• scissors
    April 20th, 2011Veselin MedenicaAsistivne tehnologije, Inkluzija

    Odeljak iz plenarnog rada pod nazivom “Informatičke i asistivne tehnologije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji” objavljenog aprila 2011. u zborniku radova Prvog međunarodnog skupa studenata specijalne edukacije i rehabilitacije u Beogradu. Str. 63-87

    Autori:Veselin Medenica & Lidija Ivanović

    Ciljevi, principi i značaj razvoja ICT politike u specijalnom obrazovanju

    Dok vlade stvaraju programe da uključe osobe sa invaliditetom u društvo i dizajniraju strategije za njihovu rehabilitaciju na principima jednakih prava i antidiskriminacije, inicijative koje se tiču specijalnog obrazovanja trebaju se fokusirati na facilitaciju pristupačnost specijanom i inkluzivnom obrazovanju zasnovanom na korišćenju ICT-a. Ciljevi zakonskih okvira za podršku integracije ICT-a u sistem specijalnog i inkluzivnog obrazovanja su sledeći:

    –          da razviju integrisani sistem za menadžment, da koordinišu planiranje, implementaciju i nadgledaju sve sfere integracije ICT-a u sisteme specijalnog i inkluzivnog obrazovanja.

    –          da rade na stvaranju strategija koje imaju za cilj da stvore jednak pristup obrazovanju koje uključuje ICT za osobe sa invaliditetom.

    –          da stvaraju svest i učestvuju u formiranju stavova društva o ulozi ICT-a u obrazovanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

    –          da definišu lokalnu strukture i da kroz pilot projekte vazane za strategiju i kroz političke napore sa operativnim planiranjem inicijativa, uključe sve relevantne Read the rest of this entry »

    Share
    Tags: , , ,
  • scissors
    June 14th, 2009Veselin MedenicaAsistivne tehnologije, Inkluzija, Konferencije i časopisi

    Željeli bismo vas obavijestiti o održavanju međunarodne virtualne konferencije o primjeni ICT-a u obrazovanju djece s posebnim potrebama pod nazivom „Virtual Conference on Use of ICT in Special Needs Education (ITF SNE)“.

    Virtualna konferencija je inicirana od strane Microsoft-a Hrvatska te će se održavati korištenjem MS-ove Live Meeting tehnologije, dakle putem Interneta. Konferencija će se održavati na engleskom jeziku od 15.-18.6.2009. u poslijepodnevnim satima, a svaki dan će biti održana 2 predavanja po 30 minuta (uz dodatno vrijeme za postavljanje pitanja).

    Za prijavu kontaktirati iva.bosiljevac@aquilonis.hr

    Share
  • scissors
    April 25th, 2009Veselin MedenicaAsistivne tehnologije, Igra, Inkluzija

    Par dana u nazad pratim akciju koja je organizovana na Elitesecurity forumima. Naime, inicijativu Srđana Pavlovića, defektologa u školi “Heroj Pinki” u Bačkoj Palanci, masovno je podržala zajednica Elitesecurity-a. Diskusija koja se povela u okviru teme Od programera za osobe ometene u mentalnom razvoju za svega par dana se pretvorila u open source projekat.

    Cilj koji su programeri postavili je kreiranje Live Linux distribucije koja bi u sebi sadržala nekoliko igara za decu sa umerenom mentalnom retardacijuom. Deca će kroz igru moći da razvijaju sposobnosti prepoznavanja oblika, boja i usvajaju serijaciju.

    Trenutni status aplikacija u razvoju:
    1. “Prepoznavanje-oblika-1” (RC faza, Dejan Lozanovic)
    2. “Ucenje-naziva-boja-1” (rezervisano za izradu, Cortesius)
    3. “Serijacija” (RC faza, Dejan Lozanovic)

    Serijacija

    Nadam se da će Live Linux distribucija ugledati svetlost dana i da će se naći na zastarelim školskim računarima, na raspolaganju deci, nastavnicima i roditeljima.

    Primer sličnog projekta koji je zaživeo i pokazao jako dobre rezultate je Edubuntu. To je Ubuntu Linux distribucija bogata programima i igrama primenljivim u procesu obrazovanja. Upotrebljivost ove distribucije za naše učenike je samo delimična, stoga pružam punu podršku našim programerima da ono što su započeli na Elitesecurity forumima nikada ne privedu kraju, već da ideja i razvoj prve srpske Live Linux distribucije namenjene obrazovanju uvek ide u korak sa vremenom.

    Share
  • scissors
    September 2nd, 2007Lidija IvanovićInkluzija

    Mnogi smatraju da je za realizaciju inkluzije potrebno jako puno novca, imati 25 doktora nauka iz oblasti koje kod nas ne postoje, 5-10 godina iskustva u radu i sl.. Moje iskustvo je da je za realizaciju inkluzije najvažnije pobediti samog sebe: stvaranje nelagode i demotivisanosti za realizaciju inkluzije. Već postoji dosta slobodnog softvera koji je u potpunosti pravljen prema kriterijima dostupnosti za osobe sa hendikepom, specifikacije i standardi su besplatni kao i taj slobodan softver, a kod nas se to ipak ne dešava. ja nakon svog iskustvau radu sa školama kao i nevladinim organizacijama koje dobro kotiraju kod donatora smatram da je problem u sledećem:

    1. Inkluzija nije isključivo stvar političkog deklarisanja već aktivne prakse

    2. Inkluzija je stvar ličnih promena i promena ličnog načina rada

    3. Inkluzija podrazumeva spremnost da promenimo naš način doživljavanja procesa učenja tj. da edukatori i učenici započnu zajedničku interakciju u procesu učenja izjavom: Ja ne znam.

    4. Inkluzija podrazumeva socijalnu interakciju i zajedničko kreiranje i modifikaciju edukativnog sadržaja

    5. Niko pa ni ministartsvo pa ni tzv. reformatorske nevladine organizacije nisu isključivi vlasnici metoda, procesa učenja, kao i edukativnog materijala.

    6. Inkluzija se garantuje integritetom i maksimalnom fleksibilnošću prosvetnih radnika

    7. Sve ostalo što može biti teško i značajno nije opravdanje za nepoštovanje prethodnih 6 tačaka.

    Posetite www.atutor.ca odličan softver koji može da radi on-line i off-line. napravljen je za učenje po kriterijima dostupnosti. Linux centar je napisao priručnik za ATutor na engleskom jeziku, prevest će se i na srpski.

    atutor

    Uputstvo za korišćenje ATUTOR-a na Engleskom jeziku
    Za čuvanje dokumenta desni klik pa Save Link As…
    Dokument je u pdf formatu.

    Share
  • scissors
    March 27th, 2007Veselin MedenicaInkluzija

    Poslednjih nekoliko godina uveliko se govori I radi na promovisanju inkluzivnog obrazovanja. Često se u formalnim i neformalnim razgovorima vraćamo na osnovnu definiciju ovog pojma, okolnosti iz kojih je potekao i umesto rešavanja konkretnih problema implementacije zadržavamo se na teoretskim raspravama. Po mom mišljenju došlo je do određenog saglasja u krugovima roditelja, stručnjaka, ljudi zaposlenih u državnim organima i neprofitnom sektoru. To slaganje se može opisati na sledeći način „Ideja je odlična i vredi naći način da je sprovedemo u našim uslovima.“ Period promocije inkluzivnog obrazovanja traje veoma dugo. Čeka nas najteži deo puta a to je sprovođenje ideje bazirane na ljudskim pravima, uzimajući u obzir sposobnosti dece, opremljenosti škola, obrazovanje nastavnika, roditelja i stručnjaka i zakonske regulative koja se tiče vaspitanja i obrazovanja naše dece.

    U trenutku kada smo tek na početku ovog kompleksnog procesa Evropa donosi nove ideje. Plan Evropske komisije za 2010. godinu je sprovođenje elektronske inkluzije (einclusion). Razvoj informatičkog društva, iako se ocenjuje kao pozitivno kretanje, donosi digitalnu podelu sa osobe sa posebnim potrebama. U tom smislu koncept „dizajn za sve“ i koncept „asistivnih tehnologija“ nude primenljiva rešenja pristupačnosti digitalnom svetu.

    U okviru Evropskog informatičkog društva realizovaće se projekti u sledećim oblastima:

    1. inkluzija
    2. pristupačnost javnim servisima
    3. kvalitet života

    Neminovno savremena evropska kretanja će uticati na obrazovni sistem naše zemlje pa i na sam nastavni proces. Prilagođavanje planova i programa potrebama inkluzivnog obrazovanja i kreiranje individualnih programa prema sposobnostima dece u saradnji sa roditeljima, predstavlja ogroman korak napred, ali ne i dovoljan da bi se zadovoljili zahtevi elektronske inkluzije.

    Dobro poznavanje računara je preduslov za proces kakav je implementacija elektronske inkluzije. Podsećenja radi navodim deo istraživanja Centra za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole iz 2006. godine „Internet u Srbiji 2006“.

    REZULTATI STUDIJE


    Broj kompjutera po domaćinstvu u Srbiji

    Osnovni nalazi do kojih se došlo u ovom istraživanju ukazuju da 41% domaćinstava u Srbiji poseduje računar. Stopa PC penetracije najviša je u Beogradu, gde iznosi 55%, dok je u Centralnoj Srbiji i u Vojvodini ona znatno niža (38%, odnosno 36%, redom). Veoma su izražene razlike i kada uporedimo penetraciju personalnih računara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 51 naspram 28%. Računar najređe poseduju domaćinstva kojima je mesečni prihod po članu niži od 50 evra.

    Na stranu finansijske poteškoće, arhitektonske barijere, planove i programe koji se tek adaptiraju za implementaciju inkluzivnog obrazovanja, neadekvatne zakonske regulative koje bi trebalo da pruži podršku procesu, pod velikim znakom pitaanja je informatička obrazovanost.

    Znajući da u Srbiji svega 41% domaćinstava poseduje rečunar pitam se koliko je čudesnih mašina u domovima nastavnika, specijalnih edukatora rehabilitatora, roditelja dece sa posebnim obrazovnim potrebama, domovima marginalizovanih grupa… Koliko časova dnevno prosečan korisnik u Srbiji provede aktivno koristeći kompjuter ? Neću ići dalje sa pitanjima.

    Za kraj pogledajte video prezentaciju kompanije “Icommunicator” i maštajte o obrazovanju dvadeset drugog veka u Srbiji :=(

    Preporučujem:

    Evropsko informatičko društvo – eInkluzija
    Asocijacija za unapređivanje asistivnih tehnologija u Evropi
    BOŠ – Studija „Internet u Srbiji 2006“
    Veselin Medenica – Upotreba savremenih informatičkih pomagala u vaspitno obrazovnom radu sa telesno invalidnom decom predškolskog uzrasta

    Share