Neki od istraživača (Alavi, Yoo i Vogel, 1997; Millbank, 1994; Navarro i Schoemaker, 2000; Sankaran i Bui 2001; Schutte, 1996; Sherrz, 1996;) smatraju obrazovanje bazirano na web aplikacijama efikasnijim od tradicionalnog.

Pozitivni rezultati obrazovanja na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

ICT pružaju efikasnu podršku obrazovanju na daljinu studenata sa posebnim obrazovnim potrebama u tri oblasti:

–          Interaktivna komunikacija između nastavnika i učenika

–          Pristup resursima

–          Dostupnost resursa

Postoje grupe korisnika koje nisu u mogućnosti da pohađaju tradicionalne oblike nastave ili ne mogu pristupati obrazovnim ustanovama na uobičajen način.Mnogi od njih nisu u mogućnosti da putuju od kuće do obrazovne ustanove i/ili nisu u mogućnosti da sede u učionicama .Interaktivna i asinhrona priroda ICT-a pruža zadovoljavajući izbor za ovu grupu studenata. Kombinacija obrazovanja na daljinu i personalne podrške je mnogo pristupačnija od tradicionalnog oblika nastave za većinu osoba sa posebnim obrazovnim potrebama.

Korišćenje različitih tehnologija u cilju postizanja pozitivnih rezultata u obrazovanju na daljinu za osobe sa posebnim obrazovnim potrebama

Model koji je razvio Johansen (1991.) pruža pregled kategorija različitih tehnologija koje podrazumevaju individualnu i grupnu primenu. Model nosi naziv „The 4-Square Map of Groupware Options“ i formiran je na osnovu  tipova vremenske interakcije:

–          Isto vreme/isto mesto

–          Različito vreme/isto mesto

–          Isto vreme/različito mesto

–          Različito vreme/različito mesto

Ove četiri kategorije su korišćene da ilustruju tehnologije koje trenutno predstavljaju oslonac  za obrazovanje na daljinu. U novije vreme  najpopularniji način za opisivanje tehnologija obrazovanja na daljinu je determinisan u odnosu na oblike interakcije i načine dostavljanja materijala za učenje. Postoje dva tipa i to sinhroni i asinhtoni. Sinhroni i asinhroni sistem učenja i poučavanja na daljinu mogu biti  zavisni ili  nezavisni u odnosu na mesto interakcije.

Sinhroni oblik komunikacije i potrebni alati

Oblik komunikacije u kome su nastavnik i student u isto vreme uključeni u proces učenja i poučavanja naziva se sinhroni oblik komunikacije. Uloga nastavnika u sinhronom okruženju je da: prezentuje informacije, odgovara na pitanja, prati diskusiju … Student se nalazi u stalnoj interakciji sa drugima i sa instruktorom u realnom vremenu. Čitav proces je u mnogome sličan tradicionalnoj nastavi. Neke od tehnologija omogućavaju vizuelizaciju učesnika, tako da svaki korisnik može da posmatra ko sa kim razgovara i da eventualno reaguje na njihove odgovore ili reši nesporazume na sličan način kao utradicionalnom razgovoru lice u lice.

Sinhrona komunikacija podrazumeva korišćenje sledećih alata:

–          Servisi za instant poruke

–          Chat sobe

–          Whiteboard

–          Audio konferencija

–          Video konferencija

–          Multi-User Domain Object Oriented Enviroments (MOOs)

Asinhroni oblik komunikacije i potrebni alati

Kada obrazovanje nije vremenski određeno, tada govorimo o asinhronom obliku komunikacije. –ovaj oblik komunikacije je mnogo lakši  od sinhronog, jer studenti imaju slobodu da kreiraju vlastiti raspored. Kod asinhrono dobijene instrukcije, student može da razmatra online sadržaje i po nekoliko puta i uživa u dodatnom vremenu za razmišljanje i učenje sadržaja, kako bi na te instrukcije adekvatno odgovorio.  Ovaj način komunikacije je od vitalnog značaja za studenta sa invaliditetom, jer  input/autput informacija, razmišljanje, konceptualizacija mogu potrajati duše vreme kao posledica  primarnog oštečenja. Najčešće je nastavnik u mogućnosti da putem email-a ili preko telefona  studentu pruži određena pojašnjenja, ako je to potrebno.

Asinhrona komunikacija podrazumeva korišćenje sledećih alata:

–          Elektronska pošta

–          Mailing liste

–          Forum

–          Video transmisija (ranije pripremljena)

–          Web skladišta informacija

UČENJE NA DALJINU ZA STUDENTE SA POSEBNIM OBRAZOVNIM POTREBAMA: PRISTUP U PREVAZILAŽENJU BARIJERA PRISTUPAČNOSTI

Barijere pristupačnosti obrazovanju na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Glavni problemi sa kojima su se osobe sa invaliditetom susretale su prezentovane u Formalnom istraživanju  koje je izvršila Komisija za prava invalida (Disability Rights Commission, 2004):

–          Netačno ili nepostojeće označavanje linkova, elemenata formulara ili okvira (frames);

–          Nejasna ili kompleksna struktura stranice;

–          Neadekvatna upotreba boja ili loš kontrast između sadržaja i pozadine;

–          Nekompatibilnost između softvera za poboljšanje pristupačnosti (npr. lupa) i web stranica;

–          Navigacioni sistemi koji zbunjuju ili dezorjentišu korisnika;

–          Nedostatak alternativnih medija za audio informacije ili kompleksne jezičke izraze;

–          Nejasan ili zbunjujući izgled stranica;

Standardi pristupačnosti primenljivi na učenje na daljinu za studente sa posebnim obrazovnim potrebama

Vodič za pristupačnost sadržaja na Web-u (WCAG):

Stavka 1. Obezbedite ekvivalentnu alternativu za auditivni i vizuelni sadržaj
Stavka 2. Ne oslanjajte se samo na boje
Stavka 3. Pravilno upotrebljavajte označavanje i stilske predloške
Stavka 4. Odredite koji se prirodni jezik  koristiti
Stavka 5. Oblikovanje tabele za prikladan prikaz
Stavka 6. Omogućite prikladan prikaz stranica koje koriste nove tehnologije
Stavka 7. Omogućite korisniku nadzor nad animiranim (time-sensitive) promenama sadržaja
Stavka 8. Osigurajte adekvatan pristup uloženim (embedded) korisničkim interfejsima.
Stavka 9. Oblikujte stranice nezavisno od uređaja za pristup.
Stavka 10. Koristite pristupačna rešenja
Stavka 11. Koristite W3C tehnologiju i smernice
Stavka 12. Osigurajte kontekst i orijentaciju informacija
Stavka 13. Osigurajte jasne navigacijske mehanizmeStavka 14. Pobrinite se da dokumenti budi jasni i jednostavni

Glavne tehnike provere pristupačnosti kod učenja na daljinu

Provera pristupačnosti uključuje:

–          Besplatne alate za proveru pristupačnosti kao što su Bobbz, A-Promt ili TechDiss Accessibility and Usability checker.

–          Manuelna provera resursa. Da li korisnik čiji je browser podešen za određenu veličinu  teksta i stil može neometano pristupiti sadržajima ? Da li je sajt čitljiv kada se uklone parametri koji definišu stil ?  Da li se resursi mogu koristiti bez upotrebe miša ?

–          Testiranje različitih browser okruženja, uključujući i ne grafičke browsere kao što je Lynx. Ovo je veoma bitno jer su resursi koji se koriste kroz web aplikacije dostupni putem različitih browsera.

–          Korišćenje resursa uz upotrebu asistivnih tehnologija npr. čitača ekrana, govornih browsera,  ekranskih lupa… Alati kao što je Vischeck stimulišu određena oštećenja vida , i obezbeđuju korisnu povratnu informaciju.

–          Evaluacija rasursa zajedno sa osobama sa invaliditetom. Dok se gore navedenim vrstama provere može otkriti najveći broj problema pristupačnosti, praćenjem rada osoba sa invaliditetom mogu se uočiti neki novi, neodkriveni problemi.

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *